Kada je šef CIA Vilijam berns završio svoju posjetu Bosni i Hercegovini, predsednik entiteta Republika Srpska Milorad Dodik objavio je poruku koja je mnoge iznenadila. Samo par dana posle, vratio se na „fabričke postavke“, piše sarajevski Klix.
Po završetku posete Bernsa BiH, Dodik je objavio kako je reč o „ozbiljnom čovjeku“ čiji stavovi su „ohrabrujući.“ Ipak, sav fokus bio je na drugom delu njegove poruke, piše Klix.
„Republika Srpska nikada nije osporavala suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine u skladu s Daytonskim sporazumom, a secesija nikada nije bila naša politika“, naveo je tada Dodik.
Međutim, samo nekoliko dana posle, tačnije u nedelju, priča se vratila na pređašnje stanje. Dodik je u Stričićima kod Banjeluke ponovo pričao o secesiji.
„Ako nam dirnete imovinu i ako vam padne na pamet da ste, možda jaki i da ste odlučili da imovina pripada BiH, RS će donijeti odluku o samostalnosti“, rekao je predsednik bh. entiteta, uz komentar da „BiH neće spasiti ni CIA“ u tom slučaju.
Naravno, nakon više od 20 godina na političkoj sceni, od Dodika retko šta može iznenaditi. On je poznat po čestim promenama stavova u samo nekoliko dana, a Dodik s početka političke karijere je dijametralno suprotan današnjem.
Ipak, ova situacija neodoljivo podseća na retoriku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nekada radikal, a danas „naprednjak“, Vučić ima širok dijapazon stavova koji se, kao što je to slučaj i kod Dodika, često menjaju, ali ono što se provlači kroz njegove mandate na mestima premijera i predsednika susjedne države je menjanje priče u zavisnosti od toga ko je publika.
Kada Vučić priča pred domaćom publikom, stavovi su mu mnogo radikalniji, a ne libi se i od priče koja podseća na vreme kada je bio desna ruka Vojislava Šešelja u Srpskoj radikalnoj stranci.
Međutim, kada se auditorij iz Beograda, Novog Sada ili Niša prebaci u Brisel, Pariz ili Vašington, priča se u potpunosti menja. Vučić je tada odmereniji i zauzima progresivne stavove po brojim pitanjima, poput članstva u Evropskoj uniji ili odnosa sa liderima zapadnih zemalja, koji „preko noći“ postaju veliki prijatelji Srbije.
Važno je istaći i da to ne vredi samo za sastanke s liderima, već i na medije. Najbolji primer Vučićevih „fluidnih“ stavova u odnosu na državu odakle medij dolazi došao je početkom oktobra prethodne godine.
Samo sedmicu nakon što je u Banjskoj, mestu na sjeveru Kosova, došlo do napada grupe Srba okupljene oko Milana Radoičića na kosovsku policiju, Vučić je imao intervju na CNN-u.
Tada je predsednik Srbije govorio o pravnoj državi i da će Radoičić odgovarati za ono što je urađeno na severu Kosova.
Međutim, samo nekoliko sati kasnije, Vučić je došao u emisiju Čirilica na Happy televiziji, gdje je Radoičića opisao kao „srpskog patriotu“ koji se bori za „prava srpskog naroda na Kosovu.“
Dodik se često hvali o fantastičnom odnosu kojeg ima s Vučićem, a sada se čini da se počeo koristiti njegovim taktikama.
Kao što je to slučaj s Vučićem, Dodik ima dve priče koje zavise od publike. Ako Evropi i svijetu treba dokazati da se s njim može razgovarati i da treba ostati na vlasti, Dodik će jasno reći da od secesije nema ništa i da on podržava BiH.
Kada treba otići po glasove od stanovništva u RS-u, koji u nedostatku realnog ekonomskog progresa skoro pa i zavise od ideja koje propagira populisitčka politika u ovom entitetu, Dodik će se odmah „prešaltati“ na priču o nezavisnosti i odbrani srpskog naroda.
Naravno, iza obe priče i Dodika i Vučića stoji politički interes, znajući da im od naroda trebaju glasovi, a od stranaca podrška, bilo kroz finansije ili kroz retoriku. Ipak, pitanje je do kada će jedna od ove dve interesne grupe shvatiti o čemu se radi i svoju podršku dati nekom drugom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.