Nekada na listi „srbomrzaca“, sada uz Vučića: Ko je Jelena Milić, ambasadorka Srbije u Hrvatskoj, koja je napustila prijem SNV?

Nekada je aktivno podržavala rad nenasilnog pokreta otpora, koji je doprineo padu Slobodana Miloševića. Nekada je bila na listi “30 srbomrzaca“, koju je sačinio Ivan Ivanović, vođa pokreta SNP Naši.

Nekada joj je trebala policijska zaštita zbog pretnji smrću koje su kulminirale nakon obeležavanja početka NATO bombardovanja 2016. kada je pozvala institucije Srbije da „prestanu da manipulišu brojem stradalih“. Nekada je hrabro tražila da se dođe do ubica gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u kasarni Topčider 2004.

Nekada ju je poznati američki portal Politiko uvrstio među 28 ličnosti koje će u 2017. „oblikovati i menjati evropsku politiku“.

„Ona je jedna od najglasnijih zagovornica članstva u Evropskoj uniji i NATO i verovatno najglasniji kritičar ruskog uticaja u zemlji“, pisao je tada Politiko.

Sada odlazi sa prijema Srpskog nacionalnog veća (SNV) u Zagrebu na Badnji dan jer su se čuli aplauzi zbog pisma dobitnika nagrade SNV-a u kojem se pominje podrška mladima u Srbiji.

Sada pažnju javnosti privlači, između ostalog, i autfitom. Prilikom predaje akreditivnih pisama hrvatskom predsedniku Zoranu Milanoviću nosila je bež pantalone i košulju u istoj boji, ukrašenu leopard printom.

Амбасадор 🇷🇸 у 🇭🇷 Њ.Е. госпођа Јелена Милић предала је акредитивна писма председнику Р. Хрватске Њ.Е. господину Зорану Милановићу @Ured_PRH @srbdao pic.twitter.com/uCpYB0z9Sx

— Serbia in Croatia (@SRBinCroatia) November 7, 2022

Kombinaciju je upotpunila zlatnim kaišem i upečatljivim nakitom, a primećena je, kako su preneli mediji tada, i nešto intenzivnija šminku na njenom licu.

Ali, hajde na napravimo malu hronologiju.

Još davne 2010. pisala je Jelena Milić o rezoluciji o Srebrenici koja bi, kako je tada govrila, mogla da “stavi tačku na nedovršeni proces suočavanja sa srpskom ratnozločinačkom prošlošću, i zato je jako bitno ne dopustiti da SPS, SNS i delovi DS ne ostvare svoj naum i ne usvoje to nešto neodređeno”.

Za Glas Amerike je 2015. pozdravila spremnost tadašnjeg premijera, a sada predsednika Aleksandra Vučića, da prisustvuje komemoraciji u Srebrenici.

Tada je izjavila: “Ako će on da ode u Srebrenicu i da kaže izvinjavam se svim žrtvama, svaka je žrtva – žrtva, nema etnički motivisanog zločina – bolje da ne ide. Kao da u međunarodnom krivičnom pravu i humanitarnom pravu ne postoje etnički ili verski motivisani ratni zločini i zločini protiv čovečnosti. Ako ide, ide zbog srebreničkih žrtava, ni zbog čega drugog”.

Umela je Jelena Milić još “drčnija” da bude prema Vučiću. Naime, ona je 2017. kao direktorka Centra za evroatlantske studije demonstrativno napustila emisiju na TV Pinku u kojoj je učestvovala sa tadašnjim premijerom Vučićem, koji joj je rekao da da njena politika „ne donosi dobro Srbiji“ i da je sve što je rekla „protiv interesa Srbije“.

Iako je voditeljka Jovana Joksimović gledaocima na kraju emisije “otkrila” da je Milić pre emitovanja rekla da će u jednom trenutku napustiti studio, taj njen čin je ustalasao javnost u Srbiji, sa sve onim “ćao, sve najbolje”, koje joj je uputio Vučić dok je odlazila iz studija.

Šta se desilo od kritika Vučića i njegove vlasti do toga da je prešla u njegove redove, to očito znaju samo njih dvoje i njima bliski ljudi.

U Emisiji “Usijanje” na Kuriru je 2021. govorila da je “neprihvatljiv trend da se porede Srbija i nacistička Nemačka”.

“Stekla sam utisak da se srpske žrtve minimiziraju. Srbija je zemlja sa velikim brojem izbeglica, Kosovari, Hrvati i Bošnjaci su bežali na politički zapad i tamo su se jako dobro etablirali. Postoji jedna vrsta rasizma. Srebrenica se desila 1995. a u Ruandi je počinjen genocid u Ruandi, između 500.000 i 800.000 ljudi. Srebrenica je mnogo korišćenija nego Ruanda“, istakla je tada Jelena Milić.

Već naredne godine imenovana je za ambasadorku Srbije u Hrvatskoj.

Ko je Jelena Milić?

Jelena Milić je rođena 15. januara 1965. godine u Beogradu.

Diplomirala je i odbranila master rad na Univerzitetu Union – Nikola Tesla, Fakultet za inženjerski menadžment u Beogradu, na studijskom programu inženjering i menadžment bezbednosno-informacionih sistema i stekla je zvanje master inženjerke menadžmenta.

Kako je svojevremeno ispričala za Danasovu rubriku „Ljudi, sećanja“, Milić je otvorila prvu ketering agenciju u SFRJ.

Kasnije je radila za OEBS, kao i za Međunarodnu kriznu grupu i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Bila je saradnica bivšeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića za vreme njegovog mandata u Odeljenju za demokratiju i ljudska prava Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Često je govorila na međunarodnim konferencijama koje su se bavile pitanjima Jugoistočne Evrope, Zapadnog Balkana i tranzicione pravde.

Članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji postala je 2001.

Od 2007. do 2021. godine se bavila isključivo političkom analitikom u Centru za evroatlantske studije – CEAS.

Nekada je “ozbiljno razmišljala” kandiduje na predsedničkim izborima. Bar je tako pisala 2017. na svom Fejsbuk profilu.

Bila je udata za poslanika Liberalno-demokratske partije Nenada Milića, s kojim ima kćerku i sina.

Vojislav Šešelj je o njoj napisao knjigu „NATO picajzla Jelena Milić“, zbog čega ga je tužila.

Tužila je i direktora za kampanje Pokreta „Kreni-Promeni“ Savu Manojlovića zbog „povrede ugleda i časti“

Milić je, kako je saopštio Pokret, Manojlovića tužila zbog izjave u emisiji „Utisak nedelje“ o tome da je ona „pozirala s tompusom“ u Ambasadi Srbije u Zagrebu na prijemu za crkvene velikodostojnike koji su dan kasnije služili opelo jasenovačkim žrtvama.