“Tvrdi da su Srbi u Crnoj Gori bliži Srbima iz okruženja nego Crnogorcima”: Ko je Andrija Mandić, novi predsednik crnogorskog parlamenta?

Mandić je važio za jednog od najvećih kritičara Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS).

Protivio se odvajanju Crne Gore od Srbije, nezavisnosti tzv. Kosova i pristupanju Crne Gore NATO savezu.

Mandić je sa Nebojšom Medojevićem, liderom Pokreta za promene pred izbore 2012. godine formirao koaliciju pod nazivom Demokratski front.

Polovinom 2017. Mandić i Milan Knežević našli su se među optuženima za navodni pokušaj državnog udara na dan izbora 2016. godine.

Specijalni državni tužilac je naveo da je u noći održavanja izbora bilo planirano da dođe do upada u zgradu skupštine, hapšenja i likvidacije tadašnjeg premijera Mila Đukanovića, podseća RTV.

Suđenje je počelo 24. maja 2017. godine, a Mandić se izjasnio da nije kriv.

U maju 2019. godine Viši sud u Podgorici osudio je Mandića i Kneževića na po pet godina zatvora.

Međutim, Apelacioni sud u Podgorici je 9. februara 2021. ukinuo prvostpenu presudu.

Krajem decembra 2019. godine vladajuća većina u Skupštini Crne Gore usvojila je Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine, ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo.

Tome je prethodila rasprava koja je rezultovala sukobom između poslanika DF-a i poslanika vladajuće koalicije.

Privedeno je 20 poslanika opozicije je privedeno, od kojih je 13 uhapšeno zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru.

Među njima je bio i Andrija Mandić koji je pozvao vernike Srpske pravoslavne crkve da izađu na ulice kako bi sprečili otimanje svetinja.

U maju 2019. pojavio se na vojnoj paradi „Odbrana slobode“, u Nišu kao gost predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Niški događaj se praktično nadovezao na suđenje u Podgorici gde je Mandić osuđen na pet godina zatvora u slučaju „Državni udar“.

Iz Niša je tada poručio da iza te presude „stoji predsednik Đukanović i njegov brat“ koji, kako je naglasio, „s obzirom na njihov odnos prema Srbima u Crnoj Gori, ne mogu da budu prijatelji Srbiji i Republici Srpskoj“.

Mandić je političku karijeru započeo 1990. godine.

Bio je aktivista Saveza reformskih snaga Anta Markovića. Nakon raspada SFRJ na izvesno vreme se povukao iz politike.

U vreme SRJ kao pripadnik Narodne stranke je bio zamenik saveznog ministra trgovine u Miloševićevoj vladi.

Posle smene Miloševića s vlasti vraća se u Crnu Goru, gde stupa na čelo Srpske narodne stranke, u čijem je osnivanju učestvovao.

Predvodio je i koaliciju Srpska lista, ispred koje se kandidovao na izborima 2008. Sledeće godine stupa na čelo novoosnovane Nove srpske demokratije.

Mandić je nakon odluke crnogorske vlade da prizna kosovsku nezavisnost 13 dana štrajkovao glađu.

Kako je rekao, Crna Gora je „najsrpskija od svih srpskih zemalja“, a „Kosovo srce i Crne Gore“.

Tvrdio je da su Srbi u Crnoj Gori bliži Srbima iz okruženja nego Crnogorcima.

Rođen je 1965. godine u Šavniku.

Diplomirao je na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici. Pored politike bavi se i preduzetništvom.

Bio je direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu obojenih metala i organizovao je prvu privatnu proizvodnju aluminijskih legura u Crnoj Gori.

Dodeljena mu je titula četničkog vojvode 2007. po oporuci četničkog vojvode Mila Rakočevića, podseća Radio Slobodna Evropa.

Madić je u braku je sa Sanjom Mandić sa kojom ima dvoje dece, sina Iliju i ćerku Milenu.