„Ostao sam bez majke“, „bez kuće“, „imam osećaj da sanjam“ ili „s kim ću sutra piti kafu“…, reči su kojima meštani Jablanice za Danas opisuju katastrofu u kojoj su se našli.
Jablanica je najviše pogođena poplavama koje su u četvrtak na petak zadesile Bosnu i Hercegovinu (BiH).
Za tragediju u kojoj su se meštani Jablanice našli, u kojoj je poginulo, do sada, 17 osoba, dok se za nestalima i dalje traga, najviše je kriv kamenolom.
Danas je ranije pisao o tome, a kako su tada naši sagovornici opisali, šteta od poplava bi bila mnogo manja, da nije krenula „lavina kamenja“ koja je „sve zbrisala pred sobom“.
Deo Jablanice je doslovno sravnjen sa zemljom.
Ja sam beskućnik
Jašar Begović iz Jablanice, opisuje kako je saznao za tragediju, koga je izgubio i šta ga čeka nakon svega.
„U ovoj katastrofi sam izgubio majku, prije svega. I kuću. Od kuće ništa nije ostalo. Otac je prošao sa lakšim tijelesnim ozljedama, ali je izgruhan i van sebe. Bio je u bolnici, sad je u staračkom domu, ima lječničku pomoć“, kaže Jašar.
On je, priča nam, bio u Dubrovniku kada se ovo desilo.
„Mene su moji prijatelji iz Mostara kontaktirali. Slali su mi poruke ‘kako su tvoji, šta ima’. Ja nisam znao šta se događa ovdje. Uspijeo me dobiti kolega koji je sa mnom radio. Pita ‘Jašo, znaš li išta o svojima’, ja kažem ‘ne znam, šta je bilo, brate’. Nisam ulazio na društvene mreže. Kaže, ‘u Jablanici je katastrofa, ima poginulih’. Meni su se noge odsjekle. Kolega, što je radio sa mnom, kaže, ‘ajde sa mnom, ulazi u auto’ i s njim sam odmah pošao. To je u 11 ujutru bilo“, opisuje Jašar kako je saznao za tragediju.
Kako kaže, autom su došli u Aleksin han. Dalje, kaže Jašar, nije dala policija, pa je nastavio peške.
Nije mogao verovati svojim očina, priča Jašar.
Kaže da je dva dana mislio da sanja i da će se probuditi iz košmara i da će sve biti u redu.
„Nemam ništa. Raja mi skupila nešto haljina. Ja sam trenutno kod amidže u stanu, nas je šestoro, mali je stan. Oni mi ne daju da idem nigde, familija mi je to. Ja sam bukvalno beskućnik“, opisuje Jašar situaciju u kojoj se našao.
Za pomoć Jašaru Begoviću
Uplate za BiH
Primalac: Jašar Begović
Broj žiro računa: 1995316059356812
Uplate iz inostranstva
SWIFT CODE: ABSBBA22
IBAN: BA391995316059356812
Kad zamislim da ih nema…
Amina Imamović iz Donje Jablanice, kaže da je učila do kasno, a da ju je, na nadolazeću tragediju, upozorio njen pas Don.
„Tu noć kad se ovo desilo ja sam učila do kasno. Taman sam legla da spavam… možda pet minuta… Don je lajao baš jako i smetao mi da zaspim. Ja sam izašla vani, da ga unesem u hodnik jer mi je bilo žao da kisne, i vidim da je prepadnut. Ušli smo u hodnik i bio je strašno nemiran. Ja sam mu rekla ‘Don, smiri se molim te’. Znam ranije, prije kad je kiše, on legne tu i zaspe… do jutra sve okej…“, počinje Amina priču, koja prethodi njenom saznanju o poplavama.
Kako kaže, Don je bio strašno nemiran.
„Grebao je vrata… Ja govorim mami i babi ‘mama, babo, ustajte, voda nosi, ovo nije normalno’. U tom trenutku je nestalo struje. Don je trčao iz sobe u sobu, po krevetima, ja mu govorim ‘Don, smiri se, samo se smiri’. Nestalo je struje. Blato je ušlo u kuću. Dona smo ostavili u kući. Bitniji su ljudski životi. Ja sam ga zagrlila, poljubila… ‘Don, neka te tu’… Ostavila sam ga u sobi i molila se da ostane kuća“, objašnjava Amina.
Izašli su, kaže, kroz prozor.
„Srećom, merdevine su bile tu jer smo renovirali. Otišli smo prvo ispred garaže, onda smo kod tetka i tetke. Sakrili smo se u klanicu. Tu smo bilo do pet ujutru. Onda je drug mog babe došao autom, otišli smo do benzinske pumpe…“, kaže Amina i dodaje „dalje sve znate“.
