Kako je Severina Vučković rasturila srpski režim: Dragan Bursać za Al Džaziru

Ponajmanje se ovde radi o jednoj pop pevačici sa jedne strane i pravnoj državi sa druge strane. Naime, reč je o dva principa uobličena u liku Severine Vučković i principu strahovlade Aleksandra Vučića, piše za Al Džaziru Dragan Bursać.

Kad Severina kaže, prvo graničarima, a onda i medijima da je u Srebrenici počinjen genocid, da su to dokazali svi međunarodni sudovi i da je to, prostim guglanjem priznao onomad čak i Milorad Dodik, onda ona kao javna ličnost zabija prst u oko jednoj mačoističko-nacionalističkoj doktrini koja je u Srbiji na vlasti od 1989, ili ako ćemo baš precizno, još ranije, od 1987. i Osme sednice te proterivanja Ivana Stambolića iz politike od strane budućeg balkanskog kasapina Slobodana Miloševića.

Kad Severina kazuje “bio je genocid“ ona sa pozicije javne ličnosti i slobodne osobe zapravo uznemirava većinsku Srbiju sa zvaničnim narativom “nije bilo genocida“. Naravno, takva osoba, u najmanju ruku nije dobrodošla u Srbiju – sigurnu kuću za ratne zločince jednako kao i Feđa Štukan, Jadranka Barjaktarević ili bilo ko drugi ko se nađe na famoznim Vulinovim spiskovima, ali o tome malo dockan.

Vučićeva poruka građanima Srbije

Ono što je mnogo, mnogo bitnije, a o čemu se ne priča je zapravo poruka koju srbijanske vlasti šalju onim malobrojnim iskrenim liberalima u Srbiji, a ona glasi – ni vi niste sigurni. Jer ako je Severina maltretirana, što da očekuje neki relativno anonimni liberal sa srbijanskim pasošem u Srbiji. Još više, ovo je poruka svakom onom koji bi organizovao kakav slobodarski, civilizirani skup u toj istoj Srbiji i koji bi pokušao pozvati kolege iz naprimer Hrvatske, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore, a koji se javno bore za istinu uobličenu u međunarodnim sudovima i realnosti.

Ta istina glasi – da je genocid počinjen! Jer, ponavljam, ako Feđa Štukan i Severina Vučković nisu dobrodošli, onda tu nema mesta za manje vidljive. Tako je Vučićev režim uz svu silu trapavosti zapravo neverovatno efikasan u zastrašivanju.

A kad smo kod blamaža i trapavosti, za to su se pobrinuli Vučićevi pobočnici Vulin i Dačić, zaduženi za kontrolu štete.

Prvo je Aleksandar Vulin potpuno namerno i diletantski izjavio kako je on pravio spiskove onih koji nisu dobrodošli u Srbiju. Preciznije:

“Spiskove sam pravio ja, kao ministar policije i direktor BIA po zakonu i po savesti i žalim što im se nisam više posvetio, jer vidim koliko ološa je nepravedno zaboravljeno. Aleksandar Vučić o tome nije bio pitan niti je trebao da bude“, naveo je Vulin imitirajući Vučićevog telohranitelja.

Naravski, ovde se ne zna šta je gore po državu Srbiju – da li fakat da Vulin zaobilazi istinu kad ovo govori ili činjenica da je stvarno on samoinicijativno pravio nekakve spiskove?

Dačićeva potvrda: Verifikovan verbalni delikt

Ali, treba biti realan, u ovoj i ovakvoj Srbiji, ni ptica sa grane ne poleti, a da to ne zna Vučić ili neki od Vučićevih medijskih žbirova. Pa je onda malo verovatno da je baš Vulin imao tu slobodu da umesto Vučića, a pogotovo bez Vučićevog znanja određuje ko može, a ko ne može ući u Srbiju. U “slučaju Severina“, jasno je to, Vulinov zadatak je bio da se postavi umesto sveprisutnog Vučića i na svoje telo i nejak um primi sve regionalne medijske udarce – od ozbiljnih analiza i zahteva da se smeni do memova po društvenim mrežama.

Još veću blamažu je priredio ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, kazavši da postoje spiskovi za posebne kontrole na granici, ali će biti ukinuti. Ali nešto drugo je ključno u ovoj totalitarnoj Dačićevoj papazjaniji. Naime, ministar unutrašnjih poslova Srbije je izjavio da Severini Vučković ulazak u zemlju nije zabranjen niti je ona bila privedena, već da ju je policija na granici sa Hrvatskom zadržala na osnovu, kako je rekao, “spiskova o verbalnim deliktima”.

Kako sad najednom “verbalni delikti“ u zemlji koja se formalno upinje svim silama pokazati da tako nešto ne postoji. Preciznije, ne možete ukinuti “verbalne delikte“ ako oni nisu postojali?! Osim ako jesu!

Osim ako je javna tajna da u ovakvoj Srbiji Vučić preko Rusije i FSB-a sa svojim pobočnicima Vulinom i Dačićem uređuje do tančina javnu životnu sferu, a na šta se također osvrnula Severina.

Pa onda imate tragikomičnu situaciju da jedna pevačica lakih nota sa par ljudskih postupaka, poštujući zakon demaskira i raskrinka sistem koji je najbliži onom Čaušeskuovom u Rumuniji sa kraja osamdesetih godina prošlog veka. Ovo je još i gore jer se strahovlada Vučićeva preliva u digitalni svet pa je onda doslovno trodimenzionalna – deluje i kroz javnu, i kroz duhovnu, i kroz privatnu sferu svakog pojedinca.

Naklon za Severinu

Za kraj, treba istaći gotovo komičnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je poput razmaženog deteta ili tek opasnog incela kazao u eter, pazite sad, kako o Severini misli sve najgore, ali je nisu trebali zadržati na granici, jer je bilo glupo.

Naravski da je stvar potpuno obrnuta: ne misli Vučić o Severini ništa loše, to je tek nacija navučena na srbovanje morala čuti. Jer da misli ne bi je vrhuška SNS-a zvala na svoje privatne žurke, niti bi joj se kasnije lično Vučić ulizivao. Jednako tako, ovo “zadržavanje na granici“ bila je promišljena poruka za sve one koji bi javno progovorili o genocidu, Vučićevom vladanju i stanju u Srbiji i to je jedina namera srpskog režima.

A Severina?

Izašla je ojačana za podršku svih onih neutralnih iz regiona kojima i nije odgovarala njena muzika, izašla je kao jedno od retkih, autentičnih lica sa vlastitim stavom i jakim glasom (metaforički i doslovno) i obećala je Srbiji da je neće videti dok je Vučić na vlasti što je politički itekako artikulisana poruka.

A država Srbija? Pa eto, ona će morati da bira između Vučić – Vulin – Dačić ekipe i civiliziranog sveta. Samo je problem u ovom drugom delu rečenice, jer se i na tzv. opozicionom spektru nalaze još radikalniji od pometnutog trojca sa ruskim kormilarem.

A to već nije problem Severine Vučković nego onih miliona Srpkinja i Srba koji žive u toj i takvoj zemlji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.