Izveštaj EK: Crnogorske vlasti nisu pokazale posvećenost agendi EU, Ugovor sa SPC podigao tenzije

„Polarizacija političkih tenzija i odsustvo angažmana između političkih partija i neuspeh u izgradnji konsenzusa o ključnim pitanjima od nacionalnog interesa nastavljeni su i doveli su do pada dve razdvojene vlade tokom glasanja o nepoverenju“, navodi se u dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imala uvid.

Dokument tek treba da usvoji kolegijum EK.

Spominje se da je sporazum za Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) imao uticaja u političkoj atmosferi, te je izazvao rast tenzija.

Stručnjaci Evropske komisije navode da nije postignut napredak u pogledu sveobuhvatne reforme izbornog pravnog i institucionalnog okvira, uključujući preporuke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) nakon posmatračke misije parlamentarnih izbora u Crnoj Gori održanih 2020.

Navodi se i da su rad Skupštine obeležili bojkoti vladajuće većine i opozicije, promene vlade i smena dvojice predsednika Skupštine.

Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku zemlju koja je u procesu evropskih integracija, Evropska komisija će objaviti 12. oktobra.

Najbolja ocena u usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom

Visoku ocenu Crna Gora u izveštaju ima po pitanju usklađivanja sa spoljnom politikom EU.

Ističe se da je zemlja u potpunosti uskladila sve odluke EU, uključujući restriktivne mere EU nakon ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu.

Takođe se navodi da Crna Gora koordinira svoje stavove sa stavovima EU, uključujući Svetsku trgovinsku organizaciju, te održava dobru saradnju sa međunarodnim organizacijama.

Bilateralni odnosi sa ostalim susedima dobri, sa Srbijom ‘izazovni’

Crna Gora generalno održava dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama u procesu proširenja u regionu i sa susjednim državama članicama EU, ocenuje se u izveštaju i navodi da se radi o kontinuiranoj saradnji.

Međutim, poput izveštaja koji je posvećen Srbiji, i u crnogorskom dokumentu se naglašava da odnosi između ove dve zemlje „ostaju izazovni“.

Dodaje se takođe da obe strane signaliziraju veću spremnost za resetovanje odnosa i rad na rešavanju otvorenih pitanja.

Sloboda izražavanja, bolja od prethodne godine

Kada je reč o osnovnim pravima, smatra se da Crna Gora nastavlja da ispunjava svoje međunarodne obaveze o ljudskim pravima.

Međutim, naglašava se da su i dalje potrebni dodatni napori da se one u potpunosti sprovedu.

U polju slobode izražavanja se ocenjuje da Crna Gora ima koristi od pluralističkog medijskog okruženja, te da je postigla određeni nivo pripremljenosti.

Ocenjuje da je postignut „ograničen napredak“ u pogledu prošlogodišnjih preporuka.

Zakonski okvir za zaštitu novinara i drugih medijskih radnika unapređen je usvajanjem izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kojim se predviđaju strože kazne za napade na novinare.

U dokumentu se kaže da je javni servis, Radio Televizija Crne Gore (RTCG), nastavio da proizvodi „politički uravnotežen i raznovrstan sadržaj“.

Međutim, naglašava se da je duboka politička polarizacija medijske scene opstala, dok je rastuća konkurencija velikih regionalnih medija dodatno opteretila lokalno medijsko tržište.

Mali napredak u borba protiv korupcije, bolji rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala

U izveštaju se ocenjuje da je Crna Gora postigla samo ograničeni napredak u pravosudnom sistemu.

„Sprovođenje ključnih reformi pravosuđa ostaje u zastoju“, ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.

U dokumentu koji je posvećen Crnoj Gori se spominje da su izvršena određena dugotrajna imenovanja sudija na visokom nivou, dok je nekoliko drugih, uključujući i Ustavni sud, još na čekanju.

Stručnjaci Evropske komisije izražavaju zabrinutost zbog institucionalnog učinka i konsolidacije nezavisnih sudskih i tužilačkih veća.

U dokumentu se ocjenjuje da je postignut samo ograničen napredak u borbi protiv korupcije, te da su prošlogodišnje preporuke Evropske komisije „samo delimično“ ispunile vlasti u Podgorici.

Crna Gora malo bolje stoji u polju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je postigla „određeni napredak“ u adresiranju preporuka iz prošle godine, posebno u pogledu efikasnosti krivičnih istraga.

Međutim, stručnjaci Evropske komisije navode da je potrebno ojačati konkretne rezultate u sudskim odlukama o krijumčarenju duvana i pranju novca, korišćenju finansijskih istraga i kapacitetima za konfiskaciju prihoda stečenih kriminalom.

Ali, zaključuju stručnjaci Evropske komisije, nedostatak delotvornog sudskog praćenja važnih starih slučajeva i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost.