Ujedinjene nacije bi krajem aprila, najverovatnije u subotu, 27. aprila, trebalo da konačno prihvate Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, na predlog Nemačke, piše hrvatski Jutarnji list.
Posle te vesti u Beogradu su zazvonila zvona za uzbunu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom novom, dugačkom govoru na jednoj režimskoj televiziji poručio da su Srbiji ponovo teški dani.
Pored toga, on je najavio da će nakon rezolucije „odmah, sutradan biti pokrenuta inicijativa za ukidanje Republike Srpske, polazeći od stava da političke tvorevine zasnovane na genocidu ne mogu da postoje”, a rekao je i da će „ratna odšteta tražiće se i od Srbije“.
Njegov bliski saradnik i bivši šef srpske obaveštajne službe Aleksandar Vulin napao je Nemačku kao predlagača rezolucije, tražeći da je „zar nisu mogli da nađu drugu državu“ da je predloži, direktno aludirajući na ulogu Nemačke u Drugom svetskom ratu i genocidu.
Iako ta rezolucija, naravno, ne proglašava Srbe „genocidnom nacijom“, Vučićeva politička i medijska mašinerija želi da to tako prikaže, pitajući se zašto „to nekome treba sada posle 29 godina“, posebno „protiv naroda nad kojim je genocid počinjena u Drugom svetskom ratu“, piše Jutarnji list.
Podsetimo, Srbija priznaje „zločin“, ali odbija da prihvati da je u pitanju genocid.
Vučić za to ima dodatno objašnjenje. Naime, srpski predsednik tvrdi da „kolektivni Zapad (fraza preuzeta iz Putinove propagandne kuhinje) ne može u potpunosti da podrži Palestince zbog njihove podrške Izraelu”, pa su „našli muslimane (misli se na Bošnjake) koje mogu da podrže”. Srbija i Republika Srpska protive se toj rezoluciji, pozivajući Rusiju da reaguje i pokrene sve mehanizme koji su joj na raspolaganju kako bi ponovo pokušala da je ospori.
Podsetimo, Velika Britanija je 2015. predložila rezoluciju, ali je Rusija blokirala njeno usvajanje u Savetu bezbednosti UN.
Tada je deset zemalja glasalo za, četiri su bile uzdržane, uključujući Kinu, a Rusija, jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti, stavila je veto na dokument, onemogućivši njegovo usvajanje.
Ali ovoga puta, prema pisanju Slobodne Bosne, od Generalne skupštine UN biće zatraženo da 11. jul odredi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, kada su 1995. godine snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, osuđenog u Hag za ratni zločin, ubio preko 8.000 muškaraca na području Srebrenice za nekoliko dana.
Sećanje na taj zločin obeležavalo bi se svake godine u svim zemljama.
– Opet će se auto pokvariti Srbima – kaže Vučić, iako rezolucija, da ponovimo, ne optužuje i ne osuđuje srpski narod.
Istovremeno, Vučić to povezuje sa prijemom Kosova u Savet Evrope, što bi trebalo da se desi sredinom maja (16-17), a šefica skupštine i donedavna premijerka Ana Brnabić najavila je da Srbija bi „možda mogla da napusti tu instituciju“ u znak protesta.
Aleksandar Vulin je rekao da su Rezolucija o Srebrenici i prijem Kosova u Savet Evrope „finalizacija zavere protiv Srbije i Republike Srpske“, a beogradski mediji objavili su „dogovor stranke Milorada Dodika i Aleksandra Vučića“ oko zajedničku strategiju.
Aleksandar Vulin čak najavljuje i moguće hapšenje Milorada Dodika. Vučićev strah od Srba i njegova paranoja rastu i opterećuju Srbiju, koja postaje talac njegove politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.