„Njih ne zanima Jasenovac, oni samo prljaju sjećanje na žrtve“: Sagovornici Danasa o izjavama predstavnika vlasti Srbije, Crne Gore i Republike Srpske u Donjoj Gradini

Obezvređivanje žrtava

U ime institucija Republike Srpske (RS), Srbije i Crne Gore vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijer Srbije Miloš Vučević i predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić.

Ovogodišnje odavanje počasti jasenovačkim žrtvama prošlo je u senci najavljene Rezolucije o genocidu u Srebrenici, čime se, prema rečima sagovornika Danasa, pre svega obezvređuju žrtve kako Jasenovca, tako i Srebrenice.

Šef Srba unutar Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik, tokom obraćanja u Donjoj Gradini, uporno je ponavljao da je u Jasenovcu stradalo 700.000 ljudi, te je izjavio kako su se u Hrvatskoj “stotinu godina oštrile sekire” da bi od 1941. godine počelo sa ubijanjem Srba.

Dodik je tom prilikom sugerisao i da je hrvatski narod kolektivno kriv zbog zločina koje su ustaše počinile.

“Vrlo je malo pripadnika hrvatskog naroda koji se nisu solidarisali sa zločinima ustaškog režima”, rekao je Dodik.

Dodik se nije zaustavio na tome, već je izjavio da je „Jasenovac najveći podzemni grad koji Srbi imaju“.

„Masovno su ovde ubijali i zato su govorili da je ovo logor u koji su mogli svi da stanu“, rekao je Dodik.

On je istakao da je Donja Gradina sveto mesto, dodavši da ga je svetim „učinilo 700.000 mučenika, od čega pola miliona Srba, ubijenih tu na 57 načina, koji su sinonim za mučenje“.

Premijer Srbije Miloš Vučević otišao je korak dalje i kazao da se od „dečijih leševa pravio sapun“.

“Narod koji je ovo prošao ne može biti narod dželata nego narod žrtve”, naglasio je Vučević dodajući kako bi zbog toga oni koji Srbe optužuju za genocid u Srebrenici trebalo da se izvine.

Andrija Mandić, jedan od čelnih prosrpskih političara u Crnoj Gori, komemoraciju je iskoristio kako bi „skrenuo pažnju“ na pritiske na Srbe u Crnoj Gori kao i najavu da će crnogorska vlada koju vodi Milojko Spajić u Ujedinjenim nacijama glasasti za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

“Uradićemo sve ujedinjeni kao srpski političari zajedno sa (pravoslavnom) crkvom da zaustavimo ovog premijera u jednoj lošoj i opasnoj nameri”, najavio je Mandić iznoseći tezu kako je genocid počinjen samo u Jasenovcu a ne i u Srebrenici.

Najstrašnije je odsustvo empatije

Za Dragana Bursaća, kolumnistu iz BiH, ovakva situacija je nadasve sramotna.

„I Vučević i Mandić i Dodik zloupotrebljavaju povijest. Najgori mogući revizionizam gde su jasenovačke žrtve i žrtve u Donjoj Gradini iskorišćene za najjeftinije i najprizemnije političke igre. Dakle, ti ljudi nemaju ni najmanje pijeteta prema ubijenima u tom jasenovačkom genocidu. I to je najstrašnije – to odsustvo njihove empatije“, kaže Bursać.

Kako objašnjava, tokom obeležavanja komemoracije u Donjoj Gradini bilo je manipulacija.

„Vidjeli smo da tu ima manipulacija, Dodik priča o 700.000 ubijenih istovremeno ne priznajući genocid u Srebrenici, istovremeno podvodeći skoro sve Hrvate pod odgovorne za jasenovački genocid. Vidjeli smo negiranje genocida i nepodržavanje Rezolucije od četničkog vojvode Andrije Mandića. Vidjeli smo strašnu i sramnu izjavu novog srbijanskog premijera Miloša Vučevića koji hiljadu puta ponavlja laž o nekoj deci i sapunu. To je zloupotreba ubijene dece, znajući da je tu bio logor za djecu“, ističe Bursać.

Prema njegovim rečima, u pitanju je želja za krvlju i revanšizmom.

„Želja za tim stvarima koje su prvo prekrajanje istorije i podataka, a onda i takve rečenice koje lede krv u žilama“, kaže Bursać.

