Jesu li Srbi u Hrvatskoj ravnopravni sa većinskim narodom?

Do uvođenja demokratije i višestranačja, Srbi u Hrvatskoj imali su status konstitutivnog naroda, koji se potom promenio i Srbi u Hrvatskoj postali su nacionalna manjina. O broju Srba u Hrvatskoj govore i zvanični podaci.

Prema zvaničnim podacima, još 1921. godine Srbi u Hrvatskoj činili su 16,94 odsto ukupnog stanovništva.

Taj broj se iz godine u godinu smanjivao sve dok popis stanovništva iz 1991. godine nije pokazao da u Hrvatskoj živi 12,16 odsto Srba, piše Al Jazeera Balkans.

Domovinski rat, žrtve, vojno-policijske akcije i iseljavanje doveli su do toga da je broj Srba pao na 4,6 odsto, dok je deset godina kasnije, 2011. godine, taj broj iznosio 4,4 odsto.

Broj Srba je nastavio da se smanjuje, tako da je popis iz 2021. godine pokazao da u Hrvatskoj trenutno živi 3,2 odsto pripadnika srpske nacionalne manjine.

Činjenica da je broj Srba u Hrvatskoj iz godine u godinu sve manji, posebno Domovinski rat i sve ono što rat donosi, kao i činjenica da se početkom 90-ih jedan deo pripadnika srpske nacionalne manjine pobunio, postavlja pitanje položaja pripadnika srpske nacionalne manjine u društvu. odnosno njihovih prava.

Znameniti Srbi iz Hrvatske

Kada se govori o Srbima iz Hrvatske, često se pominje niz znamenitih Srba koji su doprineli razvoju Hrvatske.

Nezaobilazno je ime velikog pronalazača Nikole Tesle.

Tu su i druga poznata imena poput Milutina Milankovića, Petra Preradovića, Josifa Runjanina, Arsena Dedića, Vladimira Beare, Vojina Bakića, Branka Radičevića…

Sva ova imena, kao i mnoga druga, pokazuju kako su Srbi ostavili dubok trag u Hrvatskoj. I danas u Hrvatskoj živi niz poznatih i priznatih Srba, među kojima su sportisti, glumci, muzičari, privrednici…

Danas, u 21. veku, situacija je nešto drugačija zbog svih ratova i stradanja iz prošlog veka.

Politički odnosi Hrvatske i Srbije su narušeni, a sve se to odražava i na manjinske zajednice Srba i Hrvata u dve zemlje.

Međutim, svaki važniji datum iz novije istorije, poput sloma odbrane Vukovara ili vojno-redarstvenih akcija Bljesak i Oluja, dodatno komplikuje ionako složene odnose. Onda se obe strane ne ustručavaju, govore o ustašama i četnicima…

„Ja sam Srbin iz Vukovara i to ne krijem, ali ni ne ističem. Mogu da kažem da živimo normalno – i ja i moja porodica. Ja nemam nikakvih problema, niti ih ikome pravim. Radimo, družimo se, deca se školuju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Drugim rečima, vodimo normalan život. Međutim, smeta mi generalizacija svega što se dešavalo tokom rata. Ni svi Srbi, ni svi Hrvati nisu zločinci. Zločine su počinili pojedinci koji imaju ime i prezime i to uvek treba isticati. Na neki način, hteli mi to ili ne, Srbi u Hrvatskoj su obeleženi upravo zbog tog rata“, kaže stanovnik Vukovara Milan M.

Dodaje da osim generalizacija i medijskog prozivanja svih Srba, nije imao negativnih iskustava, te da je i sam koristio neke podsticaje
koje dodjeljuju Grad Vukovar, Vukovarsko-srijemska županija i Republika Hrvatska.

Ipak, ističe da se nimalo nije obradovao kada je video šta se dešava sa uvođenjem ćirilice u Vukovaru.

Napominje i da tokom Dana sećanja na žrtve Vukovara 1991. godine u gradu uvek vlada posebna atmosfera i da na sam 18. novembar mnogi Srbi iz Vukovara ili ne izlaze u grad ili idu negde dalje.

