Foto: Beta/Dragan GojićJedna od zanimljivijih priča današnjeg doba su klimatske promene te razlozi koji dovode do njih i posledice koje izazivaju. Promatrajući sve ono što se dešava u atmosferi jasno je da su mnogo veći problemi vezani za geofizikalne procese trenutnog stanja atmosfere, odnosno brze promjene vremena, piše profesor Vedran Zubić za Al Džaziru.
Meteorologija prati elemente i pojave u atmosferi i na osnovu njih daje prognozu. Čovek, i podneblje u kojem živi, je sve više izložen brzim i ekstremnim promenama elemenata i pojava, a to su temperatura, atmosferski tlak, padaline, vlaga, Sunčevo zračenje i vetrovi.
Trenutno je najzanimljivija priča o vetrovima.
Vetar je vektorska veličina jer ima svoj smer, pravac i intenzitet koji je suštinski brzina kretanja vetra. Čak i sami nazivi vetrova znaju atributivno biti vezani za strane sveta pa postoji zapadni, jugo ili bura (borealis – sjever).
Sam intenzitet vetra određuje Boforova skala od 12 podioka. Pojas bez vetra je “calma” (tišina), prva dva podioka predstavljaju lahor i povjetarac, a oluja i jak olujni vetar su kategorije 8 i 9.
To su vetrovi brzine od 62 do 74 km/h, odnosno 74 do 88 km/h.
U Zagrebu se vetar kretao brzinom preko 120 km/h, a takav vetar je kategorije 12 i zove se uragan, a ne oluja.
Vetrovi ove brzine, uglavnom cikloni, se uglavnom vezuju za neke druge delove planete – od tajfuna u Japanu do tornada u prerijama SAD-a.
Ljudi zaboravljaju da postoje dva tipa vetra.
Onaj advektivni (horizontalni), ali i konvektivni (vertikalni) koji je veoma bitan za zagravanje viših slojeva atmosfere.
Naime, topli vazduh koji nastaje u prizemnom sloju je lakši i ide ka “gore”.
Takva razmena energije se uvek dešava i bitan je segment kruženja materije i energije u prirodi.
Vetar duva da bi se izjednačio zračni pritisak.
Guma koja “ispuhuje” je neki mali vjetar, kao i svaka eksplozija i implozija.
Situacija u sondi koja je htela sići do olupina Titanika je takva da je povišen spoljni pritisak izazvao imploziju.
Kako se dogodila destabilizacija?
Najveće je pitanje zbog čega je nastao ovakav oblik destabilizacije atmosfere.
U nekoliko poslednjih dana se naglo povećavala temperatura. Takvo zagravanje je ubrzalo konvektivno kretanje vazduha i formiralo ciklonsko strujanje.
Čestice u vetru se kreću od periferije ka centru te ka višim prostorima.
Zbog toga ciklon sve “čupa”.
Verovatno su svi nekada vidjeli neki mali ciklon koji u zraku “vrti” papire, kese, lišće ili prašinu. Zato se i zove “tornado” (okretati).
Problem konvektivnog uzdizanja i vetra je taj što ga je teško prognozirati. Jednostavno se te promene dogode prebrzo.
U ovom slučaju u prostoru Alpa se desila konvekcija i kondenzacija na visinama.
Vetar se kretao po nizijskom prostoru ka istoku i jugoistoku bez reljefne barijere. Otvorenost nizije mu je omogućio da ubrzava svoju linearnu i rotacionu brzinu.
Vremenom je naravno izgubio snagu, ali devastirao prostor kroz koji je prošao.
Često ovakvi vetrovi razviju i sekundarne destabilizacije atmosfere koji se osete u široj regiji.
Tako su delovi Slavonije, Vojvodine i Posavine bili izloženi jakom delovanju istog.
Ni kotlinski prostori nisu prošli “netaknuti”, pa je i Sarajevo, iako planinski zaštićeno, imalo vremenske neprilike.
Čovek nije direktni, ali jeste indirektni krivac
Ne možemo reći da je čovek direktni krivac, ali indirektno svakako jeste.
Svako “betoniranje”, seča šume ili pregrađivanje rečnih tokova utiče na zagravanje i promene u atmosferi.
Nastavak aktivnosti deforestizacije i asfaltizacije će svakako negativno uticati na brzinu promena u atmosferi.
Nauka će morati dati odgovore na ove pojave.
Postoje ideje da se “usmeravaju” ovakvi vetrovi da ne bi pogodili neko urbano središte kao Nju Orleans pre nekoliko godina.
Evidentno da ćemo dugo trpiti ekstremne promene vremena. Za razliku od klasičnih strujanja koje nekoliko dana pratimo satelitima, ovakvi konvektivni nastanci brzih vetrova se teško prognoziraju i tu je njihov najveći problem.
Može se zaključiti da dugotrajne promene brojčanih podataka su problem budućnosti raznih vrsta, a brze promene vremena trenutni problemi individua svake populacije.
Nastavi li se ovako klimatske i vremenske izbeglice će biti najveći problem budućnosti.
Vedran Zubić je profesor geografije u sarajevskoj Gimnaziji Dobrinja. Mreža veća učenika BiH 2017. ga je izabrala za najboljeg srednjoškolskog profesora, dok je 2022. primio prestižnu nagradu “Global Teacher Award” u Indiji koja se dodeljuje istaknutim profesorima iz svih zemalja sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
