Jesu li tropske bogomoljke iz Afrike i Azije u invaziji na Hrvatsku?

– Reč je o tri pridošlice u našu faunu iz Afrike i Azije, a zanimljivo je da sva tri imaju belu tačku na krilima, dok kod naše vrste to obeležje nema, ali su prednja krila ujednačene boje. Stigle su afričke vrste Sphodromantis viridis i azijske vrste Hierodula patellifera i Hierodula tenuidentata. Afričku vrstu otkrila je u okolini Dubrovnika prva autorka dela Matea Martinović, kustos Prirodnjačkog muzeja u Dubrovniku. Azijsku H. patellifera otkrio je Mario Lengar, naučnik amater, u Novigradu u Istri. Treću novu vrstu, azijsku H. tenuidentata, u Vrtnom centru Dubrava kod Šibenika otkrio je Sebastijan Ćato, najmlađi hrvatski biolog – rekao je jedan od glavnih autora studije Josip Skejo, doktorand na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu.

Bogomoljka je red velikih predatorskih insekata podklase krilaca koje prednji par nogu drži na način koji podseća na sklopljene ruke u molitvi. Postoji oko 2.200 vrsta, od kojih je šest živelo u Hrvatskoj: obična, zapadna i zdepasta patuljasta bogomoljka, Castle, dugina i beskrilna najmanja bogomoljka.

Naučnici i dalje ne znaju šta je uzrok invazije tropskih bogomoljki na Hrvatsku.

– Postoje dve hipoteze koje bi mogle da objasne širenje. Prvo, popularizacija bogomoljki kao kućnih ljubimaca i njihova sve češća prodaja u pet centrima, a događa se verovatno bekstvo i puštanje ovih životinja iz zatočeništa. Drugi je globalni porast temperature, što je rezultiralo povećanjem pogodnih staništa za tropske vrste čije je prisustvo u severnim oblastima do sada sprečavala hladna zima. Ova hipoteza bi objasnila da, iako su do sada jaja bogomoljki stizala sa uvezenim biljkama, poslednjih godina nastali su odgovarajući uslovi kako bi se odvio čitav životni ciklus afričke i azijske vrste – objasnio je Skejo.

Naučnici takođe još ne znaju kako će imigranti iz tropskih krajeva uticati na domorodnu populaciju bogomoljke.

– Moguća je benigna koegzistencija, što bi samo značilo da se radi o stranim vrstama koje svojom specijalizovanom nišom neće narušavati svakodnevni život naše domaće vrste, ili će čak biti korisne u regulisanju populacija nekih drugih insekata koji su došli iz njihovog rodnog kraja. Ali, tropske bogomoljke bi mogle da potisnu našu vrstu ako su konkurentne u pogledu istih resursa, odnosno ako love iste insekte. U tom slučaju, u narednim decenijama primetićemo izumiranje naših vrsta sa većeg dela njihovog areala, odnosno njihov boravak na nekim ‘bezbednim tačkama’ koje stranim vrstama neće biti lako dostupne, poput nekih ostrva – rekao je Josip Skejo.

Izvor: Jutarnji.hr