Kako posluju sankcionisane firme dece Milorada Dodika?

Tako je Igor Dodik, sin Milorada Dodika, proruski orijentisanog predsednika Republike Srpske, 2008. godine dobio kredit u vrednosti od tri miliona maraka (oko 1,5 miliona evra).

Kredit je dobio od Investiciono-razvojne banke (IRB) Republike Srpske, pokazuje baza podataka o plasiranim kreditima ove institucije.

Radi se o banci u koju je deponovan novac dobijen od prodaje nekadašnjih državnih preduzeća.

Pored toga, Igor Dodik i njegova sestra Gorica su vlasnici još tri kompanije koje se bave uzgojem voća i jednog restorana. Ukupno, ove firme su vredne oko 7,5 miliona evra.

Dodikova deca i njihove firme su od pre tri dana na „crnoj listi“ Sjedinjenih Američkih Država.

U obrazloženju je navedeno da njihove firme dobijaju „javnu pomoć kroz preferencijalni tretman, kao rezultat toga što su u vlasništvu Dodikove porodice“.

Navedeno je i da su od 2021. Igor i Gorica mnogo više umešani u političke i poslovne aktivnosti u RS, što je, kako navode iz Ministarstva trezora SAD, „prouzrokovalo zabrinutost da RS sve više liči na porodični biznis Dodikovih nego na politički entitet u sklopu Bosne i Hercegovine“.

Saopšteno je i da su mnogi strani investitori podozrivi kod ulaganja u RS, jer „veruju da će bilo kakva finansijska pomoć verovatno ići Dodiku i njegovoj porodici umesto institucijama RS“.

Ove sankcije znače da je njihova imovina koja se nalazi u SAD (ukoliko je imaju) blokirana, te su američkim državljanima zabranjene sve transakcije koje uključuju imovinu sankcionisanih osoba, osim ako OFAC nije izdao dozvolu ili izuzeće.

Kako je Dodikov sin dobio kredit?

Firma čiji su suvlasnici Igor Dodik i Mirko Dobrić, „Fruit Eco“, bavi se voćarstvom, a od 20. oktobra je pod sankcijama SAD.

Ona je delom formirana novcem od privatizacije u Republici Srpskoj, kroz kredit Investiciono-razvojne banke (IRB) tog bh. entiteta dok je njegov otac Milorad Dodik bio premijer.

On je dodelu entitetskog novca kroz kredit vredan 1,5 miliona evra pravdao rečima „bolje da moj sin nešto radi nego da se drogira“.

Vrednost firme se procenjuje na oko 5,26 miliona evra, a osnivački kapital je iznosio oko tri miliona evra. Firma se kreditno zadužila 2008. godine za 1,53 miliona evra na 15 godina uz grejs period od pet godina kod IRB RS.

Nijedna od četiri sankcionisane firme, prema registru javnih nabavki u Bosni i Hercegovini, nije poslovala sa državnim, entitetskim ili lokalnim institucijama.

Podaci o tome sa kime ove firme posluju nisu javno dostupni.

Igor Dodik je vlasnik firme “Leomax International” u Banjaluci čija je osnovna delatnost trgovina i vredna je oko 55.000 evra.

Gorica Dodik, Miloradova kći, vlasnica je firme „Agro Voće“ iz Laktaša koja se bavi uzgojem voća, a vredna je 1,25 miliona evra.

Bila je suvlasnica apoteke „Green Line“ s Ninom Škrbić, ćerkom bivšeg ministra zdravlja RS Ranka Škrbića. Ta firma je likvidirana.

Igor i Gorica Dodik suvlasnici su i firme „Global Liberty“ čija je osnovna delatnost, takođe, voćarstvo, i vredna je oko 60.000 evra.

Gorica Dodik je s Igorovom suprugom Ivanom Dodik suvlasnica restorana „Agape“ u robnoj kući „Boska“ u Banjaluci.

Goričin suprug Pavle Ćorović vlasnik je firme „Agro Destil“ vredne oko 1,13 miliona evra s osnovnom delatnošću destilovanja alkohola. Ćorović je u maju 2023. registrovao i firmu „Monte Block“ čija je osnovna delatnost izgradnja zgrada.