„Sve je to ratno nasleđe koje traje do danas. Hrvatska je deo EU, ali će još dosta vode teći Dunavom dok se neke stvari ne reše i urede. Osim toga, mnogi ljudi dobro žive na ovom zagrevanju atmosfere, a sve to ‘plaćaju’ obični ljudi koji samo žele da žive bolje i kvalitetnije“, ističe Milan.

Zakoni se ne sprovode

Vukovarski Srbi sa kojima smo razgovarali kažu da Vukovar nije prava slika srpskog života u Hrvatskoj, s obzirom da je to grad u kojem pripadnici srpske nacionalne manjine danas čine skoro jednu trećinu stanovništva.

U Vukovaru deluju i KUD-ovi, sportski klubovi, udruženja i druge institucije koje okupljaju Srbe.

Po zakonu, Srbi imaju pravo na dožupana, kao i na dožupana Vukovarsko-srijemske županije. Uz sve to, Vukovar je godinama pod posebnom medijskom lupom.

„Ko god može da govori šta hoće, ali Srbi u Vukovaru i Hrvatskoj su obično građani drugog reda. To se vidi na svakom koraku. To se najbolje vidi u nesprovođenju nekih zakona, poput onog o uvođenju dvojezičnosti u Vukovaru, koji nikada nije sproveden. Kad si Srbin, uvek te drugačije gledaju i tretiraju. I sam sam to više puta osetio. Uz to, koliko god problema bilo u Vukovaru, još veći problem imaju Srbi na Baniji, Kordunu, Lici, Zagori… Još uvijek ima sela i zaselaka u kojima nema struje i nikoga nije briga. Problema je mnogo i oni se rešavaju loše ili nikako“, kaže Dragan V. iz Vukovara.

Kada se posmatraju prava Srba u Hrvatskoj, pripadnici srpske manjine imaju pravo da obezbede mesta u Hrvatskom saboru. Po ključu, u nekim ustanovama imaju i zagarantovana mesta.

U zavisnosti od broja pripadnika srpske manjine u pojedinim gradovima i županijama, imaju obezbeđena mesta zamenika gradonačelnika i župana.

Jedno od prava je i mogućnost školovanja na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

U skladu sa zakonom u Vukovaru 2011. godine, kada su Srbi činili 34,87 odsto stanovništva, natpisi na zgradama državnih institucija pored latiničnog pisma trebalo je da budu ispisani i ćirilicom.

Ovo pravo nikada nije ostvareno jer su usledili protesti i razbijanje ploča.

Gradski većnici su dobili materijale za Gradsko veće na srpskom jeziku i pismu.

To pravo je praktikovano, ali je novim rezultatima popisa 2021. ukinuto jer Srbi sada čine 29,73 odsto ukupnog stanovništva. Srbi su takođe imali pravo da im lične karte budu ispisane ćiriličnim pismom i na srpskom jeziku.

„Sve je to bilo lepo napisano, ali malo toga se moglo iskoristiti. To se najbolje videlo po mogućnosti uvođenja dvojezičnosti, što nikada nije realizovano. Papir sve trpi“, ističe Dragan.

„Na nas se gleda drugačije“

Aktuelni zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova srpske nacionalne manjine Srđan Kolar (SDSS) kaže da su prava i položaj Vukovara i hrvatskih Srba široko pitanje i da Srbi po mnogo čemu dele sudbinu drugih građana Hrvatske.

Istovremeno, kako kaže, postoje specifičnosti koje imaju samo Srbi u Hrvatskoj.

„Na Srbe u Vukovaru i danas se drugačije gleda, a to se najbolje vidi u zapošljavanju. Vrlo često Srbi imaju pravo samo na niže rangirane poslove, a tome u prilog govori i činjenica da u Gradu Vukovaru nema nijednog lidera srpske nacionalnosti. Osim direktora Dječijeg vrtića Vukovar 2, koji uglavnom okuplja decu srpske nacionalnosti, nijedan Srbin nije na čelu nijednog gradskog preduzeća. Tako je i u okrugu. Imamo jednog direktora srednje škole i to je to“, kaže Kolar.

On dodaje da se neke specifičnosti i dalje odnose na rat 1991. godine i da uvek postoji neka datumska veza koja nešto otežava.

