Jutarnji list: Vučić, Dodik i Porfirije najavili srpski osvajački program, ne odustaju od opasne politike „srpskog sveta“

Najavili su da će na pravoslavni Uskrs 5. i 6. maja u Beogradu, ali i “drugim krajevima Srbije”, biti održan veliki (a kakav drugi?) “Vaskršnji (Uskršnji) sabor Srbije i Republike Srpske“, piše Jutarnji list.

Kako piše beogradska Politika, “ovakav zaključak je dogovoren posle višečasovnih razgovora” koje je Vučić imao sa Miloradom Dodikom, “uz prisustvo patrijarha Porfirija”.

Vučić je sastanak nazvao “jednim od najvažnijih”, a nova vlada Srbije, koja još nije formirana, i Vlada RS pripremiće deklaraciju i druge zakonske akte koje će dostaviti skupštinama Srbije i Republike Srpske na usvajanje.

Neki mediji u Srbiji smatraju da se sve to uglavnom odnosi na Kosovo, čiju realnost nezavisnosti u Srbiji stalno pokušavaju da ignorišu.

Međutim, kako kaže Vučić, “upoznali smo patrijarha Porfirija sa ozbiljnošću političke situacije u kojoj se nalazi ceo srpski narod” i “zamolili njegovu svetost za blagoslov i podršku SPC”.

Vučić je tu direktan, govori o “teškoj političkoj situaciji u kojoj se nalazi ceo srpski narod”.

Dakle, ta uskršnja deklaracija će se odnositi na, kako kaže, “težak položaj” svih Srba u regionu, a to znači samo jedno – dalje zaoštravanje odnosa sa većinom suseda, posebno sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, Kosovom i Hrvatskom.

“Na Vaskršnjem saboru biće donete važne odluke o opstanku srpskog naroda na svojim ognjištima, njegovom ekonomskom napretku, očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, zajedničkog kulturnog nasleđa”, kažu u Vučićevom kabinetu.

Rastuće tenzije

Podsetimo, Vučić i Dodik su još 2017. godine najavljivali sličan nacionalni dokument “Deklaraciju o zaštiti i opstanku srpskog naroda, a 2023. pretilo je osnivanje “Narodnog pokreta za državu”, takođe sa podrškom Dodika i Patrijarha Porfirija.

Na pravoslavni Uskrs možda ćemo dobiti još jedan (upitan) srpski nacionalni program, peti u poslednjih 150 godina.

Posle “Načertanija” Ilije Garašanina, prvog (velikog) srpskog nacionalnog programa iz 1844. godine, preko Svetosavskog kongresa u selu Ba 28. januara 1944. godine, kao odgovor četničkog ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića na Drugo zasedanje AVNOJ-a, već pomenutom ratnohuškačkom Memorandumu srpskih akademika iz 80-ih godina 20. veka, koji je izazvao ratove na tlu Jugoslavije, i nebulozne Deklaracije o opstanku srpskog naroda, srpske političke elite (u saradnji sa SPC) sada priprema novu platformu koja će ponovo povećati napetost u okruženju, pre svega zbog sasvim svežih uznemirujućih sećanja na prethodne “memorandume”.

Vučić ponovo podiže tenzije u regionu, ali pre svega u sopstvenom društvu i ne beži od antagoniziranja Srba prema zemljama u kojima žive.

Poznato je da on želi da se predstavi ne samo kao predsednik Srbije već i svih Srba, što je, naravno, duboko poremećena politika i stav.

Osim toga, stvara atmosferu napetosti i trajnog vanrednog stanja među Srbima u Srbiji, na kojoj, konačno, funkcioniše svih ovih godina koliko je na vlasti.

Na delu je kreiranje novog “nacionalnog programa” koji će očigledno zadirati u prava i teritorije drugih naroda i država, što pokazuje da Aleksandar Vučić i Milorad Dodik ne odustaju od politike destabilizacije regiona, ali i držanja Srbije i većine Srba u trajnom opsadnom i kriznom stanju i histeričnoj situaciji nacionalne apokalipse.

Ali teško je pobeći od utiska da ovo nije samo još jedna pretnja iz Vučićevo-Dodikove kuhinje regionu.

Ovim su Vučić i Dodik po ko zna koji put priznali da ne priznaju Bosnu i Hercegovinu i da ne odustaju od politike “svi Srbi u jednoj državi”, koju političke “elite” i državotvorni mediji pod njihovom kontrolom i u Srbiji i u RS, a njihovi trabanti u Crnoj Gori, o kojima ionako pričaju godinama.

Podsetimo, Vučić stalno propagira politiku “srpskog sveta”, koji se oslanja na sličnu politiku “ruskog sveta”.

Stoga nije na odmet primetiti da se jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića i formalni šef vladajuće SNS i aktuelni ministar odbrane Miloš Vučević nedavno slikao sa zastavom nestale zločinačke organizacije “avetinjske” zločinačke SAO Krajina.

Remetilački faktor na Balkanu

Vučić je u potpunosti prihvatio Putinovu ratnu politiku plašenja sopstvenog naroda ugrožavanjem opstanka i postojanja Srbije i Srba, odvajanjem od evropske matice i matrice, ali i slanjem nedvosmislenih poruka da Beogradu i Banjaluci nije do dobrosusedskih odnosa i normalizacije situacije u regionu.

Dakle, ništa novo na srpskom političkom nebu; to samo potvrđuje da nisu odustali od tih malo-imperijalnih i osvajačkih postulata i da su im pozicije uvek iste, ma koliko bile zastarele i promašene.

Pogotovo sada su oživeli posle farsične pobede Vladimira Putina na izborima i uverenja da su se stvari na ukrajinskom frontu okrenule u korist Rusije.

Naime, srpski nacionalizam je, ponovimo još jednom, nakon raspada Jugoslavije i poraza u ratovima, posebno gubitka Kosova, postao izdanak ruskog velikog nacionalizma, u nadi da će im Putinova pobeda i strah Evrope od nje omogućiti da revanš i osvetu za svoje gubitke i ratne poraze.

Vučić i Dodik očigledno, dogovorno ili “dobrovoljno”, usaglašavaju politiku destabilizacije Balkana sa Kremljom.

U Srbiji, ako pratite ovdašnje medije i govore Vučićevih megafona i mnogih političara, uvereni su u raspad Evropske unije i trijumf Putina nad njom, pogotovo ako se Donald Tramp, na koga pozivaju, vrati u Belu Kuću.

Moguće je da se radi o politici koja je dogovorena sa Moskvom, posebno nakon nedavnog boravka Milorada Dodika u Rusiji, gde je prvi čestitao Putinu izbornu pobedu gotovo nalik Kim Džong Unu.

Šta god da bude sa tog Vaskršnjeg sabora, očigledno je da Vučić i Dodik ne odustaju od bizarne ali opasne politike “srpskog sveta” i da je Srbija i dalje jedini pravi remetilački faktor na Balkanu, koji neprestano širi nemire i ne odustaje od destabilizacije susednih zemalja.

Ako su spremni na ovo posle pada predgrađa Avdijevke, šta će ako padne još jedno selo u Ukrajini?