Istraživanje: Većina Hrvata veruje u Boga, seks pre braka ne smatra grehom i prihvataju kontracepciju

Koliko Hrvata veruje u Boga?

I pored toga što (prema dostupnim podacima popisa) u Hrvatskoj oko 90 posto stanovništva pripada određenoj veri, prema ovom istraživanju 69 posto ispitanika veruje u Boga.

S tim što postoje razlike. Čvrsto verujućih je 17 odsto, religioznim se smatra 21 odsto građana, a najviše je onih koji veruju u Boga, ali ne u sva verska pravila (30 odsto). Oni koji nisu religiozni najčešće se izjašnjavaju kao ateisti (6,6 odsto), da su ravnodušni prema veri (6,5 odsto) i duhovnosti, 3,3 odsto su agnostici, a 4,5 odsto nesigurno.

Iako skoro dve trećine ispitanika veruje u Boga, samo 11 odsto njih ide na verske službe (na nedeljnom nivou), a 1,2 odsto svaki dan. Nešto više je onih koji učestvuju na praznicima – takav je svaki peti ispitanik (19 odsto). Žene su nešto religioznije od muškaraca (skoro 73 do 65 odsto), a – očekivano – više vernika ima među starijim nego među mlađim starosnim grupama.

Najmanje religioznih zabeleženo je kod najobrazovanijih (63,6 odsto), dok je među najneobrazovanijima bilo znatno više religioznih (84,5 odsto). Najveća koncentracija vernika je u naseljima sa manje od 1.000 stanovnika (77,4 odsto), a znatno manja u velikim urbanim centrima. Najviše je religioznih u Sjevernoj Hrvatskoj (81,8 posto), a najmanje u regiji Sjeverni Jadran (53,3 posto).

Pripadnici katoličke konfesije su se izjasnili u 84,9 odsto slučajeva, pravoslavni u 33,4 odsto, islamski u 75,5 odsto, dok su ispitanici koji su se izjasnili da nisu pripadnici nijedne veroispovesti bili religiozni u samo 0,4 odsto slučajeva.

Uticaj katoličke crkve

Uticaj Katoličke crkve na društvo u Hrvatskoj nije dobar – tako misli skoro 40 odsto ispitanika. Tek svaki treći ispitanik (29 odsto) slaže se sa tvrdnjom da je ovaj uticaj dobar, dok trećina onih koji se niti slažu niti ne slažu (27,1 odsto).

Gotovo polovina (49,4 odsto) najobrazovanijih se ne slaže sa ovom tvrdnjom, a visok nivo koncentracije neslaganja zabeležen je u najvećim hrvatskim gradovima (preko 100.000 stanovnika), a regionalno u regionu Severnog Jadrana i na području Zagreb.

A da Katolička crkva u Hrvatskoj ne bi trebalo da utiče na politička dešavanja smatra 68 odsto ispitanika. Samo 16 odsto smatra da Crkva treba da ima uticaj.

Udeo protivnika je veći među mlađom populacijom (oko 75 odsto u starosnim grupama do 50 godina), među obrazovanijim (70,2 odsto sa srednjom školom, odnosno 76,1 odsto sa najvišim obrazovanjem) i najveći u regionu severnog Jadrana ( 84,7 odsto). Sličan stepen protivljenja iznošenju političkih stavova od strane predstavnika verskih zajednica na verskim obredima (protiv 66,8 odsto).

Žene sveštenici

Anketa je takođe pitala šta mislite o ženama sveštenicima, seksu pre braka i kontracepciji – temama koje uvek izazivaju debatu.

Skoro polovina ispitanika se slaže sa rukopoloženjem žena (45,2 odsto); otprilike svaki četvrti ispitanik (23,4 odsto) se tome protivi. Doduše, svaki treći je neodlučan, nema mišljenje o tome ili ne želi da ga kaže (31,4 odsto).

Seks pre braka

Seks pre ili van braka greh je za 9 odsto građana. Sa ovim se ne slaže više od 70 odsto građana, a muškarci su češće protiv ovog verskog učenja nego žene (skoro 76 prema 67 odsto). Posebno se razlikuju proporcije između najmlađih i najstarijih (82,2 odsto mlađih od 40 godina se ne slaže sa ovom verskom dogmom, a samo 51,2 odsto među starijima od 70 godina).

Najmanje je protivnika ove verske dogme među najneobrazovanijima (50,6 odsto), a znatno veća koncentracija među najobrazovanijima (76,4 odsto). Protiv ove verske dogme češće su građani urbanih centara sa više od 50.000 stanovnika (više od 78 odsto). Najveća koncentracija zabilježena je u regiji Sjeverni Jadran (77,5 posto) i na području Zagreba (79,3 posto).

Kontracepcija

Oko 8 odsto građana smatra da je upotreba bilo koje kontracepcije nemoralna. Što se tiče godina starosti, čak 85 odsto mlađih od 30 godina se sa ovim uopšte ne slaže. Veći protivnici ovakvog učenja o kontracepciji su muškarci nego žene (78,3 odsto naspram 75,2 odsto). Među najobrazovanijima, 81,1 odsto građana se ne slaže sa stavom o kontracepciji.

Građani koji žive u naseljima sa više od 20.000 stanovnika beleže više od 84 odsto onih koji se ne slažu sa ovakvim crkvenim učenjem o kontracepciji. Najveći regionalni udio neslaganja sa crkvenim učenjem o kontracepciji zabilježen je u zagrebačkoj regiji (84 posto).

Brojanica, horoskop, tarot

Istraživanje je pokazalo i da više od polovine hrvatskih građana koristi neki predmet ili ponavlja ritual tražeći pomoć ili utehu.

Najčešći su svetinja za zaštitu od zlih sila (poput krsta, brojanice…) u skoro 60 odsto slučajeva. Horoskop je na drugom mestu, ali sa znatno nižim rezultatom (16,7 odsto). Zatim slede razni predmeti koji ljudima donose sreću (11,5 odsto), lični rituali za sreću (8,3 odsto), tarot (2,4 odsto) i slično.

Za skoro 2/3 građana (63,9 odsto) verska uverenja su važna za odluke o životu i radu. Prema istraživanjima, koriste ih u vaspitanju dece (17,5 odsto), životnim krizama (17,1 odsto), intimnom životu (6,5 odsto), ali i kada su u pitanju poslovne odluke (4,3 odsto). Zanimljivo, ima i onih koji pri izboru partija i kandidata koriste verska uverenja, ali je taj procenat veoma mali (1,6 odsto).

Istraživanje za RTL sprovela je agencija Promocija plus od 23. maja do 15. juna. Uzorak je bio 1.054 ispitanika širom zemlje, a standardna greška je +/- 3 procenta, sa nivoom poverenja od 95 procenata.