Jutarnji list: Vučić sateran u ćošak, prete nestašice benzina, a sve više se priča o novoj intrigantnoj opciji

Vašington je odbio ponudu Aleksandra Vučića da kupi tek toliko akcija da Srbija ima većinsko vlasništvo i insistirao da Rusi moraju da spakuju kofere i odu zauvek.

Mnogi su mislili da Vučić zbog novonastale političke situacije „gnjavi“, jer kada je izašao u javnost, američki ambasador Kristofer Hil, koji mu je inače veoma simpatičan, rekao je da ne zna ništa o tome, odnosno da nije bilo baš tako. I ispostavilo se da jeste. Vučiću je sada ostala jedna mala nada, da će posle skorog ustoličenja Donalda Trampa sa njim pokušati nešto da „smisli“, makar da produži rok do kojeg treba da protera Ruse. Domaći zadatak mora biti završen do kraja februara ili će početi kriza, nestašice i problemi, piše hrvatski Jutarnji list.

Druga opcija koju koristi da popravi nadolazeću štetu je da u svoju priču pusti „brata Sija” (Si Đinping), zbog čega se odmah sastao sa kineskim ambasadorom u Beogradu Li Mingom. Opcija sa Kinezima je za njega prilično nategnuta i traljava, pogotovo ako računa na Trampa, jer su mu Kinezi najveća crvena krpa, veći od Putina. Međutim, ako se ruski Gasprom ne odrekne svog udela u srpskom NIS-u, Beogradu će biti uvedene sankcije, izjavio je za ruski portal Nevs.ru Vladimir Demidov, nezavisni stručnjak za tržište nafte i gasa.

Prema njegovim rečima, Srbija će prestati da dobija naftu naftovodom iz Hrvatske. Zbog toga će, kako predviđa ruski analitičar, a samim tim provučićevi mediji sve više plaše stanovništvo, u Srbiji doći do nestašice benzina i prestaće sa radom najveća pančevačka rafinerija.

Prorežimski ruski poslovni list RBK objavio je da meta ovih sankcija nije Srbija, već Rusija i njen energetski sektor. Od samog početka je bilo jasno da Rusija mora da izađe iz vlasništva najveće srpske naftne kompanije. Nije jasno zašto Vučić ranije nije reagovao, pita se Demidov. Mislim da će i sam Aleksandar Vučić razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako da otkupi udeo da svi budu zadovoljni“, smatra Demidov.

Portal navodi da je Beograd spreman da za ovo izdvoji 700 miliona evra (srpski mediji prenose 600 miliona), ali pod uslovom da to žele Rusi, a prema onome što se može pročitati iz ruskih prorežimskih medija, Kremlja, da je, Gasprom, veoma tajnovit šta namerava da uradi i da li uopšte želi da proda svoj udeo.

Kako pišu i srpski i ruski mediji, to Moskvi ne odgovara jer gubi poslednje „političko uporište“ u ovom delu Evrope, a Vučić je oslobođen zavisnosti od Rusije. Srpski analitičar i bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić rekao je za beogradski Danas da je uvođenje sankcija NIS-u „početak kraja Srbije koja sedi na dve stolice, između Zapada i Rusije, ali da to ne znači i sam kraj. , već nagoveštaj fraze „hoćemo, izvini““. Istovremeno, Vladimir Demidov navodi da povlačenje Rusije sa evropskog tržišta preti gubitkom uticaja u regionu.

Ipak, i pored škrguta zuba, Moskva će se, po njegovom mišljenju, na kraju verovatno odlučiti na taj korak jer nema drugu opciju. Ali pitanje je šta će Vučić za to morati da obeća Vladimiru Putinu, jer se Putin sigurno neće lako predati. Prema Đukićevom mišljenju, prodaja NIS-a – ispod cene – Rusima bila je politički, a ne poslovno. Ovim je, kako kaže, plaćeno „starateljstvo“ Rusije nad Kosovom, odnosno plaćen veto Rusije u SB UN. Sada je đavo odneo šalu jer naša politika nije u stanju da predvidi politička dešavanja i da pravi sigurne poslove“, ističe Đukić.

Pojedini srpski mediji, ali i ruski prorežimski portali, navode da su se 27. januara zbog ovoga Vučić i Putin mogli čuti, ako ne i videti. Naime, Putin bi voleo da Vučić dođe i poljubi mu prsten jer ga već duže vreme poziva u Moskvu, a nije da mu je oprostio što je letos u Kazanju odbio da dođe na samit BRIKS-a, iako je javno pozvao (Putinu se to baš i ne sviđa). Stoga je sada dobra prilika da ga spasemo. Uz to, Putin ima važnog keca u rukavu za Vučića – Kosovo, jer „patriotska“ opozicija ionako juriša na Vučića, da bi gubitkom podrške Rusije Srbija ostala sama pred „pritiscima“ Zapada po ovom pitanju, pa čak i da bi ga stisnuli oko ulaska u NATO.

Međutim, to bi mogao da bude i početak Vučićevog definitivnog okretanja Zapadu, odnosno EU, i to ne samo zato što se time smanjuje ruski uticaj i pritisak, što je bio glavni cilj dosadašnje američke politike, i zbog toga na njega se često gledalo prezrivo (recimo, Srbija nikada nije uvela sankcije Rusiji, pa je prošla „neoštećena“), ali i zato što verovatno misli da u ovom škakljivom trenutku, kada se protesti kotrljaju njenim ulicama, Vašington i Brisel mogu „ radije ga zadrži na vlasti, ako to učini službe, ali Moskva, koja trenutno nema mnogo poluga da mu pomogne. Vučić bi tako mogao da postane „naš dragi diktator“, pa bi i sa litijumom i municijom Ukrajina mogla da zažmuri pred njim. Međutim, sateran je u ćošak i mora nešto da uradi sa ruskim delom NIS-a.

Ali treba pomenuti još jednu intrigantnu igru. Odmah se postavilo pitanje ko će od stranih naftnih kompanija po odlasku Rusa pohrliti u NIS, pa su srpski mediji stidljivo pominjali mnoge zapadne naftne kompanije, od ENI-ja, Šela i Totala do CNPC-a. Ali, nekako se najčešće kao mogući strateški partner pojavljuje – sporni mađarski MOL, koji je slabo krenuo, jer bi upravo zbog bratskih odnosa Vučića i Viktora Orbana mogao da uleti u taj prazan prostor.

Osim poslovnog, ovo bi bio i značajan „politički upad“ na Balkan. Mađari bi tako praktično kontrolisali energetsko tržište ovog dela Evrope, a kako će INA proći u ovakvom konačnom ishodu, pitanje je dana. Međutim, mnogi srpski analitičari smatraju da je ova opcija trenutno duga jer bi novi strateški partner NIS-a, kada Rusi odu, najverovatnije mogla da bude američka kompanija.

Pogotovo što je Džejms O’Brajan, „koordinator za sankcije“, poručio Beogradu da ne bi trebalo da bude problema sa snabdevanjem Srbije naftom. Međutim, Orbanov ministar spoljnih poslova Peter Sijarto napao je energetske sankcije SAD protiv Rusije, navodeći da će najviše stradati zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope i da će dovesti do povećanja cena nafte na svetskom tržištu. Prema moskovskom RBK, čak dve hiljade naftnih kompanija širom sveta ima određeni „ruski udeo” i cilj najnovijeg paketa mera je da se „svede na nulu”. NIS je prvi na redu. Vučić ima još 40 dana. Uz to, studentski bunt ne jenjava, a njegovo vreme ističe.