Iz ambasada BiH masovno se vraćaju diplomate pre isteka mandata, uglavnom Srbi

Prevremeno se u sedište Ministarstva spoljnih poslova (MSP) u Sarajevo uglavnom vraćaju službenici srpske nacionalnosti, kao i manji broj Hrvata, potvrđeno je Beti iz izvora u MSP BiH.

Rešenja o prevremenom povratku u BiH uručena su i pojedinim bošnjačkim službenicima, koji nisu kadar Stranke demokratske akcije (SDA), kojoj pripada ministarka Turković, ali je broj takvih veoma mali.

Prema istom izvoru, u Ambasadi BiH u Berlinu samo jedna službenica srpske nacionalnosti do sada nije dobila rešenje o prevremenom vraćanju u BiH, dok u ambasadi BiH u Rimu, kao i konzulatu BiH u Milanu, nema nijednog službenika iz Republike Srpske kojem nije uručeno rešenje da se pre isteka mandata vrati u BiH.

Slična situacija je i u ambasadama u Milanu, Pragu i Podgorici.

Njihov raniji povratak u BiH, kako se navodi, obrazložen je potrebom za njihovim angažmanom u sedištu MSP u Sarajevu, ali je sporno to što je na njihova mesta u tim ambasadama najavljeno slanje novih službenika, koji nisu srpske nacionalnosti, naveo je Betin izvor.

„Kao razlog za vraćanje ovih službenika u BiH, navedena je potreba za njihovim angažmanom u MSP BiH, kao i nepostojanje potrebe za njihovim daljim angažmanom u navedenim ambasadama. Međutim, na njihove pozicije u ambasadama imenuju se novi kadrovi, koji nisu iz reda Srba“, istakao je Betin izvor.

Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do sada, postojao je princip o srazmernoj nacionalnoj zastupljenosti službenika u ambasadama BiH u svetu, pri čemu su ambasador, konzul i ministar savetnik morali da budu iz tri konstitutivna naroda Bošnjaka, Srba i Hrvata.

Turkovićeva je narušila taj princip, pa postoje ambasade u kojima su na dve od tri te pozicije Bošnjaci, dok Srba uopšte nema, poput ambasada u Rimu i Berlinu.

Agencija Beta je o ovom slučaju zatražila zvaničan stav MSP BiH i ministarke Turković, kao i odgovor na pitanje da li se to može smatrati diskriminacijom na nacionalnoj osnovi i narušavanjem principa ravnomerne zatupljenosti tri konstitutivna naroda u DKP mreži BiH.

Od ministarke Turković nije stigao odgovor na postavljena pitanja, kao što na slična pitanja Beti nisu odgovorili ni iz kabineta trojice članova Predsedništva BiH, Šefika Džaferovića, Milorada Dodika i Željka Komšića, koji su po Ustavu BiH nadležni za resor spoljne politike BiH.

Na pitanja Bete o tome da li će pred Savetom ministara BiH pokrenuti pitanje – zbog čega se srpski kadrovi pre isteka mandata, čak i po godinu dana ranije, vraćaju iz DKP-a u zemlju, nije odgovoreno ni iz kabineta predsedavajućeg Saveta ministara BiH Zorana Tegeltije (SNSD).

Bivši ministar spoljnih poslova BiH Igr Crnadak izjavio je za agenciju Beta da se odluka o povratku diplomata u sedište pre isteka mandata donosi veoma retko i to uglavnom kada se desi neki incident ili povreda zakona od tog službenika ili kada postoje vanredne okolnosti zbog kojih je određena osoba potrebna u sedištu MSP-a.

„Zabrinjavajuće je što se sada radi o desetinama službenika, kojima se preko noći skraćuje četvorogodišnji mandat, uz obrazloženje da su potrebni u Sarajevu zbog većeg obima posla u sedištu MSP-a. Istovremeno, na njihova mesta se spremaju druge diplomate, iz čega je jasno da je u pitanju politička igra, kako bi se podobni poslali na destinacije prije završetka mandata ovog Saveta ministara BiH“, naglasio je Crnadak.

Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava što je velika većina vraćenih diplomata srpske nacionalnosti, zbog čega, kako je istakao, dolazi do nacionalnog disbalansa u DKP mreži BiH.

„Zakonom propisani omer učešća predstavnika pojedinih naroda mora da se poštuje i u sedištu i u DKP mreži“, naglasio je Crnadak.

On je još kazao da Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji je u vlasti na nivou BiH, od samog preuzimanja vlasti posle opštih izbora 2018. godine pokazao da ga „diplomatija i položaj srpskih kadrova ne zanimaju, jer tu nema tendera i milionskih muljanja na koje su oni navikli“.

Crnadak je naveo da je jedini pomoćnik ministra spoljnih poslova srpske nacionalnosti smenjen prvog radnog dana Saveta ministara BiH sa Zoranom Tegeltijom na čelu i da je to mesto do danas ostalo upražnjeno.

„Položaj kadrova iz Republike Srpske u DKP mreži BiH nikad nije bio gori. Osim toga, SNSD je spoljnu politiku u potpunosti prepustio Stranci demokratske akcije (SDA), pa tako bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, ministarka spoljnih poslova Bisera Turković, ambasador BiH pri Generalnoj skupštini UN Sven Alkalaj i drugi rade šta im je volja, dok SNSD samo kuka i piše saopštenja“, istakao je on.

Bivši ministar spoljnih poslova BiH izrazio je bojazan da državu čeka veliki broj sudskih sporova sa odštetnim zahtevima.

„Ako zaista novi ljudi odu na mesta sa kojih su drugi povučeni zbog navodno povećanog obima poslova u sedištu, bojim se da nas čeka veliki broj sudskih sporova sa odštetnim zahtevima“, kazao je Crnadak.

Prema Betinom izvoru iz MSP-a, većina službenika u DKP mreži BiH, koji su dobili rešenja o povratku u zemlju pre isteka mandata, žalili su se Odboru za žalbe Agencije za državne službenike, ali su njihovi zahtevi odbijeni.

Isti izvor je naveo da je članove tog Odbora postavila ministarka Turković, zbog čega njihove žalbe nisu usvojene.

Prema rečima istog izvora, svi službenici kojima je naloženo da se pre isteka mandata vrate u zemlju najavili tužbe i odštetne zahteve, koji će se rešavati na sudu i koje će, po svemu sudeći, dobiti.

„Ministarki Turković to nije bitno. Odštetu će, ako sudovi presude u korist tih službenika, platiti država BiH. Turkovićevoj je jedino bitno da u ambasade BiH širom sveta, pre oktobarskih opštih izbora, postavi što više svojih kadrova, kako bi na taj način u naredne četiri godine preuzela potpunu kontrolu nad DKP mrežom BiH“, kazao je Betin sagovornik.