Izveštaj EK o BiH: U većini oblasti nema nikakvog napretka, a u pojedinim segmentima nazadovanje

U Izveštaju je navedeno je da su posle oktobarskih opštih izbora 2022. godine do maja sledeće godine formirana sva izvršna i zakonodavna tela na državnom i entitetkom nivo, a da je visoki predstavnik imao više intervencija po izbornim pitanjima, uključujući i tokom večernjih sati na dan izbora.

Dalje se navodi da je novi Savet ministara BiH preduzeo niz koraka u usvajanju evropskih reformi posle dodele kandidatskog statusa, uključujući strategiju o borbi protiv organizovanog kriminala, ažuriranu procenu rizika i prateći akcioni plan za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i strategiju i akcione planove u oblasti migracija i borbe protiv terorizma.

Imenovano je i nadzorno telo za provođenje strategije procesuiranja predmeta ratnih zločina, a u junu je konačno sa radom započela i kontakt tačka sa Europolom, stoji u Izveštaju.

Dalje se navodi da BiH usvojila set nacrta zakona, prvenstveno onih koji se tiču unapređenja integriteta pravosuđa, prevencije torture, zakona o strancima i slobodi pristupa informacijama, te da ;jedan broj odluka Ustavnog suda BiH tek treba da se u potpunosti sprovede, uključujući i odluku o državnoj imovini.

„Ustavni sud BiH je privremeno stavio van snage ili ukinuo jedan broj pravnih i političkih akata entiteta Republika Srpska. Entitetsko rukovodstvo, odlučno u nameri provođenja takvih zakona, time dovodi u pitanje pravnu sigurnost“, naglašeno je u Izveštaju EK o BiH.

Dodaje se da je entitetska skupština pozvala srpske sudije Ustavnog suda BiH da podnesu ostavke, a da je u junu 2023. legalizovala neobjavljivanje odluka visokog predstavnika i neprovođenje odluka Ustavnog suda, čime je „dovela u pitanje autoritet i integritet Ustavnog suda BiH i narušila ustavnopravni poredak zemlje“.

Istaknuto je da su u BiH i dalje potrebne ustavne i izborne reforme, kako bi se Ustav uskladio sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, u skladu sa sudskom praksom u predmetu „Sejdić i Finci“.

EK je u svom Izveštaju ocenila da nisu preduzeti koraci na razradi socioekonomskih reformi, kao i da u zemlji i kontinuirano postoje protekcionističke mere i da ; još nije izradila Program integrisanja BiH u EU, u skladu sa zahtevima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

U Izveštaju je naglašeno da je BiH postigla određeni napredak u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uz naznaku da su se vlasti RS zalagale za neutralan stav o agresiji Rusije na Ukrajinu, osporavajući usklađivanje sa stavovima EU-a i opstruišući celovitu primenu restriktivnih mera protiv Rusije.

„BiH je pokrenula ratifikaciju dva regionalna sporazuma o mobilnosti, a isto treba učiniti i za sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama“, navodi se u Izveštaju.

BiH je, stoji dalje, ostvarila određeni napredak u reformi javne uprave, kao i u oblasti pravosuđa, uz ocenu da „nema unapređenja nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa“.

EK je ocenila da BiH nije postigla napredak u borbi protiv korupcije, dok je u borbi protiv organizovanog kriminala postignut „određen napredak“.

„Kriminalne organizacije koriste zakonske i administrativne slabosti, dok je policija podložna političkim uplitanjima. Finansijske istrage i zaplena imovine su takođe uglavnom neefikasne“, navedeno je u Izveštaju.

Naglašeno je da BiH tek treba da pojača saradnju sa Eurojustom i Evropskim javnim tužilaštvom (EPPO), da nastavi napore u borbi protiv terorizma i trgovine narkoticima, te da usvojiti novi zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa pravnom stečevinom EU-a.

U Izveštaju je ukazano i na potrebu izbornih reformi, da bi svi građani mogli ostvariti svoja biračka prava, a istaknuta je i potreba ukidanja prakse „dve škole (za bošnjačku i hrvatsku decu u Federaciji BiH) pod jednim krovom“.

Navedeno je da je u došlo i do nazadovanja u garantovanju slobode izražavanja i slobode medija, a posebno je istaknuto usvajanje zakona o kriminalizacii klevete u RS.

Konstatovano je da je BiH napravila korake na unapređenju upravljanja migracijama, ali da hitno treba pojačati napore da bi osigurala pristup azilu i osnažila upravljanje granicama.

Što se tiče ekonomskih kriterija, u Izveštaju je navedeno da je u BiH stopa nezaposlenosti i dalje veoma visoka, da je migracija radne snage i dalje prisutna, dok je Program ekonomskih reformi i dalje lošeg kvaliteta, dok je primena reformi ograničena.

„Uopšteno, ekonomski učinak BiH je ispod njenih potencijala“, ocenjeno je u Izveštaju.

Navedeno je da je kvalitet obrazovanja i dalje nizak, kao i da zemlja zaostaje u energetskoj i digitalnoj tranziciji.

U Izveštaju je ocenjeno da je BiH ostvarila određeni napredak u oblasti javnih nabavki, statistike i u pogledu interne kontrole javnih finansija.

Još je navedeno da je BiH je ostvarila ograničen ili nikakav napredak u oblastima konkurentnosti i inkluzivnog rasta (oporezivanje, digitalna transformacija i mediji, socijalna politika i zapošljavanje, preduzetničke i industrijske politike, nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura i carine).

Nije zabeležen ni napredak u ekonomskoj i monetarnoj politici, postignut je ograničeni napredak po Zelenoj agendi i klasteru održivog povezivanja, dok nema napretka u oblasti poljoprivrede i kohezije.

EK je ocenila da BiH treba da primeni dodatne protokole uz Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) o olakšavanju trgovine i trgovini i uslugama i da bez odlaganja usvoji dodatni protokol o rešavanju sporova.

„BiH je nastavila aktivno učestvovati u regionalnoj saradnji i održavati dobrosusedske odnose. Potrebno je bez odlaganja ratifikovati tri regionalna sporazuma o mobilnosti“, navedeno je u Izveštaju.

Godišnji akcioni plan za 2023. sastoji se od paketa energetske podrške za Zapadni Balkan i predviđa 70 miliona evra za smanjenje socioekonomskih efekata rasta cena energenata, posebno na mala i srednja preduzeća i domaćinstva, te za podršku tranziciji ka obnovljivim izvorima energije, u skladu sa prioritetima Ekonomskog i investicionog plana EU-a za Zapadni Balkan.

„Usvajanje celodržavnih sektorskih strategija ostaje glavni uslov za BiH kako bi u budućnosti u celosti koristila IPA sredstva. Potrebno je da Savet ministara bez odlaganja imenuje nacionalnog IPA koordinatora za IPA III“, istaknuto je u Izveštaju EK o BiH za 2023. godinu.