„Albanac u Beogradu“: Ko je Fahri Musliu, za koga Vučić govori da mu nije otac?

Što bi se reklo, ni kriv ni dužan, Musliu je na tapeti i na Kosovu i u Srbiji.

Kao da nije dovoljno to što mu tabloidi zagorčavaju život, tu je i Vučić koji malo-malo pa javno (potpuno nepotrebno) kaže kako mu Musliu nije otac.

Tako je bilo i pre nekoliko dana kada je Vučić, odgovarajući na kritike opozicije, na TV Prva izjavio: “Napadaju me da imam ružne usne, ja nisam ništa radio na svojim usnama, za to je kriva moja majka koja me takvog rodila. To je stvar genetike. Optužuju me da mi je otac Fahrudin Musliu. Ja im ovom prilikom poručujem da se moj otac zove Anđelko Vučić, a ne Fahri Musliu“, kazao je Aleksandar Vučić.

Musliu je Danasu rekao, između ostalog, da ne želi da komentariše to što ga je Vučić spomenuo, jer se “ne bavi klevetama čije god da su”.

“Neka se Srbi i Albanci zabavljaju glupostima pošto im je u krvi da se bave klevetama i tuđim životima”, rekao nam je Musliu.

Sada gotovo čitav Balkan misli da je otac Vučiću, a sve je počelo tako što je Tabloid Milovana Brkića objavio tekst “Fahri Musliu, biološki je otac Aleksandra Vučića”.

Musliu je u intervjuu za Remarker 2017. rekao da je “gomila izmišljotina, kleveta, uvreda” napisana na njegov račun, te da su autori bavili “jednom suludom temom koja nema veze sa realnošću i sa istinom”.

On je dodao da je Milovan Brkić 2010. objavio tekst, preuzet iz njegove knjige “Dnevnik Albanca u Beogradu”, gde tvrdi da se Musliu radovao kada Albanci ubijaju srpske oficire.

“Iako ja o tome ne pišem, ne pominjem srpske oficire, nego pišem o tadašnjim oficirima Vojske Jugoslavije. To je deo razgovora sa zatvorenikom vojnog zatvora; tom zatvoreniku je trebalo dati volju za životom. Ali je Brkić taj deo teksta, sa svojim komentarom, sa pozivom tužiocu za ratne zločine da podigne optužnicu protiv mene, objavio na celoj strani, nakon tri ili četiri godine po štampanju knjige. To je, znači, bio naručen tekst”, rekao je Musliu tada za Danas, dodajući da je potom Brkić objavio tekst pod naslovom “Fahrijev sin” i tu izneo da sam je Musliu Vučićev otac.

Nažalost, tu nije bilo kraj njegovim mukama.

Naime, kako je i sam rekao našem listu, u oktobru 2014. hrvatski portal objavljuje intervju koji su dali Predrag Popović i bivši radikal Ilija Petković.

“Oni su izneli gomilu neistina o Vučiću, da mu je stric ustaša a otac poznati kosovski Albanac iz Prizrena, Fahri Musliu. To ima i novinar Popović, u svojoj knjizi “Saga o porodici Vučić”. Deo toga što su tvrdili preuzeo je jedan kosovski portal, taj deo u kojem se govori o meni kao „biološkom ocu Aleksandra Vučića“.

Punih pet dana bio sam medijski linčovan na stranicama portala pa i nekih novina i TV stranica na Kosovu, Albaniji, Makedoniji”, objasnio nam je Musliu.

U tim tekstovima piše da je Musliu radio sa Angelinom Vučić, majkaom predsednika Vučića.

Brkićev Tabloid je objavio i sliku porodice Fahrija Musliu, sa njegove četiri ćerke, na koju je umontirao Vučića, pod naslovom „Porodica Musliu“.

Musliu je za Danas tada rekao da je oslučio da traži zaštitu od Vučića, da je pozvao njegovu saradnicu zaduženu za štampu, koja mu je rekla da on nema vremena jer je putovao za Njujork.

“Zamolio sam je da mu prenese moju molbu, ali dan danas nisam dobio odgovor”, rekao nam je Musliu te 2017. godine.

Fahri Musliu je rođen 20. jula 1948. u selu Zaplužje u opštini Dragaš, na Kosovu.

Gimnaziju je završio u Prizrenu, a Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Novinarstvom se bavi od 1968. godine.

