Kako su domaći i međunarodni mediji izveštavali o referendumu za nezavisnost BiH 1992.

Nakon proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, istim putem je odlučila i Bosna i Hercegovina. 29. februara i 1. marta 1992. godine održan je referendum na kojem su se građani izjasnili za nezavisnost Bosne i Hercegovine.

Pitanje na referendumu glasilo je: „Da li ste za suverenu i nezavisnu BiH, državu ravnopravnih građana, naroda BiH – Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih naroda koji u njoj žive?“. Referendum je održan pod kontrolom međunarodnih posmatrača koji su obezbedili poštovanje svih demokratskih standarda.

Istorijski referendum bio je glavna tema domaćih, regionalnih i svetskih medija.

Dok je lokalno „Oslobođenje“ na dan referenduma javilo da su sve pripreme za referendum završene i da je na građanima da odluče, srpski medij „Glas“ prenosi upozorenje Srpske demokratske stranke (SDS) pozivanjem na bojkot referenduma.

„Ne činite ništa što bi moglo da umanji vrednost vaših poštenih namera, ali učinite sve da budete slobodni i dokažete svoju snagu i odlučnost da drugi ne prave istoriju i vašu državu umesto vas. Svojim plebiscitom ste izrazili svoju volju i snagu da zivimo u zajednickoj drzavi Jugoslaviji. Ne izlazite na referendum za suverenu Bosnu. To je braćo moja i sestre Srpkinje islamska drzava nož pod grlo srpskoj deci, srpskim majkama, srpskim borcima na frontu SAO Krajina, srpsko Kosovo, Jasenovac, Grmeč i Kozara. Ko god da izađe na referendum, on je najveći izdajnik srpskog naroda od pamtiveka do danas“, navodi se u tekstu.

Svetski mediji

Međutim, svetski mediji su bili nešto neutralniji. U arhivi portala Njujork tajmsa nalazi se tekst objavljen 2. marta 1992. godine, koji opisuje tadašnju situaciju u Bosni i Hercegovini i očekivanja od referenduma.

Američki mediji su tada pisali da se čini da je velika izlaznost glasača garantovala pobedu za nezavisnost u etnički mešovitoj centralno-jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini.

„Glasanje za nezavisnost dodatno bi doprinelo raspadu Jugoslavije, koji je počeo prošlog leta secesijom republika Slovenije i Hrvatske, što bi dovelo do prvog velikog rata na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata. Početkom januara primirje je stupilo na snagu“, piše Njujork tajms.

U tekstu su naveli i izjavu tadašnjeg republičkog ministra inostranih poslova Harisa Silajdžića, koji je rekao da je automatsko priznanje očekivano s obzirom da je referendum jedini uslov koji je postavila Evropska zajednica.

„Ovo je uslov koji smo sa zadovoljstvom prihvatili jer smo sigurni u rezultate“, rekao je Silajdžić.

List navodi da je uprkos novim izveštajima o raštrkanom nasilju, na referendumu u Bosni i Hercegovini glasalo više od 50 odsto biračkog tela.

„Diplomatsko priznanje Bosne i Hercegovine bio bi težak udarac za republičke Srbe, koji čine 32 odsto stanovništva i protive se nezavisnosti jer ne žele da budu odsečeni od Srbije“, piše list.

Mediji su navodili nekoliko slučajeva nasilja i napada na kasarnu nedaleko od Bihaća. Međutim, prema pisanju lista, tadašnji predsednik republike Alije Izetbegović je „smanjio opasnost od velikog nasilja”.

„Možda će biti nekoliko izolovanih incidenata, ali do opšteg oružanog sukoba neće doći“, prenosi Izetbegovićeve reči Američki list.

O referendumu u Bosni i Hercegovini i okolnostima u kojima je održan pisao je i ugledni list Gardijan.

„Iz hotelskog bara dopirali su zvuci žalosne balade: „Bosno moja, bosna moja… ako mi te ikada oduzmu“, pevala je grupa pijanih mušterija. „Ako te ikada ukradu, reci majci to Spremam se da te vratim…’ Osorni recepcionari nisu mogli da se suzdrže od osmeha: „Pevali su je celo popodne. Oni su muslimani kao i ja. Mislim da je nekoliko njih tužno jer je politička situacija za nas prilično depresivna“, rekao je jedan od njih.

Melanholična pesma, popularan izbor na sarajevskom radiju, oslikava strahove bosanskih muslimana koji veruju da je etnički mešovita republika na ivici da bude podeljena između Srba i Hrvata“, pisalo je tada list.

Oni kažu da je zabrinutost pojačana tokom vikenda, kada su Srbi u velikoj meri bojkotovali referendum o nezavisnosti. Kao što je predviđeno, većina muslimana je glasala, odražavajući široko rasprostranjeno uverenje zajednice da će samo nezavisna, suverena Bosna garantovati kulturna i politička prava svih njenih građana.

„Uprkos srpskom bojkotu uglavnom mirnog plebiscita, republički ministar inostranih poslova Haris Silajdžić je tvrdio da je većina glasala za nezavisnost sa izlaznošću od preko 50 odsto. On je dodao da Bosna više nije deo Jugoslavije. Ako se ova prognoza pokaže tačnom, očekuje se da će Bosna kasnije ove sedmice podneti zahtev za priznanje Evropske zajednice“, piše Gardijan.

List navodi da je predsednik Alija Izetbegović tada popustio pred zahtevima za nekim oblikom etničke podele u zamenu za garancije da će se poštovati granice republike.

„Srbi su već proglasili svoju republiku u okviru Bosne i nisu krili da su spremni da postanu deo buduće jugoslovenske federacije. Međutim, Hrvati koji žive u gradovima i oni raštrkani u većinski srpskim i muslimanskim sredinama manje su srećni zbog podele republike u autonomnu etničku regiju“, piše list.

Vašington Post je još jedan od svetskih medija u čijoj se arhivi nalazi tekst o referendumu u Bosni i Hercegovini.

Stanovnici etnički eksplozivne jugoslovenske republike Bosne i Hercegovine izašli su danas u velikom broju na ključni referendum o nezavisnosti, ali je glasanje poremećeno pucnjavom u kojoj su poginule tri osobe“, piše američki list.

Mediji su naglasili da referendum o nezavisnosti dolazi u trenutku kada se Ujedinjene nacije spremaju da rasporede 14.000 vojnika za održavanje mira u susednoj Hrvatskoj.

„Situacija ovde nije normalna. Pre svega, tu je ratna psihoza, zbog nedavnog rata u Hrvatskoj i zbog velike koncentracije trupa (jugoslovenske) vojske ovde… Ali mislim da bi 60 odsto glasova bilo zadovoljavajuće“, rekao je tada Alija Izetbegović, prenosi Vašington post.

Nažalost, ubrzo nakon referenduma, Jugoslovenska narodna armija je napala Bosnu i Hercegovinu.

Danas, nakon 31 godine od referenduma, slavimo nezavisnost naše otadžbine, koja je uprkos svemu opstala i nastavlja da piše svoju istoriju, piše portal Klix.