Karadžić pre četiri godine osuđen na doživotni zatvor: „Zločini neviđenih razmera i brutalnosti“

Žalbeno veće Međunarodnog mehanizma za krivične sudove (MMKS), kao pravni naslednik Haškog tribunala, osudilo je Radovana Karadžića, bivšeg predsednika bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) i vrhovnog komandanta Vojske RS, na doživotnu zatvorsku kaznu pre četiri godine.

Danski sudija Vagn Joensen je tada rekao da je Karadžić kriv za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Prema rečima sudije Joensena, ovi zločini su neviđenih razmera i brutalnosti.

Podsetimo, Žalbeno veće je potvrdilo prvostepenu presudu Radovanu Karadžiću po tački jedan, kojom ga je proglasilo nevinim za genocid u sedam BiH opština.

Tako je pravosnažna presuda da, iako su zločini dokazani u sedam opština – Foči, Vlasenici, Bratuncu, Zvorniku, Sanskom Mostu, Prijedoru i Ključu, Radovan Karadžić nije proglašen krivim za genocid na tim područjima.

Apelaciono veće je ocenilo da za to nema dovoljno dokaza, iako je potvrđeno da su u tim gradovima počinjeni zločini, ali prema oceni Apelacionog veća nisu imali genocidnu nameru.

Sudsko veće ga je proglasilo krivim za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja i osudilo na 40 godina zatvora.

Ranije prilikom početka pravosnažne presude, bivši predsednik RS i njegov pravni savetnik Piter Robinson uložili su žalbu na šest tačaka.

Veće je obrazložilo zaključke na osnovu žalbe Tužilaštva. Govoreći o prvoj tački žalbe, da su ubistva i drugi nasilni zločini bili deo udruženog zločinačkog poduhvata uklanjanja Bošnjaka i Hrvata sa teritorije RS, sudija Joensen je rekao da tužioci nisu dokazali da je prvostepeno veće pogrešilo kada je oslobodio Karadžića za ove zločine.

To znači da je Veće odbilo žalbu Tužilaštva u vezi sa ovim delom, odnosno za genocid počinjen 1992. godine.

Prvostepena presuda

Radovan Karadžić je prvostepenom presudom izrečenom u martu 2016. osuđen na 40 godina zatvora. Tom prvostepenom presudom proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH, teror nad civilnim stanovništvom Sarajeva tokom opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine zbog držanja mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Istovremeno je oslobođen optužbi za genocid počinjen u sedam BiH opština tokom 1992. godine.

Pravosnažnu presudu Karadžiću, optuženom za najteže zločine počinjene na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, saopštio je predsednik Žalbenog veća MMKS Vagn Joensen.

Uz njega, sastav Veća činile su sudije: Vilijam Husein Sekule iz Tanzanije, Hoze Rikardo de Prada Solaesa iz Španije, Grasijela Susana Gati Santana iz Urugvaja i Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa iz Portugala.

Ko je Radovan Karadžić?

Radovan Karadžić je, prema dostupnim biografskim podacima, rođen 19. juna 1945. godine u selu Petnjica, nedaleko od mesta Šavnik u Crnoj Gori. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, osnovnu školu završio u Nikšiću, a preselio se u glavni grad Bosne i Hercegovine da bi upisao srednju medicinsku školu. Završio je Medicinski fakultet u Sarajevu, a specijalizovao psihijatriju u bolnici na Koševu. Karadžić i njegova supruga Ljiljana Zelen imaju dvoje dece – sina Sašu i ćerku Sonju, koja je poslanik NSRS. U periodu neposredno pre rata živeli su u ulici Sutjeska, u blizini sarajevske Druge gimnazije.

Sredinom 1980-ih Karadžić je uhapšen i pritvoren zbog sumnje da je proneverio novac za izgradnju vikendice na Palama, a nakon skoro godinu dana provedenih u pritvoru, pušten je na slobodu.

Sredinom 1990. godine, nakon osnivanja Srpske demokratske stranke (SDS), Karadžić je izabran za njenog predsednika. Prema medijskim napisima iz tog perioda, metode njegovog političkog delovanja najbolje opisuju zloslutne pretnje izrečene u Skupštini RBiH 14. oktobra 1991. godine, kada je najavio šta čeka građane BiH, ako budu tražili suverenitet i nezavisnost BiH.

„To što radite nije dobro. Ovaj put kojim želite da vodite Bosnu i Hercegovinu je isti autoput pakla i patnje kojim su išle Slovenija i Hrvatska. Nemojte misliti da Bosnu i Hercegovinu nećete odvesti u pakao, a muslimanski narod u nestanak. Jer muslimanski narod ne može da se brani ako je ovde rat…“, rekao je Karadžić.

Nakon referenduma o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, 29. februara i 1. marta 1992. godine, usledila je agresija na zemlju tokom koje je Karadžić ostao na mestu predsednika tadašnje RS i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga.

Nakon masovnih zločina u Prijedoru, koje su svetu otkrili novinari Peni Maršal i Ed Vilijam, u Hagu je osnovan Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKJS/ICTY).

Poternica za Karadžićem raspisana je 1996. godine, ali je on već bio u bekstvu. SAD su ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije o tome gde se Karadžić nalazi, ali je on uhapšen 12 godina kasnije, u julu 2008. godine, u Beogradu, gde se krio pod pseudonimom Dragan Dabić, piše sarajevski N1.