Jesu li ekstremni vremenski uslovi „novo normalno“?

Prošlo je tek nešto više od polovine jula, a već je oboren niz ekstremnih vremenskih rekorda.

Produženi, neumoljivi toplotni talas zahvatio je velike delove juga i jugozapada Sjedinjenih Država.

Temperature u Feniksu su dostigle najmanje 43,3 stepena u rekordnih 19 uzastopnih dana, a odeljenja hitne pomoći su preplavljena slučajevima povezanim sa toplotom, prenosi CNN u novoj analizi ekstremne vremenske situacije.

Južna Evropa prolazi kroz jedan od najekstremnijih toplotnih talasa do sada, sa šumskim požarima koji besne u Grčkoj, Španiji i Švajcarskoj.

U Aziji su temperature porasle iznad 50 stepeni u Kini, dok su delovi Južne Koreje, Japana i severne Indije doživeli smrtonosne poplave.

U izjavi od utorka, Petteri Taalas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, nazvao je ovu nemilosrdnu kaskadu ekstremnih vremenskih uslova „novom normalnošću“.

Ali neki naučnici zaziru od tog okvira.

„Kada to čujem, pomalo poludim jer to zapravo i nije nova normala“, rekla je Hana Klok, klimatska naučnica i profesorka na Univerzitetu Reding u Velikoj Britaniji.

„Dok ne prestanemo da pumpamo gasove staklene bašte u atmosferu, nemamo pojma kako izgleda budućnost“.

Ona je jedan od mnogih stručnjaka koji upozoravaju da je ovo leto, iako je veoma loše, tek početak. Sve dok globalne temperature nastave da rastu, rekli su, svet bi trebalo da se pripremi za eskalaciju.

Majkl E. Man, stručnjak za klimu i ugledni profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji, radije opisuje vreme koje vidimo kao „novo abnormalno“.

Novo normalno „pogrešno prenosi ideju da smo jednostavno došli u neko novo klimatsko stanje i da jednostavno moramo da se prilagodimo tome“, rekao je on za Si-En-En.

„Ali to je mnogo gore od toga. Uticaji su sve gori i gori kako se sagorevanje i zagrevanje fosilnih goriva nastavlja. To je promenljiva baza sve destruktivnijih uticaja sve dok se Zemlja zagreva“, dodaje on.

Za naučnike poput Mana i Clokea, ovogodišnji ekstremni vremenski uslovi uglavnom nisu bili iznenađujući.

Očekivalo se da će razvoj El Ninja, prirodnog fenomena koji utiče na globalno zagrevanje, koji se nadovezuje na dugoročno globalno zagrevanje izazvano ljudima, imati veliki uticaj.

Ali regionalno, bilo je „nekih neverovatnih anomalija“, rekao je Man, koji je ukazao na rekordno nizak zimski nivo leda na Antarktiku i „neverovatne“ vrućine u severnom Atlantiku.

„Oni su podsetnik da ne samo da možemo očekivati da ćemo videti oborene rekorde, već i oborene rekorde ako nastavimo da sagorevamo fosilna goriva.

Kako se klimatska kriza ubrzava, priprema se pozornica za nova iznenađenja.

„Ekstremno vreme će nastaviti da postaje sve intenzivnije i naši vremenski obrasci bi se mogli promeniti na načine koje još uvek ne možemo da predvidimo“, rekao je Piter Stot, istraživač u UK Met Office.

U nekim slučajevima vrućina, požari i poplave već premašuju ono što su klimatski modeli predvideli, rekao je Man. To je delimično zbog promena u mlaznoj struji, rekao je on.

Mlazni tok pokreće razlika u temperaturi između polova i ekvatora. Kako se Arktik brzo zagreva, temperaturna razlika se smanjuje, a mlazni tok usporava i slabi. To može značiti da vremenski sistemi mogu biti blokirani na duži vremenski period.

„Isti region se prži iz dana u dan ili pada kiša iz dana u dan – upravo takvo ponašanje vidimo ovog leta“, rekao je Man.

Državama će biti teško da se prilagode ovim novim ekstremima, rekla je Viki Tompson, klimatski naučnik sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta.

„Videćemo kombinacije događaja koji bi mogli da dovedu do neočekivanih efekata. Ekstremne vrućine mogle bi brzo biti praćene obilnim padavinama koje bi na neobične načine uticale na društvo, poljoprivredu i ekosisteme“, rekla je ona za Si-En-En.

Zemlje se obično pripremaju za najgore što su iskusile, ali sa klimatskim ekstremima koji obaraju trenutne rekorde, „moramo biti spremni za situacije koje bi trenutno mogle izgledati nemoguće“, rekao je Tompson.

Iako je svet već uhvaćen u neke od uticaja globalnog zagrevanja, zbog globalnog neuspeha da se smanji zagađenje koje zagreva planetu, naučnici su jasni da još ima vremena da se izbegnu najgore posledice.

Najnovija naučna dostignuća pokazuju da bi porast globalnih temperatura prestao skoro odmah nakon što prestanemo da sagorevamo fosilna goriva, rekao je Man.

A ovo leto je još veći dokaz da će se svaki delić stepena koji svet može preduzeti da ograniči globalno zagrevanje računati, rekao je Cloke za CNN.

Planeta je za oko 1,2 stepena toplija nego što je bila pre industrijske revolucije – još uvek manje od 1,5 stepeni za koje naučnici upozoravaju da bi planeta trebalo da ostane ispod. Ali i sada su posledice smrtonosne i dalekosežne.

„Zaista je strašno“, rekla je. „Ali što više akcija preduzmemo, što je pre preduzmemo, to će naša budućnost biti bolja.