Kako će „kišobran NATO-a“ pomoći da ne „procure“ lažne vesti u Severnoj Makedoniji?

Digitalne dezinformacije su globalni izazov, koji zahteva stvaranje novih koalicija, nove odgovore, alate i strategije da se svet nosi sa tim. Fenomen širenja lažnih vesti i dezinformacija na društvenim mrežama i medijima, koji sve više raste u svetu i na koji Makedonija nije imuna, nameće potrebu za koordinisanim i odlučnim delovanjem protiv ovakvih štetnih pojava za društvo i građane.

Koliko je pitanje lažnih vesti i dezinformacija ozbiljno u zemlji, može se prepoznati iz ovonedeljne izjave generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je istakao da su NATO saveznici spremni da daju Severnoj Makedoniji, koja se suočava sa raznim vrstama hibrida  i sajber napada,  tehničku podršku i jaču saradnju u borbi protiv dezinformacija, piše Demostat.

– Ovi koraci su kratkoročni i dugoročni, koje NATO i njegovi saveznici mogu preduzeti da podrže Severnu Makedoniju u njenoj odbrani od hibridnih napada sa kojima se suočava. Nedavno sam razgovarao o ovom pitanju sa premijerom Severne Makedonije i naravno da je NATO tu da pomogne i podrži saveznike jer mi sada pružamo pomoć i podršku Severnoj Makedoniji koja se suočava sa raznim vrstama hibridnih i sajber pretnji. rekao je Stoltenberg.

U međuvremenu, vredi napomenuti da je nedavno Centar za strateške komunikacije pri NATO-u napravio interaktivnu obuku, koja će putem alata i igre postavljene na Fejsbuku omogućiti građanima da prijave, provere i analiziraju informacije za koje se sumnja da su lažne.

Ovaj NATO alat objavljen na https://f2n2.mk/world-about-disinfo/  ima za cilj da podstakne čitaoce i društvene faktore da savesnije koriste društvene mreže, pažljivije čitaju i analiziraju o kakvoj se informaciji radi.

Prema najavama NATO centra za strateške komunikacije objavljenim na sajtu uz makedonsku podršku „Svet za dezinformacije u MK“, u budućnosti se planira priprema dodatnog softverskog okvira u pojedinim sektorima i elementima u svakoj državi članici NATO-a. uključujući i našu, koja će imati za cilj stvaranje snažnije borbe i prevencije ove pojave.

Ukratko, sastoji se od svakodnevnog sistematskog praćenja odabranih programa sa TV kanala, društvenih mreža i internet portala, kroz upotrebu različitih alata, razvijenih programa i softvera otvorenog koda, koji će otkriti lažne vesti i doprineti njihovom suzbijanju i oporavku građana. Poverenje u demokratiju i demokratske vrednosti kroz sveobuhvatno i sistematsko praćenje razvoja narativa. Fokus alata biće na narativima dezinformacija (domaćih i stranih) koji se pojavljuju oko ključnih događaja vezanih za evroatlantske integracije Severne Makedonije. Akronim „F2N2” na internet portalu koristiće se na tri jezika, koji su već dostupni na sajtu, kako bi svi građani otkrili lažne vesti i prijavili ih.

U svetlu aktuelnih dešavanja, konsultovani stručnjaci kažu da su suštinske vrednosti NATO alijanse solidarnost u svakoj prilici. Pored člana 5 NATO-a, koji se odnosi na kolektivnu odbranu, dobro je pomenuti solidarnost koju nudi Alijansa kada je u pitanju ekonomska saradnja, hibridne pretnje i dezinformacije.

– Svi ti oblici koji podrazumevaju svojevrsni atak na suštinske infrastrukture koje su važne za jednu državu deo su koordinacije između članica Alijanse. Ona nije samo neophodna u vojnoj saradnji, već i sajber napadi spadaju u ovaj deo pretnji na kojima bezbednosni savez radi. Sajber odbrana je, u principu, samo jedno od oblasti u kojima male države mogu da prednjače. Takav je primer Estonije u NATO-u, zemlje u kojoj je stacioniran i centar za sajber odbranu Alijanse. Ovaj konkretan primer ukazuje da je vojna alijansa ozbiljna institucija koja se, između ostalog, bavi i bavljenjem napadima iz virtuelnog sveta – ističe Ružin.

Bivši ambasador Makedonije pri NATO Ružin objašnjava da za sada nismo bili direktno na meti sajber napada Rusije jer smo mala zemlja, ali to ne znači da se to neće desiti u budućnosti, iako prema Ružinu, Moskva aktivno radi na pokušajima da poremeti institucije lažnim vestima.

– Mi kao država kasnimo sa ovom tehnologijom i mislim da Zakon nije dovoljno prilagođen. Međutim, mi živimo u novom svetu za razliku od pre 20 godina i moramo da se orijentišemo na izazove sa kojima se suočavamo. Neophodne su tesne investicije u tom segmentu, digitalizaciji, medijskoj pismenosti i u tom pravcu verujem da se ove podrške Alijanse mogu sprovesti na delu. To bi bilo otvaranje odeljenja za naučna istraživanja u odbrambene svrhe itd. Ovim konkretnim koracima naši kadrovi bi mogli da se obuče kako da se nose sa ovim izazovima koje donose dezinformacije i strana propaganda – podvlači Ružin.

Video igrica o dezinformacijama

NATO-ov Centar za strateške komunikacije čak je ovih dana napravio novu igru kako bi pomogao čitaocima da lakše uoče lažne vesti. Igra je svojevrsni trening za prepoznavanje dezinformacija. Postavljena je na Fejsbuk i otvorena je za sve FB korisnike. Igrači su postavljeni u virtuelnu ulogu menadžera u izdavačkoj kompaniji, gde mogu da zarade virtuelni novac tako što će prikupiti što više publike objavljivanjem vesti i informacija. Igra, odnosno alat, ima tri nivoa, od kojih svaki daje mogućnost igračima da razmišljaju i prepoznaju mogućnosti prevare. Ova NATO igra ima za cilj da podstakne čitaoce i društvene faktore da savesnije koriste društvene medije i pažljivije čitaju.