U ovoj tragediji ona je izgubila nekoliko članova svoje uže familije.
„Stradali su mi tetak, tetka, sin i snaha od tetka i tetke. Mali Edi od sedam godina je na sreću preživeo, trenutno je u Mostaru. Slomio je samo prst. Poginuli su mi amidža i strina, od amidže i strine kćerka, sin i zet. Komšije Redžo i Neza. Još dvoje košmija… mi smo tu bili ko jedno. Svako jutro sam išla kod moje Adele, to mi je snaha od tetka i tetke… Nijedno jutro nije prošlo da ne popijemo tu kafu… Sad kad zamislim da moje Adele nema… moje tetke… Grmi, sijeva, ja sam kod moje tetke ujutru da popijemo kafu…“, priča Amina.
Kaže, ima osećaj da sanja, da će se probuditi.
„Nažalost, ovo je realnost. Ja samo kažem da je ovo sve božje iskušenje i dragi bog mi je dao dobrog sabura (izdržljivost) da ovo izdržim… Hvala mu na tome… ja samo kažem „elhamdulilah“ (hvala bogu) na svemu… sa razlogom je ostavio nas troje žive… Sve je ovo sa razlogom i opomena za sve. Volite se, volite svoje porodice… ako ste u svađi pomirite se… uradite ono što volite… izlazite, putujte… jednom može biti kasno“, poručuje Amina.
S kim ću sutra piti kafu
Sabahudin Spahović, iz Federalne uprave Civilne zaštite (CZ) kaže da je, maltene, celo selo sravnjeno sa zemljom.
„Ja ne znam više sam sa sobom kakve su mi emocije… Sa većinom ovih ljudi pio sam kafu… s kim ću sutra popiti kafu…“, počinje Sabahudin.
Kao lice koje je postavljeno od strane Federalne vlade, Sabahudin kaže da, što se tiče same organizacije poslova i rada, na terenu postoji veliki broj spasilačkih službi, policijskih službenika, firmi koje su poslale svoje teške mašine, kamione. „Radi se danonoćno, ulaže se maksimalno napora“.
„Pokušaćemo osloboditi dio magistralnog puta M17 za nesmetano gunkcionisanje saobraćaja. Tu su stručnjaci koji će ocijeniti u kom obliku i kako može da funkcioniše. Svi ulažemo maksimum napora da dođemo do žrtava, da porodice mogu sahraniti svoje najmilije. Dalje, riješavamo prioritet po prioritet kako se to od nas traži“, objašnjava naredne korake Sabahudin.
Sabahudin je učestvovao u akcijama u Turskoj, imao je prilike videti velike katastrofe, učestvovao je u potrazi za ljudima.
„Ovakve katastrofe nas ujedinjuju. Pokazuju da možemo raditi i živjeti zajedno. Ovo je velika poruka. Mnogo ljudi koji žive vani, svi su pomogli… da ne pričamo o našim susjedima, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori… Maksimalno koliko su ogli ljudi su dali. Možemo reći jedno veliko hvala svim tim ljudima na podršci“, kaže on.
Kako dodaje, ujedinjenost regiona prema depavanjima u BiH je jedan od dokaza kolika je ovo katastrofa. „Slično onome u Turskoj“.
„Mi tragamo još za četiri žrtve. Trenutno volontera ima dovoljno. Radi se na raščišćavanju kuća koje nisu stradale. Ako je potrebno mogu ih uputiti u Buturović polje, u Fojnicu, Kiselja, gdje već treba“, kaže Sabahudin, izražavajući zahvalnost „svim policijskim organima koji borave ovde već peti dan zajedno sa nama, i koji rade danonoćno da nama stvore uslove za nesmetan rad“.
Broj 17039 ostaće aktivan nakon večerašnje emisije i pozivom na njega donirate evro. Broj poziva je neograničen, ali ovaj broj je samo za građane iz BiH.
Ako želite da donirate iz inostranstva otvoren je račun:
Za uplate iz inostranstva:
Bank name: Intesa Sanpaolo Banka BiH
SWIFT CODE: UPBKBA22
IBAN: BA39 1541802008533048
Primalac: Udruženje “Pomozi.ba”, Dr. Fetaha Bećirbegovića br. 8, 71000 Sarajevo
Svrha: Poplave 2024Takođe, ljudi iz celog sveta mogu da doniraju i putem direktne uplate na platformi Pomozi.ba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.