Jakove, bilo – ne ponovilo se

Toliko umesto čestitke. Sada je, međutim, pravi trenutak da ti, nepunih 48 sati nakon što smo ga poslali u političku penziju, ukažem na to kakav te posao čeka, čega se trebaš paziti i šta su očekivanja građana i građanki od tebe.

Nikada nemoj, Jakove, da pomisliš a kamoli da radiš po maksimi Luja XIV i Mila Prvog – država to sam ja. Video si zajedno sa nama kuda to vodi i šta sve porodi… Nekada istinski antifašisti postanu fašisti, a borci za evropske vrednosti se preobrate u stopanice i zagovornike orijentalnog despotizma i diktature.

Nikada, Jakove, nemoj kritičare doživljavati kao neprijatelje, a klimoglavce kao jedino i najbolje okruženje. Osim ako nećeš da završiš kao On – u životinjskoj farmi sa Majorom, Kloverom, Bokserom, Napoleonom, Grudvom, Skvilerom ili pripitomljenim gavranom Mojsijem, ogavnim doušnikom i špijunom gospodina Džonsa.

Kao oksfordski đak lako prepoznaješ da se, kao i kod Orvela, iza ovih književnih karaktera kriju stvarni likovi, naše mule, pravoslavne i vesternizovane, koje su za potrebe pomenutog autokrate, lagale, psovale, jurile, čerečile Njegove kritičare i oponente, delile državne nagrade i novce, da bi na kraju, sasvim očekivano, organizovale radnu akciju prikupljanja potpisa za spas tri i po decenije trajućeg režima. Nemoj tako nikad da obrukaš – ni sebe ni plaćenike koji bi, kao ovi Njegovi, pristali da ti pruže istu vrstu usluge. Jer, nažalost, u Crnoj Gori je uvek bilo lakše naći sluge i doušnike nego slobodare i kritičare.

To ti je sledeći nauk, Milatoviću – odgovorna vlast i najgori narod izvede na pravi put kao što najgora vlast i najbolji narod povede na stranputicu. Od Hitlera do Putina svedočimo o tome. Đukanović, Vučić, Orban i Erdogan su epizodisti sa sličnim misijama i učincima. Predsednik države, iako nema velika ustavna ovlašćenja, ima moralnu snagu koju mu daje neposredan izbor da usmerava procese u društvu ka vrednostima pravde, demokratije i jednakosti. Ne budi krpa od predsednika kao Vujanović, ali ni britva od tiranina kao Đukanović.

Nemoj, Jakove, da padneš na crnogorsku snishodljivost i udvaranje. Isti oni koji su bacali cveće na Đukanovića, bilo na njegove tenkove koji su išli na Dubrovnik i Srebrenicu, ili njegove glisere koji su sa Ndrangetom jurili između Bara i Barija, Pulje i Boke, mnogi od njih će sada potrčati tebi u zagrljaj, željni nekog novog DPS-a i nekog novog „tranzitnog“ biznisa. Veliki pesnik Čarls Simić je, opisujući Trampov predsednički mandat, pisao kako je „svakom monstrumu u istoriji bila potrebna velika pomoć da bi sproveo svoju politiku“! A da je „začkoljica u tome što su oni jednako pokvareni kao on“! Dosta je bilo – ne ponovilo se, Jakove.

Neka pravda zakuca na svaka vrata, Milatoviću, a ne kao kod Njega, samo kod kritičara i oponenata. Selektivna pravda je gora od nepravde. Pravosuđe i državni aparat više nikada ne smeju da koordiniranom akcijom ubiju a onda sakriju nalogodavce i ubice, kao u slučaju glavnog urednika Dana Duška Jovanovića. Nikada više, Jakove, nijedna sestra, kao ona policajca Slavoljuba Šćekića, ne sme da doživi da joj se država smeje u lice iako je njen brat dao život misleći da je država kojoj služi jača od mafije koja njome upravlja.

Nikada, Jakove, tvoj brat, sutra sin ili ćerka, bilo ko od rodbine, prijatelja, kumova, ne sme da dobije bilo koji tender, investitora, mini elektranu ili državni kredit, da ne pominjem da sutra neki tvoj ministar ne sme, poput nesretnog Igora Lukšića, da vrati tvoj privatni kredit državnim novcem, vrteći jedan milion 11 puta. Rekao si već – sramotno i nevaspitano. Držimo te za reč. I čekamo SDT da napokon završi izviđaj oko „prvog miliona“ i saopšti rezultate.

Dragi naš Jakove, vlast kvari ljude, apsolutna najviše. Nemoj da pomisliš kako je današnja Crna Gora ista ona s početka 90-ih koju je Đukanović tako beskrupulozno i osvetnički zajahao i tri decenije ponižavao, ismejavao i pljačkao. Nije, Jakove. Pratićemo te, to nam je posao, ako poklekneš kao On, završićeš neslavno, i mnogo prije nego On.

Ako sve ove nauke, izvučene iz loše prakse i iskustva tvog prethodnika, shvatiš ozbiljno, onda nikada nećeš pasti u iskušenje da te opiju moć i vlast. I da umesto porodice, obrazovanja, napornog rada, uljudnog ponašanja, postaneš, kao on, nevaspitani dripac, promotor slatkog života, skupih satova, nakita za ženu i mnoge druge pored nje, milioner bez ijednog dana u biznisu, ili da ti govore kao njemu kako si čak milijarder sa bilionima sakrivenim kod prijatelja i pratilja. Došao si na crnogorski presto obećavajući nove/stare vrednosti, iz vremena pre DPS-a kao političkog krila mafije, a to su – pošten rad, obrazovanje, plemenitost i altruizam. Građani i građanke, i oni koji jesu i oni koji nisu glasali za tebe, to sad očekuju da im isporučiš.

Dragi naš Jakove, predsednik postaješ sa imovinom od dva stana i započetom kućom na selu – kada završiš bavljenje politikom, a sam si prethodniku rekao da je nevaspitano ostati decenijama u njoj, izađi sa istim imovinskim kartonom. I formalnim i neformalnim. Uvek imaj na umu Duždevu palatu u Veneciji na čijim su zidovima oslikani likovi svih uglednika Mletačke Republike osim jednog, Marina Falijerija – njegovo je lice prefarbano crnom bojom jer je osuđen na damnatio memoriae (zabranu javnog sećanja) jer je bio vlastoljubac koji je vodio državu za svoj lični a ne za opšti interes.

Na kraju, dragi Jakove – poštuj svakog čoveka, ne budi ohol kao ovaj koga pratiš u prošlost i zaborav. To znači, pomozi ljudima i u svom najbližem okruženju i u čitavoj državi da budu samostalni i autonomni, da se ponekad i u nečemu pokažu boljim od tebe, razvijaj kod građana i građanki njihove najbolje strane, ne pravi od ljudi robove i klovnove… Dosta je bilo nikolaidisa, popovića, đuranovića, todorovića, filipovića, raznih đaga i radmila, i armije ostalih promotora i obožavalaca – Crna Gora napokon treba da bude prepoznata kao zemlja slobodnih pojedinaca, kao otvoreno društvo a ne kasarna.

Nimalo lak zadatak, ali pametan si ti, Jakove. Možeš ti to. Za početak je važno da si svestan situacije koju nasleđuješ – bilo ne ponovilo se.