Jutarnji list o Srbiji koja „definitivno kreće u Putinov zagrljaj“: Predložen zloglasni zakon zbog kojeg „car iz Kremlja“ ima ogromnu moć

Elem, jedan od najbližih saradnika predsednika Aleksandra Vučića, stožera njegove autoritarne vladavine i njegove glavne ruske veze, i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, iz manjeg, ali vladajućeg Pokreta socijalista, predložio je Skupštini Srbije da čuveni Zakon o stranim agentima, koji se u narodnom predanju još naziva „ruski zakon“ jer ga je Moskva prva patentirala, a Vladimir Putin vlada čvrstom rukom uz pomoć tih odredbi, piše Jutarnji list.

Ovaj zakon bi praktično onemogućio rad svih nevladinih i neprofitnih udruženja koja se bore za ljudska, građanska i manjinska prava, a služi i kao glavna poluga obračuna sa građanskom opozicijom. Prema ovom zakonu, sva udruženja koja se finansiraju „iz stranih izvora“ moraće da prođu dopunsku registraciju od strane Ministarstva pravde i obaveštajne zajednice, dok se u medijima svako pominjanje ovih udruženja ili pojedinaca povezanih sa njima, kao i u Rusija, morala bi biti označena terminom – „agent stranog uticaja“.

Ovaj zakon je u suprotnosti sa vrednostima i dostignućima EU, a u slučaju da bude prihvaćen, srpski pregovori o članstvu u EU bi mogli biti ozbiljno usporeni, pa čak i zamrznuti ili derogirani, kao što se desilo sa Gruzijom, gde postoje tekući protesti velikih razmera koji bi mogli da dovedu do pada aktuelne otvoreno proruske vlade.

Vulin nije slučajno predlagač ruskog zakona; ove godine je četiri puta bio u Moskvi, sastao se i sa Putinom, a Vučić ga je poslao i kao svog izaslanika na samit BRIKS-a u Kazanju. To što Srbija upravo sada, dok Gruzija gori, kao i dok proruske i prosrpske stranke žele isti zakon da proguraju do Crne Gore, koja je od svih zemalja Zapadnog Balkana najviše napredovala u pregovorima, pokazuje da je Rusija krenula u ofanzivu u zemljama na koje ima izvestan uticaj i želi da ih još više privuče u svoju orbitu i odvoji od njihovih evropskih ambicija.

U Podgorici su zakon podneli predstavnici proruskog bloka Za budućnost Crne Gore, na čelu sa predsednikom Skupštine Crne Gore, četničkim vojvodom Andrijom Mandićem i poslanikom Milanom Kneževićem, koji su, podsetimo, proglašeni personom non grata godine od strane Hrvatske ovog leta.

Crnogorski politikolog Zlatko Vujović smatra da bi se „zakon mogao doneti“ upravo da bi se zaustavio put Crne Gore ka EU. Naime, Aleksandar Vučić svim silama želi, uz pomoć svojih crnogorskih filijala, da zaustavi pregovore Crne Gore sa Evropskom unijom, a posebno ne želi da dozvoli da Crna Gora uđe u EU pre Srbije, jer se u tom slučaju planira da pretvoriti Crnu Goru u srpsku Belorusiju bilo bi prilično kompromitovano.

S obzirom da Srbija nije u najboljem položaju u pregovorima, Crnu Goru treba obuzdati i zaustaviti. Ali Brisel, koji inače Vučiću gleda kroz prste, teško da bi mogao da zažmuri na eventualno usvajanje ovog zakona jer je u nesrazmeri sa svime što EU jeste i za šta se zalaže. Doduše, Vulin kaže da je to zakon sličan američkom Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA) iz 1938. godine, ali je tada donet sa ciljem suzbijanja nacističke propagande i malo liči na ono što Vulin i Vučić zapravo žele da sprovode u Srbiji.

Podsetimo, Milorad Dodik je isti zakon želio da instalira i u „svom” entitetu u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, ali je povučen iz skupštinske rasprave uz obrazloženje da je „poslat na doradu”, ali je tada izgubio se negde po fiokama i fasciklama, pa ga više niko ne pominje, mada se nikad ne zna kada bi se mogao neočekivano naći. Možda je sada vreme?

Dodik je tada samo kratko rekao da je „Republika Srpska opredijeljena za evropski put“. Moguće je da će se i ovaj Vulinov predlog završiti ovako, jer je očigledno da zakon nije donet ni slučajno ni slučajno, bez Vučićevog blagoslova. Verovatno je, pored očiglednog ruskog pritiska, u pitanju i sračunata i populistička igra da se skrene pažnja javnosti sa velikih protesta, posebno u Novom Sadu zbog tragedije u kojoj je stradalo 15 ljudi zbog sloma nadstrešnica zbog neuspešne rekonstrukcije stanice.

Protesti su uzdrmali Vučića, pa mora da smisli „teme” na koje će skrenuti pažnju javnosti – jedna je „incident” na kanalu u severnom delu Kosova, a druga bi sada mogao da bude Vulinov ruski zakon koji o njemu sada „razgovaraju” prorežimski i nezavisni mediji u Srbiji. Vučić je taj koji će sve da „prouči“, pogleda, sačeka reakcije Brisela, Vašingtona i Moskve, pa da preseče, kao i svaki put do sada. Tako je prosti provučićev tabloid Informer odmah nasrnuo na one koji su se protivili Vulinovom predlogu.

„Ubeđena antisrpkinja Sofija Todorović, iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja Srbe naziva genocidnom nacijom, uplašila se da će se otkriti ko finansira antisrpsku opoziciju, koja se mesecima lešinari na tragedijama, digla je glas protiv zakona“, piše taj opskurni list koji je, kažu u Beogradu, direktno „kreirao“ Aleksandar Vučić.

Međutim, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen rekao je u intervjuu za N1 da je usvajanje Zakona o stranim agentima vrlo moguće jer je Vučićev cilj da se bavi civilnim sektorom i da zaustavi slobodu i nezavisnosti medija i političkog delovanja kritičara režima.

Svakako treba imati u vidu da bi verovatno do izražaja dolazile ne samo srpske nevladine organizacije, već i mnoge ruske antirežimske, antiratne i antiputinovske organizacije koje deluju u Srbiji, jer ne zaboravimo da je nekoliko stotina hiljada Rusi, uglavnom protivnici Putinovog režima, pobegli su u Srbiju (to je jedina zemlja sa kojom Rusija nema vizni režim i još uvek ima direktne vazdušne veze). To stvara probleme Vučiću u odnosima sa Rusijom.

Podsetimo, Srbija je onemogućila ostanak nekolicine antiputinovskih aktivista i izbacila ih iz zemlje.