Kakva je bila uloga SAD-a u hrvatskoj akciji „Oluja“?

Bio je i čovek koji je bio usko povezan sa prvim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom. U isto vreme mnogi ga godinama gledaju kao čoveka koji je, pozivajući se na zakone, kršio ljudska prava građana, prisluškivao novinare…

U intervjuima za Jutarnji list i RTL Televiziju, što su prvi njegovi javni istupi posle niza godina, Rebić je progovorio o svojim odnosima s ostalim političkim čelnicima države, optužbama na njegov račun, podmetanjima, provali u Hrvatski helsinški odbor, skrivanju optuženih za ratne zločine, ljudima koji su po njemu radili protiv Hrvatske i Tuđmana, ali i o Domovinskom ratu i Vojno-redarstvenoj akciji „Oluja“.

Sve to u javnost je izašlo nekoliko dana pre obeležavanja godišnjice „Oluje“ i Dana pobede koji i dalje izazivaju niz reakcija.

Uloga SAD

Prema rečima Rebića, Hrvatska nikada od međunarodne zajednice nije dobila zeleno svetlo za „Oluju“, niti postoji ijedan službeni dokument u kojem je napisano da je neko Hrvatskoj odobrio vojno rešenje.

Kazao je i kako je pre „Oluje“ vojni izaslanik iz američke ambasade u Zagrebu došao kod njega u kabinet i rekao mu: ako se Hrvatska odluči za vojno rešenje situacije u samoproglašenoj SAO Krajini i ako to napravi u roku od 10 dana, a sve bude prema Ženevskoj konvenciji, SAD će sprečiti prijatelje u Kontaktnoj skupini da se Hrvatska vrati na početnu poziciju.

Govoreći dalje, kazao je kako su u to vreme Englezi i Francuzi hteli da podrže Srbe da osvoje Bihać i naprave isti masakr kao u Srebrenici te proglase kraj rata, kao i da bi to bila jedna pregovaračka pozicija koja bi im odgovarala.

Prema njegovim rečima, na međunarodnoj konferenciji, koja bi se tada održala, Hrvatska bi postala deo neke nove Jugoslavije u kojoj bi postojala mala-velika Srbija.

Tvrdi i kako bi se Amerikanci složili s time.

Dogodila se „Oluja“, a kako je Rebić rekao – Amerikanci nisu Hrvatsku vratili na početne pozicije, ali su Hrvatsku vojsku zaustavili pred Banjom Lukom.

Progovorio je i o operaciji zavaravanja „Manjinjorgo“ rekavši kako u vreme pregovora u Dejtonu Alija Izetbegović nije želeo pristati na varijantu da Srbi imaju 51 odsto teritorija Bosne i Hercegovine te da su onda Amerikanci vršili pritisak na Tuđmana da za Izetbegovića osvoji Prijedor.

Prema njegovim rečima Franjo Tuđman i Gojko Šušak su kimnuli glavom, ali su bili protiv toga te da mu je tada Šušak rekao da nešto napravi.

Tihe sankcije

Govoreći o dozvoli SAD-a da Hrvatska započne „Oluju“, politički analitičar Žarko Puhovski kaže kako se to često spominje, ali i da to posebno ističe srpska strana promovišući tezu kako to Hrvatska ne bi mogla sama napraviti nego tek uz pomoć Amerikanaca i s udruženim snagama.

Sklon je verovati u podršku SAD, ali i da ne veruje da su se Amerikanci direktno uključili u sprovođenje „Oluje“.

„Već 20 godina govorim kako je „Oluja“ zapravo bila sporazumno srpsko-hrvatsko etničko čišćenje. Možda o tome nema dokumenata, niti ima dokaza o nekim njihovim direktnim sastancima, ali Franji Tuđmanu je odgovaralo da se značajno smanji broj Srba u Hrvatskoj. O tome govori i činjenica da je Vlada Ivice Račana, posle popisa stanovništva 2001. godine, čekala dve godine da se objave rezultati popisa radi velikog pada broja Srba u Hrvatskoj. Za tri puta se broj Srba u Hrvatskoj smanjio u 10 godina što ne može biti prirodni odliv. U isto vreme Slobodanu Miloševiću je odgovaralo da u Srbiju dođe što veći broj izbeglica iz Hrvatske kako bi diskreditovao Republiku Hrvatsku. Bio je plan i određeni broj izbeglih Srba iz Hrvatske prebaciti na Kosovo kako bi se tamo promenio odnos stanovništva“, rekao je Puhovski.

I on kaže kako su jedna od posledica „Oluje“ prazni prostori koje su nekada naseljavali Srbi.

Kaže i kako su mnogi od hrvatskih Srba otišli uz pritiske jer su se ljudi bojali, bilo je puno propagande i slično.

„Posle „Oluje“ naknadno su se potvrdili razlozi za beg Srba jer je u avgutu 1995. godine stotine Srba, koji su ostali, ubijeno. HHO je o tome javno govorio odmah, 8. ili 9. avgusta 1995. godine. Zbog svega toga što se događalo Hrvatska je kasnila za ostalim državama koje su ulazile u EU. Nije to bilo radi rata nego radi otvorenih ili indirektnih sankcija. Na žalost, i danas, gotovo 30 godina od „Oluje“ i završetka rata u Hrvatskoj, imamo puno nestalih i neprocesuiranih ratnih zločina sa svih strana“, zaključio je Puhovski, pisala je prošle godine Al Džazira.