Kako su svetski mediji izveštavali o izborima u Crnoj Gori i pobedi Jakova Milatovića?

Politico u svom izveštaju naglašava da je Crna Gora „zahvaćena političkom nestabilnošću, posebno prošle godine kada je vlada pala zbog kontroverznog sporazuma sa Srpskom pravoslavnom crkvom“.

Iako je predsednička uloga uglavnom ceremonijalna pozicija u Crnoj Gori, gde najveći deo političke moći ima premijer, očekuje se, piše Politico, da će rezultati drugog kruga predsedničkog kruga povećati šanse pobedničke stranke na narednim vanrednim parlamentarnim izborima u junu.

Gardijan takođe ocenjuje da će ishod jučerašnjih predsedničkih izbora uticati i na ishod junskih parlamentarnih izbora.

„Trijumfom Milatovića, njegov pokret Evropa sada bi takođe mogao da se nađe u poziciji da dominira sledećom vladom nakon parlamentarnih izbora u junu.

Iako Milatovićeva grupa „Evropa sada“ formalno nije deo vladajuće koalicije, njegova „predsednička kandidatura dobila je podršku klimavog saveza koji uključuje stranke koje se zalažu za bliže veze sa susednom Srbijom i Rusijom“.

Milatović je ukazuje britanski list rekao da evropske integracije Crne Gore ostaju prioritet za njega i njegovu partiju i negirao Đukanovićeve navode da vladajuća koalicija gura Crnu Goru pod uticaj Srbije, piše Gardijan.

Nemački Špigl ukazuje da bi odlazak Đukanovića mogao da promeni spoljnopolitičku orijentaciju zemlje, s obzirom da će prosrpske snage verovatno dominirati parlamentarnim izborima u junu.

„U periodu pre 2020. Crna Gora je bila pionir među zemljama Zapadnog Balkana u zbližavanju sa EU. Buduće, prosrpske koalicije verovatno se ne bi okrenule od EU. Međutim, oni bi istovremeno mogli da uspore integraciju u EU kroz jače veze sa susednom Srbijom, koja nije voljna da se reformiše“.

Austrijski Standard piše da je Milatovićeva partija Evropa sada, koja „promoviše populističke teme kao što su povećanje plata i veći prosperitet, osnovana je tek prošle godine“. Milatović je rekao da će on biti političar koji će Crnu Goru uvesti u EU.

„Ali malo se zna o njegovim geopolitičkim namerama. Ne samo u Crnoj Gori, već i u EU i SAD, prozapadne snage su zabrinute da bi Crna Gora pod Milatovićem mogla da dođe pod pojačan uticaj Srbije, ali indirektno i Kremlja“.

Navodeći da se oko trećine građana Crne Gore izjašnjavaju kao Srbi, autorka Adelhajd Velfl piše da „Milatović nikada nije zauzeo jasan stav o osetljivim pitanjima, a to su odnos prema Srbiji i Rusiji i ulozi Srpske pravoslavne crkve“.

„Činjenica da ga podržavaju i šovinistički etnički srpski ekstremisti poput Vojislava Šešelja zabrinjava neke posmatrače“, napominje Standard, i ističe „strahovanja od uticaja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Kremlja i politički aktivne Srpske pravoslavne crkve, koja poslednjih godina sve više vuče konce u Crnoj Gori – a protiv čega su se DPS i Đukanović borili svim sredstvima“.

Ruski mediji euforično izveštavaju o pobedi Jakova Milatovića. TASS piše kako je Đukanović nekada održavao bliske odnose sa Rusijom i velikim ruskim biznisom.

„On je 2014. kao premijer, uveo antiruske sankcije EU, 2016. je organizovao državni udar koji je navodno „organizovala Moskva“ a 2017. je, protiv volje većine stanovništva, odveo Crnu Goru u NATO“.

„Početak kraja“ za Đukanovića, piše TASS, bio je pokušaj mešanja u poslove crkve.

„On je 2019. pokušao da stvori novu crnogorsku crkvu u Crnoj Gori po primeru pravoslavne crkve Ukrajine. Reagujući na to, narod je otišao na masovne protestne marševe, koji su trajali više od šest meseci i doveli do poraza Đukanovićeve stranke na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020“.

Ruski portal Balkanist.ru, koji izveštava opširno o regionu Balkana, u tekstu pod naslovom „Nesalomivi Milo utopio se u glasovima za Milatovića“, ocenjuje da je „2. april 2023, možda, zvanično pokrenuo novu političku eru u istoriji Crne Gore“.

„Đukanovića je zamenio mladi i energični 36-godišnji političar, zvezda političke scene u usponu Jakov Milatović“. Podsećaju na period litija koje je predvodilo sveštenstvo SPC, koje su značajno „potkopale autoritet Mila Đukanovića“.

Sve češće su, piše ovaj ruski medij, u zemlji počele da se čuju kritike na račun predsednika – optuživali su ga za korupciju, povezanost sa organizovanim kriminalom …

„Na osnovu toga, sistemsko protivljenje aktuelnoj vlasti u Crnoj Gori konačno je uspelo da se ujedini: prosrpski, proevropski, pa čak i nacionalistički pokreti i stranke ujedinjeni u cilju okončanja dugoročne dominacije DPS-a u Skupštini Crne Gore – što je bio rezultat parlamentarnih izbora u avgustu 2020“.

Balkanist.ru piše i da je Milatović, kako ministar u ekspertskoj vladi Zdravka Krivokapića, svoju ekonomsku platformu Evropa Sad „zasnovao na bliskoj saradnji sa Srbijom“.

Milatović izjavljuje svoju posvećenost evroatlantskom vektoru razvoja zemlje i njegovoj želji da se pridruži EU. „Istovremeno, nikada nije pomenuo temu antiruskih sankcija ili drugih konfliktnih pitanja tokom predizborne kampanje, očigledno se distancirajući od „toksičnih“ tema i pridržavajući se naj diplomatskog pristupa“.

Značajnu ulogu u pobedi Milatovića, naravno, odigralo je jedinstvo Đukanovićevih protivnika, ujedinjenih po principu „Svi protiv Mila“, analizira ovaj ruski portal.

„Nacionalne manjine, posebno Bošnjaci i Albanci, koji su tradicionalno podržavali Đukanovića takođe su igrali ozbiljnu ulogu ovde.

Na opšte iznenađenje, izlaznost u područjima njihovog kompaktnog stanovanja (Ulcinj, Bar, opština Tuzi) bila je rekordno niska, ne prelazi 20-25 odsto. Prema jednoj verziji, zahtev „da se ne mešaju“ u izborni proces mogao je da dođe od zapadnih ambasada, posebno američke, koja tradicionalno nadgleda Bošnjake i Albance u regionu“, pipe rsuki portal.

Politička kriza koja je rasturila Crnu Goru u poslednjih nekoliko godina konačno izgleda da ima šansu da se okonča, zaključuje Balkanist.rudodajući da će „sledećih nekoliko godina biti zaista sudbonosne za Crnu Goru“.