„Malo afere i zatvor, malo golf i planinarenje“: Ko je Janez Janša, koji pokušava da spreči da Slovenija prizna Državu Palestinu?

Glasanje u slovenačkom parlamentu o priznavanju Palestine trebalo je da se održi danas ali je to sprečio SDS.

Parlament sada mora da glasa o zahtevu SDS na sledećoj sednici 17. juna i, ako bude odbijen, što je vrlo verovatno, moći će da nastavi normalnu proceduru glasanja o državi Palestini, najverovatnije tek 8. jula.

Slovenačka Vlada je prošle nedelje dekret o Palestini poslala Skupštini na usvajanje, ubrzavajući proceduru koja je prvobitno trebalo da bude završena do sredine juna.

To glasanje je trebalo da bude formalnost jer je dovoljna prosta većina da se tekst usvoji, a vladajuća koalicija levog centra ima 51 od 90 mesta u parlamentu.

Janez Janša, ranije blizak izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, kategorički se protivi toj odluci.

Po njegovom predlogu, slovenačko priznavanje Palestine bi nanelo „dugoročnu štetu Sloveniji jer bi podržala terorističku organizaciju (palestinski pokret) Hamas“.

Prošle nedelje su državu Palestinu priznale Španija, Irska i Norveška čime su se pridružile većinskoj grupi od 140 država sveta koje su to ranije učinile.

Ko je Janez Janša?

Janez Janša rođen je kao Ivan Janša 17. septembra 1958 u Grosuplju, u blizini Ljubljane.

Janša je predsednik Slovenačke demokratske stranke, bivši premijer Republike Slovenije i bivši ministar odbrane Republike Slovenije.

Jedan je od poznatijih slovenačkih disidenata. Suđeno mu je u jednom od poslednjih političkih procesa koji su najavili raspad SFRJ.

U vreme rata u Sloveniji je bio ministar odbrane (na toj dužnosti do 1994).

Jedan bivši agent slovenačke vojnoobavještajne službe je u martu 2011. optužio Janšu da je tokom raspada Jugoslavije, dok je vršio dužnost ministra odbrane Slovenije, bio uključen u krijumčarenje oružjem.

Za šverc oružjem optužio ga je i jedan austrijski novinar u svojoj knjizi „Šta nam možete“, gde je naveo da je Janša uzimao proviziju od 250.000 dolara po brodu za oružje koje je išlo u Hrvatsku i BiH.

Diplomirao je na Fakultetu opštenarodne odbrane i društvene samozaštite u Ljubljani.

Po završetku studija postao je pripravnik u tadašnjem Republičkom sekretarijatu za odbranu i tamo položio stručni ispit.

Tokom osamdesetih godina honorarno je pisao za magazin „Mladina“, a njegovi kritički tekstovi o karakteru Jugoslovenske narodne armije (JNA) imali su velikog odjeka. Ali, 31. maja 1988. uhapšen je zbog odvanja vojne tajne JNA.

Postoje tvrdnje da je afera osmišljena kako bi se sprečila Janšina kandidatura za predsednika Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Slučaj je poznat kao „Proces protiv četvorice“.

Po izlasku iz zatvora postao je glavni urednik nedeljnika „Demokracija“, koji je uređivao do maja 1990, a brzo je napredovao u politici.

U prvoj slovenačkoj vladi nakon višestranačkih izbora postao je ministar odbrane.

Janša se u proleće 1992. godine pridružio Jožetu Pučniku i njegovoj Slovenačkoj demokratskoj stranci (SDS), a već naredne godine postao je predsednik SDS, a na toj funkciji nalazi se i danas.

Slovenački parlament je 1994. razrešio Janšu dužnosti ministra zbog afere „Depala vas“, a od 1996. Janša je ponovo u poslaničkoj klupi. SDS je tada postala vodeća opoziciona stranka u Sloveniji.

Na parlamentarnim izborima u oktobru 2000. godine, Janša je treći put izabran za poslanika, a SDS je postao druga najjača politička stranka u Sloveniji.

Četiri godine kasnije, neposredno nakon što je Slovenija postala članica EU, SDS pobeđuje na izborima, a Janša prvi put dolazi na funkciju premijera.

“Moramo odškrinuti prozor kako bismo provetrili institucije”, rekao je tada Janša.

Novi udarac Janši bila je reportaža finske televizije koja je potvrdila da je prilikom kupovine oklopnih vozila „Patria“ u Sloveniji bilo korupcije.

Zbog ove afere Janša je poražen na izborima 2008.

Vladu u Ljubljani tada preuzima Borut Pahor.

Na premijersko mesto Janša se vraća početkom 2012.

Već početkom 2013. sledi nova afera. Janša i opozicioni lider i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković optuženi su da nisu prijavili promene svog imovinskog stanja.

Nešto više od mesec dana kasnije, 28. februara 2013, pala je Janšina vlada.

Zbog afere „Patria“, Janša je, tokom kampanje za izbore 2014. morao ponovo u zatvor.

Ali, na tim izborima Janša je ipak izabran za poslanika i dobio je odobrenje da iz zatvora dolazi na sednice Skupštine.

Već krajem te 2014. Ustavni sud Slovenije odlučio je da Janšu pusti iz zatvora. U aprilu 2015. presuda je ukinuta.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u junu 2018. Janšina SDS osvojila je četvrtinu glasova.

Mediji u Evropi, osvrćući se na trijumf Janše, isticali su da ga sve češće porede sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Tvrdnje da Janša uzor pronalazi i u bivšem predsedniku SAD, čini se da nisu bez osnova posebno kada se uzme u obzir činjenica da je čestitao Donaldu Trampu pobedu na predsedničkim izborima u trenutku kada još nisu bili prebrojani svi glasovi.

Takođe, i to što je na Tviteru vodio rat protiv kritičara u medijima, jer su “u njegovim očima to lažovi koji proizvode lažne vesti”, podseća na reakcije bivšeg predsednika SAD. Zato Janšu nazivaju i „nekom vrstom mini-Trampa“.

Kako su pojedini stručnjaci navodili, razlika između Mađarske i Slovenije u tome što Orban ne napada lično kritički orijentisane novinare, dok Janša to stalno radi na svom nalogu na Tviteru, pa su ga podrugljivo nazvali „Maršal Tvito“.

Janša je u maju prošle godine obeležio 30. godišnjicu na čelu Slovenske demokratske stranke.
Nakon odlaska Boruta Pahora u političku penziju i Mila Đukanovića sa čela DPS-a, Janša ostaje političar s najdužim stažom u regionu, ali i u evropskoj politici.

Smatra se da ovaj bivši disident i prvi ministar odbrane u samostalnoj Sloveniji još diktira politički tempo, iako je većinu karijere proveo u opoziciji.

Janša je aktivan planinar, golfer, fudbaler, skijaš i snouborder.

Bio je u dugogodišnjoj vezi sa Silvom Predalič, sa kojom ima dvoje dece, sina i ćerku.

Janša je od jula 2009. u braku sa Urškom Bačovnik, sa kojom ima dva sina.