Osim za listove i elektronske medije na albanskom jeziku pisao je i za listove Borba, Naša Borba, Vjesnik, Danas… Bio je dopisnik VOA, BBC, RTK…

Musliu je 2014. pisao za Danasovu rubriku „Ljudi, sećanja“  u kojoj je, između ostalog, naveo da je u četvrtoj godini ostao bez oca koji je bio školovani sveštenik – hodža sa zvanjem hafiza.

“Ubijen je u 28. godini života, a ubica nikad nije otkriven. Nakon dve godine umro mi je i deda, a stric je, kao jedina odrasla muška glava porodice, radio u Beogradu. Bilo mi je sedam, osam godina kada je cela briga o porodici… o mami, mlađem bratu, baki, strini, koja je ujedno i mamina rođena sestra, i njenoj maloj ćerci pala je na mene. Zamislite dete u tim godinama sa toliko briga i obaveza”, napisao je tada Musliu.

Po završetku osnovne škole, odlučio je da upiše srednju medicinsku u Prizrenu, ali kada je otišao da preda dokumenta, rekli su mu da te školske godine 1963/64. neće biti upisa u prvu godinu.

“Ne razmišljajući mnogo, i bez konsultacije sa majkom i stricom, koji mi je bio više od roditelja i moj uzor uspešnog i odgovornog čoveka, upisujem gimnaziju. Završio sam je školske 1966/67.” Nakon četiri godine rada kao učitelj u Osnovnoj školi “29. novembar” u svom i susednom selu, odsluženja vojnog roka, ženidbe i dobijanja prvog deteta 1972., odlučio sam da studiram u Beogradu. Školske 1972/73. upisujem se kao vanredni student na Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo, pošto nisam uspeo da položim ispit za redovne studije. A da bih izdržavao suprugu i ćerku – morao sam i da radim. Zaposlio sam se u Gradskoj čistoći kao perač Bajlonijeve pijace, jer mi je taj posao omogućavao da prepodne pratim i predavanja na fakultetu. Nakon dve godine premešten sam u inkasansku službu, što mi je jako odgovaralo jer sam radio samo deset dana mesečno i imao dosta vremena za učenje. Istovremeno, radio sam i preko studentske zadruge kao raznosač mleka”, pričao je za Danas Fahri Musliu.

Novinarstvom je počeo da se bavi u martu 1968. kada je kao amater počeo da sarađuje u Rilindji kao dopisnik iz Dragaša.

“Od 1975. nastavljam saradnju sa Rilindjom iz Beograda pišući uglavnom o kulturi. Aprila 1982. primljen sam u Radio Jugoslaviju, redakciju albanskog jezika, i radio do aprila 1985. Tada sam primiljen u Rilindju za stalnog dopisnika iz Beograda. U to vreme Rilindja je bila jedini dnevni list na albanskom na Kosovu. Imala je veliki tiraž i vrhunske profesionalce… Kasnije za VOA i BBC uglavnom sam izveštavao o političkoj situaciji u Srbiji i temama o Kosovu. Rad je bio naporan budući da se radilo od osam ujutro do osam uveče a ponekad i cele noći ili danima neprekidno kada su održavani partijski plenumi, kongresi ili skupštinska zasedanja posvećena Kosovu. Imao sam veliku slobodu i samostalnost jer sam o svemu odlučivao sam. Nije mi se desilo da me neki urednik “cenzuriše” ili naruči neki poseban tekst”, ukazuje Musliu.

Tokom NATO bombardovanja bio je Beogradu jer nije želeo da rizikuje i krene za Prizren gde mu je bila porodica sa kojom skoro da nije imao nikakav kontakt.

Tada, kako je napisao za Danas, od velike brige i sekiracije, počeo je da vodi dnevnik koji je 2006. objavio kao knjigu “Dnevnik Albanca u Beogradu”.

Osim “Dnevnika Albanca u Beogradu”, Fahri Musliu je objavio “Masakr u Suvoj Reci”, Monografiju “Bekim Fehmiu-Odisej Kosova”…

Dobitnik je godišnje nagrade za najboljeg novinara Rilindje za 1987. godinu.

Jedan je od osnivača Evropskog pokreta u Srbiji i suosnivač Foruma za etničke odnose i Nezavisnog novinarskog udruženja Srbije.