Izveštaj: Ko je najveći negator genocida u Srebrenici?

Na spisku su se našli tabloidi iz Srbije – Alo i Informer, kao i predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

U izveštaju stoji da je u tom periodu registrovano 90 slučajeva negiranja genocida u Srebrenici u medijskom prostoru BiH i regiona.

To je ogroman pad u odnosu na prethodni izveštaj kada su bila zabeležena 693 slučaja.

Predsedik Republike Srpske Milorad Dodik, kako se navodi, najviše puta je negirao genocid pročinjen u Srebrenici – čak 11 puta.

Alo i Informer su po devet puta u periodu od godinu dana negirali genocid, organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice Branimir Kojić sa sedam slučajeva, a Miodrag Lint, poslanik u Skupštini Srbije, pet puta.

Predsednik Hrvatske četiri puta je, kako se navodi, doveo u pitanje genocid u Srebrenici.

U odnosu na prethodni izveštaj kada je osam puta poricao genocid, navodi se, predsednik Srbije Aleksandar Vučić,u ovom izveštajnom periodu to je učinio jedanput, rekavši da je u Srebrenici počinjen zločin, ali ga nije kvalifikovao kao genocid.

Izveštaj se bavi i načinom na koji je genocid negiran, te piše da se u 53 slučaja radilo o poricanju, u 26 slučajeva o relativizaciji.

Podrška počiniocima, pišu, zabeležena je u devet slučajeva a priznavanje zločina a ne genocida – u dva slučaja.

„Negiranje genocida je akademska, politička i medijska propaganda“

Posebno poglavlje Izveštaja o genocidu jeste istorija njegovog negiranja.

Osim akademske, medijske i političke propagande, spominje se i fizička manifestacija.

„Širom BiH pronađeno je mnogo velikih masovnih grobnica“, piše u Izveštaju.

Kako se dodaje, masovne grobnice postaju trajna determinanta surovosti i brutalnosti planera i izvršioca zločina nad Bošnjacima, „te jednim od ključnih dokaza širokog sistema političkih, vojnih i civilnih struktura koje su učestvovale u skrivanju dokaza o masovno počinjenim zločinima“.

Edina Bećirević kroz istraživanje transkripata političkih i vojnih lidera RS naglasila je stepen genocidne namere bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i ostalih političkih i vojnih saradnika.

Posebno se osvrće na formulisanje njihove politike odnosa sa javnošću tokom razvijanja planova, podcrtavajući da će ono što planiraju da urade biti genocid.

Ratko Mladić je govorio: „Mi ne smijemo kazati – mi ćemo uništiti Sarajevo, ne, mi nećemo. Mi hoćemo da sačuvamo Sarajevo, nama Sarajevo treba. Mi nećemo kazati da ćemo srušiti dalekovod ili vodu isključiti, ne, jer to Ameriku diže na noge, ali… jednog dana nema vode u cijelom Sarajevu. Šta je, ne znamo… Isto i sa strujom… Mi ćemo kazati svijetu da su oni pucali, pogodili dalekovod i da je nestalo struje, da su oni pucali u spremnike za vodu… To je diplomatija“, piše u Izveštaju o negiranju genocida.

Iako je Međunarodni krivični sud (MKS) presudama uspostavio međunarodni stav o počinjenom genocidu, to nije sprečilo da se negiranje nastavi „u istim centrima srpskih vlasti u BiH i Srbiji“.

Prema podacima koji se mogu pronaći u ovom Izveštaju Memorijalnog centra, navodi se da su pod međunarodnim pritiskom vlasti u RS 2004. godine formirale sprecijalnu istražnu Komisiju za Srebrenicu koja je formirala izveštaj u kom se priznaje da su vojne i policijske snage RS počinile genocid.

Dosta kasnije, Milorad Dodik je 2018. godine, negirao gorepomenuti izveštaj iz 2004. te je insistirao na novoj istrazi.

Uz tvrdnje da prethodni Izveštaj sadrži lažne podatke, Dodik je 2019. godine formirao dve nove komisije – jednu za istraživanje svih stradalih naroda u srebreničkom regionu 1992-1995, a drugu za stradanje Srba u Sarajevu 1991-1995.

„Istrage je proveo Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica eniteta RS. Jedan od glavnih ciljeva Centra je negiranje genocida nad Bošnjacima i uvećavanje zločina nad Srbima u toku agresije na Bosnu i Hercegovinu i njihove viktimizacije“, navodi se u ovom izveštaju o negiranju genocida.

Dalje piše da su srpski akademici održavali konferencije sa ciljem negiranja genocida.

„Prvu takvu konferenciju je organizovala Srpska pravoslavna crkva 1996. godine, na kojoj je uvodničar bio Radovan Karadžić.

Tom prilikom je kazao: „Zato se pitam: da li je ovo bio rat? Rat ima svoje biće, svoje uzroke, ciljeve, početak i kraj, svoga Clauzewitz-a. Ovo nije bio takav, poznati rat. Ovde je uzrok rata bilo puko postojanje jednog naroda. Da li će, dok god postoji taj narod, njegovo postojanje biti opravdan i razumljiv casus belli?“, piše u Izveštaju Memorijalnog centra.

Poslednjih godina, sve je češće negiranje genocida u Srebrenici, navodi se u Izveštaju, i ističe da ga negira vrh Srbije, Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, kao i predsednik RS Milorad Dodik.

„U posljednih trideset godina relativizacija zločina i negiranje genocida nad Bošnjacima obuhvatilo je sve sfere i oblike srpskog establishmenta. Nakon agresije, negiranje genocida se nastavilo kroz akademske, kulturološke, društvene i druge forme. Ono što je vidljivo jeste da je negiranje genocida postalo duboko ukorijenjeno u ključnim institucijama unutar bosanskohercegovačkog entiteta RS i unutar Srbije, te da ga podržavaju šire mase. Zaključak je da je negiranje zločina i genocida zapravo započelo još u vremenu dok su činjeni zločini. Na ovaj način etapu negiranja genocida opisuju i svjetski teoretičari genocida, a dokazi da su u pravu jeste historija negiranja genocida nad Bošnjacima“, zaključuje se u izveštaju.