Biznismen u „koverti“: Ko je Duško Knežević, koji se vozio privatnim avionima a sad „nema od čega da živi“?

„Ovo je politički proces. Optužnica je fabrikovana i izmišljena. Ona je proizvod moje „tuče“ sa bivšom vlašću, koja je htjela da me namjesti za državni udar. Da me namjesti da sam prao dolare za Demokratski front. Nijesam prao pare, nego sam svoj privatni novac dao DPS-u jer me je Milo Đukanović molio za 200.000 dolara kako bih podržao tadašnje izbore u Zeti. Dvadeset godina sam finansirao DPS, kao što su to radile i stotine privrednika u Crnoj Gori, ali niko, osim mene, to nije imao hrabrosti da kaže“, rekao je danas predsednik Atlas grupe, Duško Knežević, prvi put iznoseći odbranu u postupku poznatom kao „Koverta“, koji se vodi u Višem sudu u Podgorici.

Knežević se izjasnio da ne priznaje krivično delo i da je ova optužnica čista izmišljotina.

Knežević se osvrnuo i na to da se nekada vozio privatnim avionom, a da se danas nalazi u istom zatvoru u kojem se nalaze pripadnici škaljarskog i kavačkog klana.

On je rekao da je „on bio na visokom nivou i nije imao vremena da se bavi ljudima koji su na nižem nivou od njega“, te da nije umeo da pozove taksi jer je uvek bio okružen poslugom.

„Ja mogu da se sada hvalim, ali mislim da dovoljno znate o meni ja sam jedno vrijeme bio najveći investitor u Crnoj Gori, sada se sve preokrenulo, ja ovdje nemam od čega da živim, imam samo od imovine u inostranstvu i od prodaje umjetničkih slika koje imam u Beogradu. Protiv Crne Gore pred Hagom sam pokrenuo postupak i tražio sam pola miliona odštete jer sva imovina mi je oduzeta. Ovdje mi se sudi za pranje para, a zapravo se radi o reketiranju proslavljenih ljudi. To je isto kao da dođe neka đevojka prijavi silovanje, a vi je optužite za prostituciju“, uporedio je Knežević.

Optuženi biznismen tvrdi da je DPS finansirao 20 godina, i da je uvek imao velike količine novca, kako zbog posla kojim se bavio, tako zbog prodaje nekretnina.

„Imao sam dosta novca, na Kipru, Dubajiu, čak sam prodao kuću u Vojvodini kineskoj ambasdi za 7 miliona eura. Novac nisam mogao lično da zamijenim jer sam bio na ručku pa sam rekao nekome da ga zamijeni i da je novac za Mila i Miga, taj novac mi niko nikada nije vratio“, kazao je Knežević.

Na pitanje kakvu je saradnju imao sa drugim optuženima u ovom predmetu, odgovorio je da je on bio na visokom nivou i nije imao vremena da se bavi ljudima koji su na nižem nivou od njega.

„Ovi ljudi koji se terete sa mnom radili su kao operativci, Migo je strahovao od Mila on je samo nosio novac“, naveo je Knežević.

Nakon što je zatvorska policija optuženog Kneževića nekoliko minuta pre početka ročišta, iz UIKS-a, sprovodila u veliku sudnicu Višeg suda, on je svoju publiku pozdravio sa podignuta tri prsta.

Osumnjičeni Duško Knežević saslušan je 30. aprila kod istražnog sudije podgoričkog Višeg suda. Knežević je na zahtev Crne Gore, izručen iz Velike Britanije.

Crna Gora ga je potraživala radi vođenja više krivičnih postupaka, zbog sumnje da je počinio krivična dela zloupotreba položaja u privrednom poslovanju putem podstrekavanja, zloupotreba ovlašćenja u privredi putem podstrekavanja, stvaranje kriminalne organizacije i pranje novca.

Viši sud je u martu 2021. godine potvrdio optužnicu protiv Kneževića, koji se tada nalazio u Velikoj Britaniji, kao i protiv još pet osoba, Branislava Todorovića, Živka Šljivančanina, Tamare Krdžić, Gorana Grujovića i Tomice Kneževića, zbog istog krivičnog djela.

Afera „Koverta“ dobila je sudski epilog nakon što je Duško Knežević 2019. godine objavio video snimak na kome se vidi kako predaje kovertu sa novcem bivšem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću, navodeći da je bio namenjen za potrebe predizborne kampanje tada vladajuće Demokratske partije socijalista. Stijepović se tereti za pranje novca u saizvršilaštvu.

