“Jedva da imaju za sijalicu”: Pored četiri MHE vrlo često bez struje u selu Šekular

Jedino što znaju je, da uprkos toj činjenici, oni struje u selima jedva da imaju za sijalicu.

„Dešavalo se da budemo po nekoliko dana bez struje, da se štetivaju zimnice. Recite i sami, da li je to normalno? Pored četiri hidrocentrale, mi smo praktično bez struje“ – priča meštanin Vesko Davidović za Portal RTCG.

On objašnjava da je to najveći problem za čitavo seosko područje Šekulara, na kojem je polovina električnih stubova stara skoro pola veka.

Stanovnici ove beranske mesne zajednice zbog ovakve situacije su ponovo od nadležnih službi zatražili da preduzmu mere u cilju urednijeg elektrosnadbijevanja na njihovom području. Oni smatraju da bi država na poseban način morala da obaveže koncesinare koji su napravili elektrane na Šekularskoj reci da u ovoj oblasti uvedu više reda.

“Bilo bi dobro da vlasnici mini hidroelektrana konačno poprave postojeću elektro mrežu i da barem na taj način doprinesu stvaranju boljih životnih uslova u našim selima”, kaže Davidović.

On je istakao da je krajnje vreme da Šekularci dobiju određene benefite od mini elektrana koje je napravila „Hidroenergija Montenegro“.

Priča oko Hidroenergije nije nepoznata, ali zaslužuje podsećanje. Preduzeće „Hidoenergija Montenegro“ osnovano je upravo u Beranama u jesen 2007. godine. Tada je biznismen Oleg Obradović došao u svoj rodni grad i preko kompanije „Hamera Capital“ napravio dogovor sa tri opštine na severoistoku Crne Gore o davanju koncesija za izgradnju malih hidrolektrana na njihovim teritorijama, ponudivši im za uzvrat deo akcija u zajedničkoj firmi.

Odluka o upisu udela Opštine Berane u doo „Hidroenergija Montenegro“ doneta je u lokalnom parlamentu krajem oktobra te godine. U njoj je precizno definisano da će ova Opština kao svoj osnivački ulog uneti „nenovčana sredstva u iznosu od 5.023 evra shodno procjeni ovlašćenog procenjivača“ i na osnovu ovog uloga postati vlasnik 3,33 procenta kapitala novoosnovane firme.

Tom odlukom je definisano i da sedište firme bude u Beranama, sa osnovnom delatnošću „izgradnja objekata za proizvodnju i distribuciju električne energije“.

U njoj je decidno stajalo da se za sprovođenje odluke i potpisivanje potrebne dokumentacije ovlašćuje tadašnji predsednik opštine Berane koji je trebalo da bude i jedan od članova Odbora direktora, od čega danas, naravno, nema ništa.

Dva meseca ranije potpisan je protokol o saradnji sa kompanijom Hamerom Capital, kojim su definisane prava i obaveze potpisinika. Strane poptisnice su se saglasile da Hamera Capital sa svojim poslovnim partnerima investira u projekte na teritoriji ove tri opštine na severu države i pruži neophodnu logistiku za privlačenje stranog i domaćeg kapitala. Upravo tim protokolom je difinisano da Berane, Andrijevica i Plav dele deset odsto kapitala i dobiti iz „hidroenergije Montenegro“, shodno količini proizvedene struje na svojoj teritoriji.

Kasnije se, međutim, ispostavilo da prema pregledu u Centralnom registru privrednih subjekata Opština Berane, kao ni druge dve opštine, nikada nisu upisane kao vlasnici „Hidroenergije Montenegro“.

U registru Centralne depoziratne agencije zabeleženo je skoro dvadeset promena. Dugo su vlasnici bili Bemaks, i njegovi neformalni vlasnici Aleksandar Mijajlović i Ranko Ubović sa po trideset procenata i Hamera Capital sa 40 odsto vlasništva.

Prvenstveni plan „Hidroenergije Montenegro“ je bio da izgradi ukupno trinaest mini hidroelektrana na području beranske opštine. Kasnije se doznalo da su koncesije dobili i za jedinu pritoku Lima u Beranama koju nisu uspeli, ili bolje reći stigli, da stave u cijevi, Kaludarsku.

“Hidroenergija Montenegro” koncesije je dobila na 27 godina, pa onda malo pre predaje državnih vlasti produživali. Njihovi golemi apetiti su prekinuti promenom državnih vlasti, tako da osim ove četiri u Šekularu, imaju još šest malih hidroelektrana u Lubnicama, na Bistirici, pored novog puta za Kolašin.

Nakon što je taj posao na području Berana uveliko odmakao i električna energija iz malih elektrana počela da se distribuira i prodaje, odnosno da se pretače u novac, pitanje koristi i štete prvi su postavili meštani upravo meštani Šekulara.

Davidović ističe da iz današnje perspektive sve izgleda prilično haotično i neregularno.

“Zapravo, ne postoji način na koji možete ući u trag tome koliko novca oni precizno izvlače na račun Šekulara, a da pri tome jedan euro nisu uložili za dobro lokalnog stanovništva. Oni više nemaju čak ni kancelariju u Beranama, iako im je tu zvanično adresa. Nemate kome da predate dopis ili zahtjev”, žali se ovaj čovek.

Sve priče o zapošljavanju lokalnog stanovništva bile su, kaže, prevare. Osim nekoliko stražara i dva-tri radnika na održavanju protoka vode, niko iz šekularskih sela više ne radi u hidroenergetskom sistemu na ovoj reci i njenim izvorištima.

“Na izvorištima su napravili dvije male hidrocentrale. Zatim su vodu cijevima odveli šest kilomeatra do sljedeće, koja je nešto veća. Četvrta i najveća je niže prema gradu, odnosno selu Rijeka Marsenića. Sva struja odatle se distribuira do njihovog centra u prigradskom naselju Buče, i odatle odlazi u sistem”, objašnjava Davidović.

Portal RTCG je ranije pisao o tome da su najmoderniju trafostanicu koju je svojevremeno za svoje potrebe izgradila na izlazu iz Berana prema Andrijevici, kompanija „Hidroenergija Montenegro“ vrlo brzo je dobro unovčila, prodajući je CEDIS-u pre promene državnih vlasti.

Sagovornik iz CEDIS-a je nakon političkih promena je našem portalu kazao da je ta kompanija bez ikakve potrebe kupila tu trafostanicu, a da je „Hidroenergija Montenegro“ i dalje koristi i tu se sabira struja iz malih elektrana u Šekularu i Lubnicama.

I dalje nema odgovora niti pisanog traga o tome kako su došli do zemljišta na toj atraktivnoj lokaciji. Na trafostanici danas samo piše oznaka „TS Buče“, jer zemljište pripada teritorijalno ovom prigradskom naselju.