Izborna trka u BiH: Bećirović otkinuo pola Komšićevih glasača, HDZ se vraća u život

Centralna izborna komisija BiH već je zaključila prijave političkih subjekata, kako stranaka i koalicija, tako i kandidata za članove Predsedništva BiH.

Čini se da će se najzanimljivije borbe voditi za tročlano Predsedništvo BiH, iako su se lideri HDZ-a i SNSD-a Dragan Čović i Milorad Dodik neslavno povukli iz trke za Predsedništvo BiH, nakon niza političkih poraza koje su upisali u poslednje vreme.

U Republici Srpskoj, u trku za člana Predsedništva BiH ulaze predsednik SDS-a Mirko Šarović i SNSD-ova Željka Cvijanović, koja je ujedno i aktuelna predsednica Republike Srpske i desna ruka Milorada Dodika.

Šarović je već jednom sedeo u Predsedništvu BiH, ali je odlukom Visokog predstavnika smenjen zajedno sa Draganom Čovićem, dok se Cvijanovićeva odnedavno nalazi na „crnoj listi“ Velike Britanije zbog pokušaja podrivanja ustavnog poretka BiH. Analitičari daju podjednake šanse i Šaroviću i Cvijanovićevoj.

Jednako je interesantna i borba za članove Predsedništva BiH.

U trci za bošnjačkog člana favoriti su predsednik SDA Bakir Izetbegović i SDP-ovac Denis Bećirović koga uz to još podržavaju  Naša stranka, partija levo liberalnog smera, te desničarske stranke Narod i pravda, i SBB Fahrudina Radončića, koje se otvoreno zalažu za etničke podele i HDZ-ov model izbornog zakona.

U trci za člana Predsedništva iz reda Hrvata su aktuelni član Predsedništva BiH Željko Komšić kojem Zagreb osporava legitimitet i manje poznata zvaničnica HDZ-a Borjana Krišto, koju je predsednik HDZ-a Dragan Čović kandidovao procenjujući da on sam ne može izaći na kraj sa Komšićem, i da je šansa za HDZ u tome da kampanju za člana Predsedništva BiH učine manje zanimljivom, kako bi se u konačnici porazio Komšić.

Istraživanja o rejtingu kandidata još uvek nisu poznata. Međutim, najčitaniji sarajevski portal Klix.ba juče je objavio rezultate ankete za Federaciju BiH, prema kojoj u trci za člana Predsedništva uverljivo vodi Denis Bećirović sa 40 odsto glasova ispitanika, a slede ga Bakir Izetbegović sa 27 i Željko Komšić sa 17 odsto.

Kada se rezultati te ankete uporede sa rezultatima izbora iz 2018. kada je Denis Bećirović ostao iza Željka Komšića i Šefika Džaferovića dolazi se do zaključka da Izetbegović nosi isti broj glasova kao i Šefik Džaferović, dok je s druge strane vidljivo da je Bećirović skoro prepolovio glasove Željka Komšića.

Obzirom da Bećirović i Komšić pretenduju na građansko biračko telo, evidentno je da dolazi do podele Komšićevih glasova na dva građanska kandidata, o čemu je nedavno pisao i zagrebački Jutarnji list.

To ujedno daje veliku nadu i otvara prostor za kandidatkinji HDZ Borjani Krišto da na mala vrata uđe u Predsedništvo BiH i uspe u onome u čemu u obračunu sa Komšićem nije mogao njen stranački šef Dragan Čović.

S druge strane, prema anketi Klix.ba šanse Denisa Bećirovića su prilično visoke. Kada je reč o samom Bećiroviću,  radi se o popularnom političaru u BiH, a koji je opet u regionalnom kontekstu uglavnom nepoznat.

Protekle četiri godine Bećirović je proveo u klupama Doma naroda Parlamenta BiH, i nije učestovao, niti iskazao volju da učestvuje u ključnim političkim procesima

Deo javnosti u BiH zamera mu flagrantnu izdaju državnih interesa na pitanju Zakona o prebivalištu kada je 2012. nakon pretnji Milorada Dodika da će biti smenjen sa pozicije predsedavajućeg Parlamenta BiH, u strahu, na kraju glasao za zakon po kojem je prognanom bošnjačkom i hrvatskom stanovništvu iz RS onemogućeno da glasaju na izborima u BiH, a takođe mu se zameraju i brojne neralizovane populističke inicijative.

Jedna od njih bila je Bećirovićeva inicijativa za navodni povratak Sutorine iz Crne Gore u Bosnu i Hercegovinu, što je pretilo da izazove međunarodni skandal i naruši dobre odnose između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, obzirom da BiH od svih susednih država jedino sa Crnom Gorom ima rešeno pitanje državne granice.

Kako bi se suzbilo narušavanje odnosa između dve zemlje i smirila situacija, na kraju su čak morali diplomaskim kanalima intervenisati američki i NATO partneri, obzirom da se Sutorina nalazi na granici sa BiH i entitetom RS, a što je moglo poslužiti režimu Milorada Dodika kao uporište za njegove „ruske prijatelje“.

Pored toga Bećirovića karakterišu učestala, prilično demagoška otvorena pisma u kojima lamentira nad političkom situacijom u BiH, a koja uopšte nisu uticala na tok osnovih političkih kretanja u BiH.

Protekle četiri godine Bećirović je proveo u klupama Doma naroda Parlamenta BiH, i nije učestovao, niti iskazao volju da učestvuje u ključnim političkim procesima, i teškim političkim bitkama u Bosni i Hercegovini, a koje su se ticale izmena Izbornog zakona, NATO-a, pokušaja oduzimanja državnih nadležnosti od strane entiteta RS, u bitkama za deblokadu institucija BiH, finansiranja izbora, kao ni uspešnom diplomatskom nadmudrivanju bosanske politike sa Hrvatskom, pa u konačnici i sa Rusijom i njenim ekspoziturama u BiH i na Zapadnom Balkanu.

Bećirovića karakterišu učestala, prilično demagoška otvorena pisma u kojima lamentira nad političkom situacijom u BiH, a koja uopšte nisu uticala na tok osnovih političkih kretanja u BiH

Kroz sav taj period Bećirović je prošao neokrznut, i nije čak kao član SDP-ovog tima učestovao ni u brojnim i mučnim pregovorima oko izmena izbornog zakona kada su pojedini EU zvaničnici otvoreno držali stranu zahtevima Zagreba i HDZ-a, koje je podržavao i šef Delegacije EU u BiH Johan Satler, a za kojeg nije tajna da održava dobre odnose sa Bećirovićevim partnerima Radončićem i Konakovićem.

Sve u svemu Bećirović se u proteklim godinama neučestvujući u teškim političkim procesima koji podrazumevaju rizik, mudro držao po strani, i radio na vlastitoj afirmaciji, koja se ako je suditi po rezultatima ankete sarajevskog portala više isplati nego povlačenje državnički hrabrih ali jednako riskantnih poteza kakvim je bio sklon drugi prograđanski kandidat Željko Komšić.