Iza BiH jedni od najzanimljivijih izbora: Da li će sada doći do promena?

U Predsedništvu BiH, na „nacionalnim funkcijama“, hrvatskog, bošnjačkog i srpskog člana prvi put su izabrani kandidati koji nisu isključivo iz etno-nacionalnih stranaka: Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović – prvi su neslužbeni, nepotpuni rezultati Opštih izbora u BiH.

S druge strane grupacije Milorada Dodika (SNSD) i opozicione kandidatkinje Jelene Trivić (PDP-SDS) nisu priznali poraz i insistirali su da su pobednici u trci za predsednika odnosno predsednicu entiteta Republika Srpska.

Čekaju se rezultati Centralne izborne komisije (SIP) kako bi se uklonila i najmanja sumnja – ali i potvrdilo da li su li Dodik i Izetbegović lično najveći gubitnici izbora, piše Dojče vele.

Ipak promene, barem u Predsedništvu

Željko Komšić, predsednik Demokratskog fronta (DF) je aktuelni i po svemu sudeći budući član Predsedništva iz reda hrvatskog naroda kojem je to čak četvrti mandat. Ujedno će biti i član tog tela s rekordnih 16 godina u Predsedništvu.

Denis Bećirović, kandidat koalicije opozicionih stranaka levice, nadmoćno je zadobio poverenje birača i pobedio Izetbegovića, kandidata i predsednika najjače bošnjačke stranke SDA. To je, ujedno, prvi put da bošnjački član Predsedništva nije iz etno-nacionalne stranke. Međutim, iako Izetbegović nije ušao u Predsedništvo, njegova stranka, i po preliminarnim rezultatima, i dalje je pojedinačno najjača bošnjačka stranka.

U Predsedništvo će iz RS, iz reda srpskog naroda, po mnogima očekivano, dosadašnja predsednica tog entiteta Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), stranke sa socijal-demokratskim imenom, ali godinama izrazito nacionalističke retorike. No, pitanje je ko će formirati vlast i koalicije na svim nivoima.

Komšić i Čović

„Očekivao sam pobedu, ali su zanimljivi rezultati kada vidimo glasove za Bećirovića i Komšića, pa možemo pretenciozno kazati: Dobro došli u građansku državu. Ali svi znamo da to nije tako. Reč je o dirigovanim potezima, pretpostavljam jednoj vrsti HDZ-ove osvete i revanša Izetbegoviću. Ako je to tačno, HDZ je izgubio svaki argument da nekom prigovara na račun legitimiteta”, komentarisao je Komšić, osvrćući se na značajnu podršku Bećiroviću iz Livna, rodnog kraja Borjane Krišto, s pretežno biračima hrvatske nacionalnosti.

Dok je predsednik HDZ-a BiH, Dragan Čović, u postizbornoj noći kazao kako Komšić i dalje nije izbor hrvatskog naroda u BiH te da ne može doći ni u jedno mesto gdje su u većini Hrvati, Komšić je kazao kako „želi otići u Hercegovinu“, ali da je „tamo persona non grata“. No, za razliku od njegove oštre retorike prema visokom predstavniku Šmitu tokom izborne kampanje, Komšić je sada bio puno blaži, a i podržao je njegove amandmane.

„Rekao sam da je važno da nema diskriminacije i onih postotaka koji su izazvali nezadovoljstvo ispred OHR-a. Čini mi se da je njegova odluka izbalansirana, kako bi se izbegle manipulacije s etničkim opredeljenjima, ali isto tako da se ubrzaju procesi formiranja vlasti“, kazao je Komšić.

Cvijanović: radiću po starom

Novoizabrana članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, u obraćanju javnosti kratko je kazala:

„Mogu obećati da ću, kao i do sada, raditi u interesu RS i ostati na liniji moje dosadašnje političke koncepcije. Ne slažem se da u Predsedništvu neće biti članovi nacionalnih opcija jer ne verujem da u BiH postoji bilo koja struktura koja u svom programu ne baštini ono što nije nacionalno“.

Bećirović: poruke EU i susedama

Nakon što su nepotpuni, preliminarni podaci pokazali da uverljivo vodi, Denis Bećirović je kazao kako „nije vreme za trijumfalizam“.

„Želim se setiti svih obespravljenih i siromašnih ljudi koji nemaju razloga za slavlje. Zbog toga svim političarima poručujem da tek kada oni budu imali razloga za slavlje, onda ćemo i mi imati pravo slaviti“, kazao je Bećirović.

On je imao poruke i za EU i zemlje susede od, kako je kazao, prvi put socijaldemokrate kao izabranog bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

„BiH je Evropa u malom i pozivam EU da što pre BiH dodijeli kandidatski status. Upućujem i poruku građanima BiH da se ujedinimo oko budućnosti, nemamo vremena energiju trošiti na beskorisne svađe. Upućujem poruku i celoj regiji – ujedinimo se zbog ljudi i počnimo sarađivati. Bilo kakva nestabilnost vratila bi nas u srednji vek. Ljudima u Crnoj Gori želim poručiti da za celi život u BiH imaju prijatelje. Obraćam se i ljudima u Srbiji da je vreme da gradimo bolju budućnost. Hrvatskoj poručujem da smo mi dve države koje su naslonjene jedna na drugu i da je vreme za razvoj ekonomske saradnju i prestanak sa svađama”, poručio je Bećirović.

Polovina birača nije glasala, dijaspora se „probudila“

Ali, četvrta ‘zvezda’ postizborne večeri u BiH bio je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit koji je, samo sat vremena nakon što su zatvorena birališta, ponovno upotrebio bonske ovlasti i objavio izmene-amandmane na Izborni zakon i Ustav Federacije BiH. Dok su njegovo ponovno posezanje za bonskim ovlastima, manje-više, mnogi ocenili uravnoteženim, predsednik SDA Bakir Izetbegović je kazao kako su diskutabilnim i da „idu na ruku HDZ-u BiH“.

Sam izborni dan prožimale su vesti o brojnim nepravilnostima na biralištima, od verbalnih do čak i fizičkih, a najozbiljnije nezakonitosti te manipulacija izbornim procesom zabeležena je u Novom Gradu u RS, na biračkom mestu u Hozićima, gde je uhapšeno pet osoba koje su učetvovale u donošenju označenih glasačkih listića za sve razine vlasti. Glasanje na ovom biračkom mestu je zaustavljeno.

Ipak, ostaje zanemarena ozbiljna činjenica da je samo 50 odsto birača glasalo, odnosno, da njih 50 odsto odnosno to – nije želelo. SIP BiH je saopštio da je izlaznost u BiH iznosila 50% od ukupno 3.368.666 državljanina BiH s pravom glasa. To je za 4% manje u odnosu na 2018. U entitetu Federacija BiH je glasalo 48%, u Republici Srpskoj 53% a u Brčko distriktu 44%.