Jutarnji list o popisu u Crnoj Gori: Veliku ulogu odigrali Vučić i Porfirije, a u igri je i istorijska laž najviše kategorije

Prema rezultatima, od 633.158 popisanih, i dalje je najviše Crnogoraca – 41,12 odsto (256.436 građana), ali narastao je broj Srba kojih je 32,93 odsto (205.370), a Bošnjaka je 9,45 odsto (58.956). Albanaca je 4,97 odsto (30.978), Rusa 2,06 (12.824), Muslimana 1,63 (10.162), Roma 0,9 (5629), Hrvata 0,83 odsto (5150), a 2,88 odsto građana Crne Gore nije se želelo izjasniti o nacionalnosti.

Popis je u Crnoj Gori više političko nego statističko pitanje, posebno u delu koji se tiče nacionalne i jezičke pripadnosti. Naime, od referenduma za nezavisnost 2006. crnogorsko je društvo ostalo duboko podeljeno na deo koji je želeo ostati u zajednici sa Srbijom te na pristalice nezavisne Crne Gore. Ovo je bio prvi popis stanovništva nakon što je 2020, posle tri decenija vlasti, došlo do smene Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića. Sada vladaju uglavnom prosrpske stranke, na čelu s proruskim Demokratskim frontom.

Na prethodnom popisu stanovništva, realiziranom 2011. godine, 44,98 odsto građana izjasnilo se kao Crnogorci, a 28,73 odsto kao Srbi, što znači da je sada Crnogoraca manje za 3,85 postotnih poena ili 22.429, a Srba više za 4,21 postotni poen ili 27.260. U prošlosti, na prvom popisu posle Drugoga svetskog rata, Crnogorcima se izjasnilo 90 odsto, a Srbima 1,8 odsto. Na poslednjem jugoslovenskom popisu 1991. Crnogoraca je bilo 61,9, a Srba 9,3 odsto.

Još izraženija srbizacija očituje se na jezičnom pitanju. Na popisu iz 2011. crnogorskim je tada govorilo 36,97, srpskim 42,88, bosanskim 5,33, a albanskim 5,27 odsto građana. Sada se to vidljivo promenilo jer iako je crnogorski jezik nakon obnove nezavisnosti 2006. u Ustav uveden kao službeni, najviše građana u Crnoj Gori, njih čak 271.422 (43,52 odsto), izjasnilo se da govore srpski, dok ih 225.956 (36,23 odsto) komunicira na crnogorskom.

Drugim rečima, velik broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci smatra da je njihov jezik srpski, a to je upravo u skladu s razmišljanjima zagovornika „srpskog sveta“, prema kojima je crnogorstvo samo regionalna pripadnost (poput Vojvođana ili Šumadinaca, a u nedavnim dokumentima SPC-a navode se još i Dalmatinci i Ličani), a zapravo su Srbi, prenosi Jutarnji list.

Od ostalih jezika u Crnoj Gori, bosanski govori 41.636 građana (6,68 odsto), albanski 27.979 (4,49 odsto), ruski 13.783 (2,21 odsto) te srpskohrvatski 9.421 (1,51 odsto). Kada je posredi veroispovest, 443.394 stanovnika Crne Gore izjasnila su se da su pravoslavci (većina SPC-a), islamske je vere 124.668 građana, katoličke njih 20.408, a ateista je samo 14.260.

Rezultati nisu iznenađenje jer je popisu prethodila kampanja prosrpskih i proruskih snaga i medija koji su pozivali građane da se izjasne kao Srbi. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić više je puta potencirao važnost popisa kako bi se utvrdio broj Srba u Crnoj Gori.

Objašnjavajući popisne rezultate, portal Antena M podsetio je da je zapaženu ulogu odigrao patrijarh srpski Porfirije koji je upravo iz Podgorice pozvao da se građani na popisu izjasne kao pripadnici srpskog naroda koji govore srpskim jezikom.

Štaviše, Porfirije je tada Podgoricu proglasio duhovnim rodnim gradom svih Srba, osmansku tvrđavu na sastavcima Ribnice i Morače prekrstio u Nemanjin grad, a Njegošev jezik opisao kao „najčistiji srpski“.

Kampanja uoči popisa podsećala je na predizbornu. Tako je, između ostalog, Budva bila okićena džambo-plakatima na kojima je pisalo „Ponosni na svoje srpsko poreklo“, a pisalo je i da je srpska vojska pobedila u Kosovskoj bici, što je istorijska laž najviše kategorije.

Međutim, kako je analizirao metodolog Miloš Bešić, predstavnici Srba u Crnoj Gori ipak ne mogu biti potpuno zadovoljni jer su očekivali da će se, zbog promene političkih okolnosti, na ovom popisu pokazati da Srba ima puno više.

„Oni vjeruju da je politika Mila Đukanovića, DPS i nezavisne Crne Gore privremeno navela određeni broj ljudi da se izjašnjavaju kao Crnogorci, a ne kao Srbi, ali ovaj popis zapravo pokazuje da nije tako. On je zapravo pokazao da je nacionalni identitet u Crnoj Gori, sticajem povijesnih i političkih okolnosti, oblikovan i sada se teško mijenja“, objasnio je Bešić.

Politička scena ostaje podeljena između prosrba i zagovornika autohtonog crnogorskog identiteta. Premijer i lider Pokreta Evropa sad, Milojko Spajić, na mreži X je naveo da je „jedini pravi pobednik popisa evropska, građanska Crna Gora, koja je dovoljno velika za sve“, a njegov koalicijski partner, predsednik Skupštine Andrija Mandić, lider proruskog Demokratskog fronta, istaknuo je da je „kao pripadnik srpskog naroda“ zadovoljan popisom.

„Situacija je mnogo bolja nego ranije“, pohvalio se Mandić, jedan od onih za koje Crna Gora treba biti ujedinjena sa Srbijom, „otpriznati“ nezavisnost Kosova i izići iz NATO-a.

U jednom nisu uspeli, a to je da se više od polovine stanovnika izjasne kao govornici srpskog jezika. U tom slučaju Mandićeva je struja najavljivala referendum kojim bi u Ustav ušla odredba da je i srpski službeni jezik u Crnoj Gori, a čini se da je to propalo ili je odgođeno.