Spasoja Zeljković, suprug Dodikove sestre Bogdane, vlasnik je firme „Interkont-Komerc“ vredne oko 1,5 miliona evra.

Politika ranije više uticala na rad IRB-a

Srđan Traljić iz Transparency Internationala BiH kaže za RSE kako je u vreme kad je IRB RS dala kredit Igoru Dodiku, te kada je njegov otac bio entitetski premijer, politika imala mnogo više uticaja na njen rad.

IRB RS nije klasična banka koja podleže kontroli entitetske Agencije za bankarstvo, već je reč o fondu u koji se slivao novac od privatizacije.

„Ministri u Vladi RS-a sedeli su u Kreditnom odboru. Jedan od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda (IMF) i Svetske banke (WB) bio je da se makne taj politički uticaj i da se ministri isključe“, podsetio je Traljić za RSE.

Traljić je kazao kako danas plasman ide preko komercijalnih banaka, te da je, prema izveštajima banke, „mnogo bolja“ naplata, nego u tom periodu kad se zbog slabe naplate stvorio minus, jer su se tad „krediti delili po političkoj liniji firmama koje nisu imale pokriće“.

„Bivšem premijeru RS Aleksandru Džombiću sudi se zbog kredita za Energoliniju koja je bila kćerka firma Fabrike glinice Birač. IRB RS danas prodaje ta nenaplativa potraživanja“, dodao je Traljić.

Šta kažu građani?

Građani Banjaluke sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da se mnogo ne brinu za Igora i Goricu Dodik, te da njima sankcije ne znače ništa.

Banjalučanin koji je hteo ostati anoniman, kaže da „bi svi građani voleli da se stegne obruč malo oko njih“, ali ističe da „nema od toga ništa“.

„Šta vrede za njih sankcije, oni imaju po 3-4 miliona, i Igor i Gorica, ima i Dodik tako, šta njega briga za sankcijama“, kaže on.

Igor, trgovac iz Banjaluke ocenjuje da deca političara možda dobijaju pogodnosti kod dobijanja budžetskih sredstava, ali njemu tu ništa nije sporno jer, dodaje, „svi bi mi to priuštili svojoj deci“.

Ni on ne misli da će Dodikova deca imati problema zbog američkih sankcija.

„To su situirana deca, otac se pobrinuo ranije, tu nema problema nikakvih za Igora i Goricu. Možda ima problema za drugu decu, ali za Igora i Goricu nema“, rekao je on.

Sankcije protiv Dodika

Milorad Dodik je još od 2017. na američkim listama sankcija.

Tada je sankcionisan zato što „aktivno opstruiše“ ili „predstavlja značajan rizik za aktivnu opstrukciju“ Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Tadašnja američka ambasadorka u BiH, Morin Kormak (Maureen Cormack) je navela da su mu sankcije uvedene zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o zabrani organizovanja referenduma o Danu RS.

U januaru 2022. je objavljena proširena lista sankcija za korupciju, kojom je obuhvaćen i Dodik.

Iz OFAC-a je tada navedeno da njegove „destabilizujuće koruptivne aktivnosti“ ugrožavaju stabilnost Bosne i Hercegovine i celog regiona.

Na američkoj listi sankcija se sem Dodika nalazi više bh. zvaničnika iz oba entiteta, između ostalog Željka Cvijanović, članica Predsedništva BiH, Nikola Špirić, jedan od zamenika predsedavajućeg Doma naroda BiH, kao i Fadil Novalić, bivši premijer Federacije BiH.

Dodik je u aprilu 2022. zajedno sa Željkom Cvijanović stavljen na listu sankcija Velike Britanije zbog, kako je navedeno, pokušaja da naruše legitimitet i funkcionalnost države BiH.

Evropski parlament je ranije pozivao Evropsku uniju (EU) da sankcioniše Dodika, ali to nije moguće zbog protivljenja Mađarske. Da bi EU nekoga sankcionisala, potrebna je saglasnost svih 27 članica, prenosi RSE.