Ivo Sanader nije kriv za ratno profiterstvo: Nova nepravosnažna presuda

Tužilaštvo tereti Sanadera da je kao zamenik ministra spoljnih poslova krajem 1994. i početkom 1995. od Hypo banke primio proviziju od 3.6 miliona kuna nakon što je Hrvatskoj odobren kredit za kupovinu zgrada veleposlanstava.

Time je Sanader, po tvrdnjama tužilaštva, u ratom uslovljenim teškom financijskom i ekonomskom stanju ostvario protivpravnu imovinsku korist koja je nesrazmerna s ugroženim temeljnim vrednostima države i društvene zajednice te državnih interesa.

Sutkinja je, prenosi index.hr, saopštila da Sanader nije kriv nakon čega pročitala obrazloženje.

Da bi se utvrdilo da je kriv trebala bi se dokazati zloupotreba položaja i ovlasti i ostale okolnosti ratnog profiterstva, rečeno je u sudnici.

U Zakonu o nezastarevanju za ratno profiterstvo taksativno su navedena kaznena dela na koja se može primeniti a Kazneno delo, rečeno je u sudnici, za koje se teretio Sanader nalazi se u katalogu tih dela.

Nije sud sporio počinjenje u vreme rata, ali je potrebno i da počinjenjem krivičnog dela bude ostvarena nesrazmerana imovinska korist.

Optužnicom se tereti da je postupio u svrhu pribavljanja imovinske koristi umesto djelovanja u interesu države te da je povrdio temeljne prihvaćene vrednosti društva te da je pribavio imovinsku korist za sebe.

Zakon o nestarevanju ne precizira iznos kojim se definiše nesrazmerna korist, koja mora biti takva da ozbiljno ugrožava stabilnost države.

Iznos preko tri miliona ne predstavlja iznos koji je ugrožavao Hrvatsku u vreme rata kako propisuje zakon o nezastarevanju, navedeno je.

Smisao zakona o nezastarevanju je ozbiljna ugroženost države.

Iznos je nedvosmisleno isplaćen iz sredstava Hypo banke, ali nije trpila štetu Republika Hrvatska.

Šteta za RH je pre svega moralnog karaktera.

To je pre svega nematerijalna steta u vidu nepoverenja u institucije, takvu štetu predstavlja svaki nezakoniti postupak nekog zvaničnika, ne samo u ratno vreme.
Nije pribavljena znatna nesrazmerna imovinska korist kako propisuje zakon o nezastarijevanju kaznenog dela.

Nastupila je apsolutna zastara kaznenog dela, kazala je sutkinja.

Jadranka Sloković i Čedo Prodanović, pravni zastupnici Sanadera, tražili su objedinjavanje kazni.

Sloković je potvrdila da je obrana zatražila objedinjavanje kazni iz predmeta Fimi media i Planinska te je najavila da će ovih dana podneti zahtev za objedinjavanjem kazni iz preostalog slučaja Ina – Mol.

Sanaderov branitelj Čedo Prodanović je u završnom govoru kazao da se u ovom postupku, nakon odluka Vrhovnog i Ustavnog suda, sve svelo na pitanje je li Sanaderovo postupanje ratno profiterstvo ili nije. Ocenio je da Uskok navedene odluke tumači drugačije i “ne odstupa ni milimetar“ od početnog stava.

Prodanović je istakao kako mu je nelogično zašto bi bilo kome bila isplaćena provizija za ishođenje ikakvog kredita kada za vreme rata nije postojalo bankarsko tržište. Dodao je kako je postupak protiv bivšeg premijera rezultat kampanje protiv Sanadera koja je rezultirala s pet odvojenih postupaka koji su se vodili protiv njega.