Crnogorski politikolog Ljubomir Filipović kaže da prvo što treba da se uradi jeste da se istakne i podvuče debelom linijom da se na području NDH desio genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu.

„Genocid srazmjera koji se ne može porediti sa bilo čim što se desilo u 20. vijeku prije i posle toga. Te žrtve koje su ubijene u Jasenovcu, ali i u mnogim drugim logorima poput Jadovna i drugih stratišta srpskog naroda i pravoslavnog naroda u Hrvatskoj, je nešto što je činjenica na koju nikada ne treba zatvarati oči“, naglašava Filipović.

Jasenovac postoji sam za sebe i radi sebe

Bitno je istaći da Srbija nije samoinicijativno zatražila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, ali da, isto tako, paralelno sa najavljenom Rezolucijom o genocidu u Srebenici, iz „fioke“ izvlači stradanje ljudi u Jasenovcu.

Kako kaže Filipović, ako se u kontekstu Srebrenice pominje Jasenovac, i ako postoje zahtevi kao neka vrsta potkusurivanja, onda ti ljudi koji to rade i kojima Jasenovac koristi da bi se umanjila Srebrenica, treba da se stide toga.

„I zbog žrtava u Srebrenici i zbog žrtava u Jasenovcu. Jasenovac postoji sam za sebe i radi sebe i treba ga obilježavati samog za sebe i radi sebe. Isto kao i Srebrenicu. Oni samo prljaju sjećanje na žrtve“, kaže Filipović.

Prema njegovim rečima, rezoluciju o Jasenovcu treba doneti na način koji ne bi nikako stavio u mogućnost da se ona poredi i suprotstavlja Srebenici.

„Ne mogu da razumjem zašto Srbija ne bi bila sponzor rezolucije o Srebenici i na taj način izvršila katarzu kao što bi Hrvatska prošla katarzu kada bi bila sponzor rezolucije o Jasenovcu i opštem genocidu nad Srbima u bivšoj NDH“, kaže Filipović.

Za Bursaća, rezolucija o Jasenovcu bi takođe trebalo biti civilizacijski čin.

„Pravo je pitanje zašto vlasti u Srbiji nikada nisu na svoju inicijativu pokrenule civilizacijsku rezoluciju o Jasenovcu da se genocid u Jasenovcu zaista tako i definiše. Čini se da je ovim vlastima, a i svim prošlim, Jasenovac bio potpuno nebitna priča i da oni sad iz fioke vade Jasenovac – od Crne Gore do Srbije – i da koriste tu priču zarad nekog revanšizma i zarad podizanja tenzija na Balkanu“, kaže Bursać.

Njih, dodaje on, ne interesuje Jasenovac i genocid u Jasenovcu.

Sve vlade, kaže on, u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji nakon ’90-ih godina – nije interesovao Jasenovac i niko se, osim istoričara, suštinski nije ni bavio Jasenovcem.

„Osim sada kada se stavlja tuk-na-utuk, i kada se jednom rezolucijom pokušava odgovoriti na drugu rezoluciju. Zapravo je to stvar srbijanskog društva da se odluči da to uradi unutar države Srbije i da tu rezoluciju pošalje UN i da je ne dovodi ni u kakav kontekst drugih rezolcuija u svetu, pa ni u kontekst srebreničke“, naglašava Bursać.

On kaže da ovakvim postupcima pokazuju da njih to pitanje nikad nije ni interesovalo. Bursać dodaje da „oni nemaju empatije, da se ne bave genocidom u Jasenovcu i da suštinski njih to ne zanima i da ih nikad nije interesovalo“.

„Videli smo i u izjavama Dodika i Vučića da će, ukoliko se usvoji Rezolucija o Srebrenici, a biće usvojena, uraditi sve da pokažu da mogu i oni tako nešto da urade i da proguraju“, primećuje Bursać.

Kako dodaje, vrlo verovatno će uslediti nekakva diplomatska inicijativa od strane Srbije, Crne Gore, i donekle Republike Srpske da se pokrene ta Rezolucija o Jasenovcu.

„Međutim, ako se u ovakvom svjetlu pokrene Rezolucija – biće poptuno obezvrjeđene žrtve Jasenovca“, zaključuje Bursać.