Prema njegovim rečima, on i SDSS nemaju ništa protiv obeležavanja sećanja na žrtve rata, ali se i pita zašto kada to žele Srbi u Vukovaru, postoji pravi problem.

Govoreći o daljim nelogičnostima, kaže i da kulturna i sportska društva koja okupljaju Srbe dobijaju manje novca iz gradskog budžeta.

Podseća i da je Grad Vukovar, kada je Ivan Penava preuzeo dužnost gradonačelnika, doneo odluku da niko ko studira van Hrvatske nema pravo na stipendiju.

Prema njegovim rečima, to najviše pogađa vukovarske Srbe, od kojih mnogi studiraju u Beogradu i Novom Sadu.

„Srbi sebe sigurno ne doživljavaju kao građane drugog reda jer, pre svega, sebe smatraju ponosnom nacijom. Međutim, neke stvari građani srpske nacionalnosti teško ostvaruju, ili nikako ne mogu samo zato što su Srbi. Na njih se gleda drugačije. Imamo dosta slučajeva diskriminacije u finansiranju kao i ambivalentnih stavova, što ne bi trebalo da se dešava“, kaže Kolar.

Jasna poruka

A njegov prethodnik na mestu zamenika gradonačelnika Vukovara Srđan Milaković, koji je danas predsednik Demokratske zajednice Srba, smatra da se na Srbe u Vukovaru i Hrvatskoj gleda kroz posebnu prizmu i da se ta činjenica ogleda u životu prosečnog Srbina u Hrvatskoj.

Zbog toga se, kaže, pripadnici srpske zajednice često osećaju nepoželjno u društvu.

„Kako i na koji način se gleda na Srbe pokazuje i primer Vukovara gde pripadnici srpske nacionalne manjine čine gotovo 30 odsto, a da Srbi nemaju niti jednoga rukovodioca ili direktora gradskih preduzeća. U Vukovaru niti u jednoj instituciji Srbi nisu značajnije zastupljeni. Ukazivali smo više puta na to, ali bez rezultata“, kaže Milaković.

Govoreći iz svojih iskustava, kaže da je osam godina bio zamenik gradonačelnika Vukovara, ali da sa njim nije imao skoro nikakve odnose.

Niti je bio pozivan na kurseve sa čelnicima, niti je na bilo koji način bio prisutan u društvenom životu grada, pa nije bio ni na konferencijama za novinare u vezi sa gradskim temama, otvaranjem ulica ili nekim projektima i slično.

Istovremeno je na ovakve događaje pozvan još jedan zamenik gradonačelnika.

„Ista stvar se dešava i danas, a nije ni normalno ni dobro, pogotovo što su Srbi ti koji pune gradski budžet i plaćaju porez. To je i jasna poruka drugima i tako se sve vrti u krug. Zbog svega ovoga broj Srba je sada opao za 3,2 odsto, a mislim da će i dalje da pada. Ima propisanih zakona, ali Srbi u Hrvatskoj dobijaju mrvice i ništa drugo. Formalno smo svi jednaki i sa jednakim pravima, ali u realnom životu je situacija potpuno drugačija i to se vidi i oseti na svakom koraku“, rekao je Milaković.

Grad brine o svima

Zamenik gradonačelnika Vukovara Filip Sušac, ujedno i predsednik gradskog ogranka Hrvatskih suverenista, reagovao je na činjenicu da je pre nekoliko dana promenjen Status grada Vukovara, prema rezultatima popisa stanovništva, prema kojima ćirilica više nije ravnopravno pismo.

„To je političko pitanje koje je nepotrebno podignuto na visok nivo. Rezultati popisa stanovništva su jasni, a kada je reč o pravima pripadnika srpske nacionalne manjine, ona ostaju ista kao što su bila. Jedino će se izgubiti to što se materijali za Gradsko veće više neće štampati ćirilicom, koju je malo ko od njih koristio. Tu je i Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina koji sve precizira. Grad Vukovar će nastaviti da radi za dobrobit svih svojih građana, bez obzira na nacionalnu pripadnost, kao i do sada. Kada smo delili podsticaje, grantove, stipendije i sve ostalo, nikada nismo gledali ko je koje nacionalnosti. Nastavićemo da radimo na ovaj način“, obećao je Sušac.

Izvor: Al Jazeera Balkans