Je li Isus bio oženjen?

I tom jezičnom analizom jednog antičkog spisa dokazuje se činjenica da je Isus bio oženjen za Mariju Magdalenu.

Što vam Crkva, koja propagira celibat, nipošto neće priznati.

Ateističke maštarije o Magdaleni

Ne tako davno pisao sam o tome kako je Crkva od Marije Magdalene, osobe koju hrišćanska Biblija spominje na svega nekoliko mesta, napravila celu erotsko-duhovnu priču o prostitutki bujne crvene kose (i tela), koja se onda obratila Isusu i postala svetica.

Ali i oni koji ne veruju ni Novom Zavetu ni crkvenim predanjima imaju svoju mitologiju baš o istoj ženi, o kojoj jedva da išta znamo.

Najpopularnija je upravo ta priča da je Marija Magdalena zapravo bila Isusova supruga.

Da odmah završimo diskusiju s Robertom Langdonom (odnosno, Danom Brownom) – Evanđelje po Filipu nije pisano na aramejskom, nego na koptskom.

Grčki prevod tog spisa koristi izraz „koinonos“ koji nipošto ne znači „supruga“, nego „pratnja“, kao kad biste danas rekli da je npr. u pratnji neke ugledne osobe bio i neki njegov suradnik.

Toliko o učenosti fiktivnog profesora i njegovog autora.

Gnostici o Isusu i Magdaleni

Čak i kad bismo prihvatili gnostička Evanđelja kao nekakav istorijski izvor o Isusu (a ona to jednostavno nisu), nigde se ne kaže da je Magdalena bila Isusova supruga.

Nekada ne znamo ni što uopšte kažu – rukopisi su loše sačuvani, pa onda možemo samo nagađati kako tačno glasi tekst.

Evo prevoda onoga što nam je sačuvano: „I pratnju od … Marija Magdalena. … više nego … učenike … ljubio ju … u njena…“

Ko je tu koga ljubio i gde, nećemo nikada saznati.

U ona vremena nije bilo neobično da rabin poljubi svog učenika kad ovaj pokaže neko znanje.

I taj poljubac nije imao seksualno značenje, baš kao ni ljubljenje fudbalera nakon postignutog gola.

Nije Den Braun usamljen u ovakvim tumačenjima.

Došla su vremena kad bismo mi htjeli znati nešto novo o osnivaču hrišćanstva, po mogućnosti što pikantnije.

Ali čak nam ni inače maštovita gnostička Evanđelja ne kažu ono što bi neki hteli u njima pročitati.

Isus je morao biti oženjen?

Kad već ne kažu gnostici, onda o Isusovom bračnom statusu možemo znati, kažu neki, iz svega onoga što nam je poznato o njegovom vremenu i prostoru.

To je bilo doba kad su se mladi venčavali još u tinejdžerskoj dobi.

Najčešće ih niko ništa nije ni pitao, nego bi se dve porodice dogovorile i onda venčale svoju decu.

Stoga bi bilo sasvim neobično da je Isus ostao neoženjen, a s obzirom na to da je (po svemu sudeći) bio rabin, onda bi se njegov status neženje smatrao potpuno neprihvatljivim.

Ipak se itekako moglo dogoditi da mladi dočekaju i zreliju dob a da se ne venčaju.

Nadalje, u Judeji prvog veka imamo primere duboko religioznih ljudi koji se namjerno nisu hteli vjenčati.

Ta je pojava bila posebno raširena među sledbom esena, a Novi Zavet nam daje još poznatiji slučaj – apostola Pavla.

On je neoženjenim Korinćanima savetovao da, kao i on, ostanu u tom statusu (Prva Korinćanima 7.8).

Propovednici apokalipse

Što je moglo nagnati Pavla i esene da ostanu neoženjeni?

Jednostavno rečeno, njihovo duboko uverenje da se svet približio samom kraju.

„Vrijeme je kratko. Odsad i oni koji imaju žene neka budu kao da ih nemaju“, objašnjava Pavao u navedenom poglavlju (redak 29).

Nema smisla ženiti se, rađati i odgajati dcu, jer sve to samo stvara dodatne probleme u danima skorog kraja sveta.

Stoga se i Pavao sasvim jasno zalaže za celibat, iako ga nikome ne naređuje.

Zamijetite da on ne brblja o grešnosti braka ili o celibatu kao nekom višem duhovnom stanju.

Niti smatra da se svećenici ne bi smeli venčati (Pavlova Crkva nije ni imala svećenike).

Jednostavno zamislite da ste sigurni kako će svet za nekoliko godina propasti: biste li se venčavali i pravili djecu? Krenuli graditi kuću?

Isus – propovjednik apokalipse

A nema nikakve sumnje u to da je i Isus bio jedan od propovednika apokalipse, koji je očekivao skori kraj sveta i dolazak Božjeg Kraljevstva.

Zapazite da Kraljevstvo nije nešto kamo čovekova duša odlazi nakon smrti, nego realnost koja upada u ovozemaljsku istoriju.

Isus, baš kao i Pavao, tu nije govorio o svim onim detaljima drame kraja sveta koje su mu kasniji evanđelisti stavili u usta: nije nagovestio propast Jerusalema i Hrama, glad i potrese, progonstva hrišćana, padanje zvezda itd.

Svejedno, duboko je verovao da će ovaj svet uskoro propasti i u tom kontekstu nema svrhe ženiti se i rađati decu.

Znakovita je njegova izreka koju se uvrštava u izvorne: „Reći će se u danima koji dolaze (kraja sveta) da su sretne utrobe koje nisu nikada rodile i grudi koje nisu nikada dojile.“

U tadašnjem moralnom kodeksu sasvim je jasno da su ovim negiranjem dobrobiti rađanja i dojenja, ujedno ženidba i seks, proglašeni potpuno nepotrebnima.

Bilo bi jako čudno da je čovek koji je kazao nešto takvo ujedno imao i suprugu.

Bilo bi još čudnije da bi i novozavetna i posevno gnostička Evanđelja prešutjela Isusovu ženu, da bi spomenula samo to da je Isusa pratilo dosta žena, od kojih se jedna zvala Magdalena.

A najčudnije bi bilo kad bi se pisci poput Den Brauna potrudili da doista razumiju o čemu pišu.