Stijepović je ranije kazao da protiv njega nije ponuđen nijedan dokaz za pranje novca i da je jasno da nije ni mogao učestvovati u izvršenju ovog krivičnog dela jer nije poznavao ostale okrivljene, osim Kneževića.

Ko je Duško Knežević?

Sredinom devedesetih Knežević je počeo da se penje stepenicama uspeha, a prema dostupnim informacijama, Atlasmont banku i Atlas grupu, koju čini preko 30 kompanija koje posluju u oblasti finansija, nekretnina, turizma, zdravstva i medija, pokreće 2002. godine.

Bio je, kako se tvrdi, jako blizak sa Milom Đukanovićem i njegovoj Demokratskoj partiji socijalista.

Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, na samoj crnogorskoj obali obali, bili su većinski vlasnici prostora Jadranskog sajma u Budvi, a upravljali su kroz privatizaciju bolnicom Meljine kod Herceg Novog.

U Podgorici su osnovali su prvi privatni univerzitet Mediteran. Knežević je u Crnu Goru doveo arapske investitore, ali i osigurao dolazak nekadašnjeg američkog predsjednika Bila Klintona 2011. na konferenciju u Budvi. Atlas grupa imala je predstavništva u Srbiji, Rusiji i na Kipru.

Prvi, javnosti poznat udarac Kneževićevom biznisu stigao je početkom 2014. iz Rusije.

Kako je objavljeno, Centralna banka Rusije zabranila je rad tamošnjoj filijali njegove banke jer je, navodno, bila uključena u sumnjive operacije prenosa novca van zemlje u iznosu od preko 180 miliona eura. Sud je kasnije poništio odluku o oduzimanju licence banki.

Pre toga, Knežević je i u Srbiji doveden u vezu sa malverzacijama u vezi sa tamošnjom, u međuvremenu propalom, Univerzal bankom.

Sredinom 2014. arapski investitori su istisnuli Kneževića iz Atlas capital centra, poslovno-stambenog kompleksa u Podgorici, zbog navodnog nepoštovanja dogovora, kašnjenja u gradnji, ali i neadekvatnog trošenja više miliona eura bez njihovog znanja.

U međuvremenu je ime kompleksa promijenjeno u Capital plaza.

Kabinet Mila Đukanovića je 2014. odbio da prihvati izmene ugovora o privatizaciji nekadašnje vojne bolnice u Meljinama.

Vlada nije prihvatila aneks ugovora koji bi Kneževiću obezbedio dodatne povoljnosti jer, kako su naveli, Atlas grupa nije poštovala privatizacioni ugovor.

Tri godine kasnije, uhapšeno je više službenika njegove banke, a koje je crnogorsko Specijalno tužilaštvo osumnjičilo za pranje novca, odnosno zbog, kako je objavljeno, sumnjive konverzije dolara u eure.

Iz Uprave policije je 2018. saopšteno je da je preko banke oprano više od pola milijarde eura prljavog novca, i da se sumnja da kriminalnu organizaciju čine desetine pojedinaca i firmi.

Krivične prijave za pranje novca, Specijalnom tužilaštvu podnete su tada protiv ukupno 79 pojedinaca i 95 firmi iz Crne Gore i drugih zemalja.

Centralna banka je krajem 2018. uvela prinudnu upravu u Kneževićeve Atlasmont i Invest banku Montenegro (IBM), da bi potom IBM oduzela dozvolu i naložila stečaj, a u Atlas banci sprovela dokapitalizaciju.
Knežević optužio Mila

Knežević je januara 2019. godine javno optužio tadašnjeg predsednika države i lidera vladajuće DPS Mila Đukanovića za pokušaj preuzimanja njegovih poslova i imovine.

Uz to, optužio je i tadašnjeg specijalnog tužioca Milivoja Katnića i predsednika Privrednog suda Blaža Jovanića da pomažu Đukanoviću u toj nameri.

Kako se navodi u medijima, Crna Gora potom u januaru 2019. raspisala poternicu za Kneževićem, koji se, kao britanski državljanin, nalazio u Londonu.

Knežević je tada objavio snimak iz 2016. na kome se vidi kako funkcioneru tada vladajuće DPS Slavoljubu Stijepoviću daje kovertu sa navodno 100.000 eura za finansiranje kampanje te partije uoči izbora.