Između Mila i Jakova: U BiH podeljene reakcije na rezultate predsedničkih izbora u Crnoj Gori

Malo koji regionalni izbori su izazvali toliko pažnje u Bosni i Hercegovini kao predsednički izbori u Crnoj Gori održani u nedelju 2. aprila. Nakon što su objavljeni prvi rezultati na osnovu kojih je bilo jasno da je kandidat stranke „Evropa sada“ Jakov Milatović ubedljivo pobedio kandidata Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, društvene mreže su „eksplodirale“, a Milatoviću je, među prvima, upućena čestitka iz Predsedništva BiH.

Čestitiku je uputila predsedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović.

„Uvjerena sam da će vaša pobjeda doprinijeti jačanju naših prijateljskih odnosa, te da će otvoriti nove perspektive partnerstva i saradnje na bilateralnom i regionalnom planu“.

Dodik očekuje „jačanje pozicije srpskog nacionalnog korpusa“

Članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Denis Bećirović, koji su pred izbore nedvosmisleno podržavali Đukanovića, nisu se oglašavali nakon pobede Jakova Milatovića. Podsetimo, uoči izbora Bećirović je građanima Crne Gore uputio i video poruku podrške predsedniku DPS-a ističući kako je Đukanović „dokazani borac za crnogorsku državu i prijatelj BiH“.

Odnosi između BiH i Crne Gore na predsedničkom nivou praktično su bili blokirani još 2018. kada je Milorad Dodik, kao član Predsedništva BiH, vetom sprečio dolazak crnogorskog predsednika Mila Đukanovića u zvaničnu posetu BiH. Dodik je tada bio nezadovoljan politikom koju je Đukanović zastupao.

U nedelju je, kao predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, među prvima čestitao pobedu Milatoviću.

„Nadam se da će Milatović Crnu Goru voditi putem napretka i prosperiteta“, rekao je Dodik, naglašavajući da očekuje uspješnu saradnju u „duhu dobrosusjedskih odnosa“. Dodik je Crnoj Gori poželio i da bude suverena, samostalna te „usmjerena ka jačanju pozicije srpskog nacionalnog korpusa“.

Sead Turčalo: „Milatović je produkt apostolske demokratije“

„Proslava pobjede Jakova Milatovića iz pokreta ‘Evropa sad’ na izborima je pokazala da ga, u prvom redu, svojim favoritom smatraju oni dijelovi društva i crnogorske političke scene koji su puno bliže ideji ‘srpskog svijeta’ ili formalne integracije sa Srbijom nego nastavku izgradnje i konsolidacije države Crne Gore“, rekao je dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Sead Turčalo.

On je za Federalnu novinsku agenciju (Fena) kazao da je Jakova Milatovića iznedrila vlada „koju je formirala Srpska pravoslavna crkva u manastiru Ostrog“ te da je Milatović produkt „apostolske demokratije“, SPC-a i vlade Zdravka Krivokapića.

Za profesora na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloša Šolaju, pobeda Milatovića je „još jedna postsocijalistička tranziciona faza koja će donijeti više demokratije i uticaja glasača na politiku“.

On je za agenciju „Srna“ kazao da se sada očekuje „veća živost u političkom životu Crne Gore i veće ispoljavanje različitih interesa“. „Obično se sve postsocijalističke faze brzih i ključnih promjena završe porazom autoritarnog lidera koji je uspio da izvrši sve te promjene“, kazao je Šolaja.

Crna Gora „pala na lažnoj priči o borbi protiv korupcije“

Podeljene su reakcije i na društvenim mrežama. Haris Zahiragić iz Stranke demokratske akcije na Tviteru piše da je „pala građanska Crna Gora“ i da se na ulicama Podgorice slavi sa zastavama Srbije uz „velikosrpske pjesme i ikonografiju“.

„Crna Gora je pala na lažnoj priči o borbi protiv korupcije i na mirisu tamjana sa svetosavskih litija. Novi predsjednik Crne Gore je još u kampanji podržao Otvoreni Balkan, što je zapravo eufemizam za Srpski svijet“, kaže Zahiragić.

Milatoviću su čestitali brojni zvaničnici iz RS-a. „Ko krene protiv Boga i Srbije neće dugo“, rekao je predsednik Narodne skupštine RS-a Nenad Stevandić.

„Ne zaboravimo da, kad te podrže Kurti sa Kosova, Bećirović iz BiH i slična svita, to samo budi iskonske crnogorske emocije prema Srbima i Srbiji“, napisao je Stevandić nešto ranije na društvenim mrežama.

Gleda Evropu, a vidi Otvoreni Balkan

Zlatan Begić iz Demokratske fronte (DF) Željka Komšića reaguje na izjavu crnogorskog premijera Dritana Abazovića da je porazom Mila Đukanovića „misija završena“.

„Velikodržavne politike ne ostvaruju se u ovom momentu teritorijalnom podjelom, nego stavljanjem pod suverenitet Zagreba i Beograda institucija vlasti u BiH i Crnoj Gori. Sve to ne bi bilo moguće bez Dritana. Mnogo ih je, i tu su među nama. Kako god, očekujte otpor dok ima i jedan od nas“, piše Begić na Tviteru.

Novinar Sead Numanović kaže da će Milatović „pričati o Evropskoj uniji, ali će Crnu Goru uvesti u Otvoreni Balkan“. Preterano je tvrditi da će Crna Gora biti ‘Republika Srpska na moru’, ali je daleko primerenije porediti je sa srpskom Belorusijom na Balkanu. Samostalna jeste, ali nezavisna nije“, kaže Numanović.

Crnogorski odnos prema BiH bit će podređen interesima Srbije?
Kopredsedavajući Američko-evropske alijanse Reuf Bajrović kaže da je Aleksandar Vučić „preuzeo Crnu Goru“.

„Točak historije samljeo je suverenu Crnu Goru nakon 17-ak godina postojanja, nažalost. Bit će vremena za post-mortem, ali ono što je sigurno je da je pad Crne Gore pod Srbiju jako loša vijest za BiH. Ovo mora biti zadnje upozorenje za sve u BiH prije nego i ona padne“, piše Bajrović, dovodeći u vezu pobedu Milatovića s aktuelnim političkim prilikama u BiH, odnosno njenom entitetu Federaciji BiH.

On za DW kaže da će „Milatović provoditi politiku po volji Beograda“: „Crna Gora više nije potpuno suverena država i zato će njen odnos prema BiH biti potpuno podređen interesima Srbije“.

Mnogi mediji i analitičari u Federaciji BiH, pobedu Jakova Milatovića vide kao jačanje „velikosrpske“ politike. Zabrinuti su zbog mogućih komplikacija u regionalnim odnosima, a u javnosti su se mogle čuti i ocene da je BiH, nakon predsedničkih izbora u Crnoj Gori 2. aprila, izgubila „pravog prijatelja“.