Jelena Trivić obećava „vedru i veselu kampanju“ bez „prljave igre“

Još nije potvrđeno ko će biti kandidat opozicije ovog entiteta za drugu inokosnu funkciju – Predsedništvo BiH ali, kako se očekuje, biće neko iz Srpske demokratske stranke (SDS). Najozbiljniji kandidati su predsednik stranke Mirko Šarović i Milan Miličević, načelnik Teslića.

Trivić je najavila da će se boriti protiv korupcije i kriminala i obećala „vedru i veselu kampanju“ bez „prljave igre“ što je, kako je navela, put ka pobedi.

Vladajuća koalicija u RS još nije objavila ko će biti njihovi kandidati za predsednika entiteta i srpskog člana Predsedništva BiH. Nezvanično se najavljuje da bi oba kandidata mogao da da Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) s tim što bi aktuelni srpski član Predsedništva Milorad Dodik i predsednica RS Željka Cvijanović zamenili uloge.

Ovo samo ukoliko Dodik ne pribegne oprobanom receptu blokade. Početkom meseca je zapretio bojkotom izbora ako bude upliva stranaca u rad Centralne izborne komisije. Iz CIK-a najavljuju da će poslanici Narodne skupštine RS koji su glasali za povlačenje nadležnosti verovatno biti izbačeni iz političkog života.

“Glasala su 52 poslanika, od čega je 49 iz vladajuće koalicije u RS-u podržalo zaključke. Poslanici i predlagači trebalo bi da snose sankcije predviđene Izbornim zakonom“, kazali su iz CIK.

Podsećaju da prema izbornom zakonu BiH, CIK overava prijavu političke stranke za učešće na izborima ako su ispunjeni uslovi utvrđeni Zakonom uključujući i obavezu poštovanja Opšteg okvirnog sporazuma. A potezi sa posebne sednice NS RS 10. decembra nisu u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonom. Pojedini procenjuju da će opozicija RS politički profitirati ukoliko Dodik nastavi započetim putem rušenja ustavno-pravnog poretka BiH.

Takođe, Dodik se više ne može zakleti ni u stopostotnu podršku zvaničnog Beograda imajući u vidu da se Vučić „otvara“ i za opozicionare, pre svih gradonačelnika Banjaluke, Draška Stanivukovića. Pitanje je da li potezi koje vuče Dodik imaju podršku srpskog predsednika koji se jedino izjasnio da se protivi sankcijama protiv lidera SNSD.

Dodik bi se, takođe, u slučaju da ne osvoji novi mandat mogao naći u velikoj opasnosti od mogućeg krivičnog gonjenja za razne koruptivne radnje od čega ga sada štiti imunitet.

Kada je reč o Federaciji BiH kandidaturu za bošnjačkog člana Predsedništva BiH nedavno je podneo predsednik Platforme za progres Mirsad Hadžikadić, ispred novoformirane koalicija „Država“. Pored Platforme za progres, koaliciju „Država“ čine Nezavisni blok, Pokret Red i Posavska stranka i oni će pokušati, kako kažu, da budu velika promena na jesenjim izborima.

Aktuelni presedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić u septembru je, nakon govora pred Generalnom skupštinom UN, potvrdio da će se ponovo kandidovati za člana Predsedništva. Komšićeva najava kandidature je nešto što predsednika HDZ-a BiH Dragana Čovića zasigurno nije obradovalo, imajući u vidu, da on sebe vidi kao jedinog zaštitnika Hrvata.

Čović smatra da samo ako on bude izabran, onda je član Predsedništva BiH legitiman, a svi drugi Hrvati bez sertifikata HDZ-a i njegovog amina, nisu pravi Hrvati. Zato je i krenuo u pretnje blokadom izbora.

„Bez novog Izbornog zakona teško će biti organizovani izbori 2022. i zbog toga bi BiH mogla doći u političku i institucionalnu krizu“, više puta je kazao Čović. Pregovori o izbornom zakonu nedavno su propali.

Međunarodni predstavnici kažu da stranke treba da odustanu od maksimalističkih predloga i doprinesu procesu na smislen način, dok stranke smatraju da je pitanje izbornog zakona u trenutku dok Dodik „ruši“ državu od tercijarnog značaja.

Svoju kandidaturu za člana Predsedništva je već ranije najavio predsednik SDA Bakir Izetbegović, koji je tu dužnost obavljao u dva mandata, od 2010. do 2014. Sarajevska trojka (SDP, Narod i pravda i Naša stranka) je obećavala da će do kraja godine iznjedriti zajedničkog kandidata ali još nisu postigli dogovor. Postoji mogućnost i mišljenju analitičara, veća šansa da udovolje biračima ako istaknu jednog kandidata.

Zbog zastoja pregovora o reformama Izbornog zakona i pretnji SNSD i HDZ BiH mogućim bojkotom kao i ukupne situacije u zemlji, u poslednje vreme se sve glasnije postavlja pitanje hoće li, ako ne bude reforme, izbora uopšte biti ili će BiH biti dovedena u stanje potpunog zastoja.

Sutra o platama
Savet ministara BiH sutra će doneti odluku o privremenom finansiranju institucija BiH i međunarodnih obaveza za prvi kvartal 2022. godine, čime se stavlja tačka na špekulacije da bi više od dvadeset hiljada zaposlenih u zajedničkim institucijama u januaru moglo ostati bez plata i naknada. Potvrdio je to predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija (SNSD), navodeći da je i ranije rečeno da će srpski predstavnici u institucijama BiH, koji mesecima bojkotuju zajedničke institucije, učestvovati u donošenju onih odluka koje su u interesu građana.

Beta