„Pokajnik“: Ko je ratni zločinac Radislav Krstić koji traži puštanje na slobodu?

„Ovdje ističem da prihvatam presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine gdje se utvrđuje da su snage vojske kojoj sam pripadao počinile genocid protiv Bošnjaka u Srebrenici u julu 1995. godine, da sam ja pomagao i podržao genocid tako što sam znao da neki članovi Glavnog štaba imaju namjeru da počine genocid, da sam znao da Glavni štab nema dovoljno svojih snaga da izvrši pogubljenja bez upotrebe Drinskog korpusa i da sam znao da će upotreba snaga pod mojom komandom značajno doprinijeti da se izvrši egzekucija bošnjačkih zarobljenika”, napisao je Krstić u pismu adresiranom predsednici Mehanizma, a uz novi zahtev za prevremeno puštanje na slobodu.

Ko je Radislav Krstić?

Krstić se prvi put pojavio pred Tribunalom u Hagu pojavio 25. novembra 1999. godine i izjasnio da nije kriv.

Bivšem zapovedniku Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću već je ranije sud u Hagu odbijao zahteve da se pusti na prevremenu slobodu.

U septembru 2019. tražio je prevremeno oslobađanje, što je Haški tribunal odbio.

Tri godine kasnije, u maju 2022. godine, podneo je novi zahtev za prevremeno puštanje iz zatvora u Poljskoj (sada se nalazi u Hagu), u kojem je tada ležao nakon što je 2004. osuđen na 35 godina zatvora. Tada je prihvatio ličnu odgovornost za ratne zločine u Srebrenici, ali ne i genocid i na temelju toga tražio skraćivanje zatvorske kazne, ali zahtev je takođe odbijen.

Ovaj ratni zločinac i bliski saradnik Ratka Mladića tokom počinjenja genocida u Srebrenici osuđen je za pomaganje i podržavanje genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.

Svesni da sudija sa Malte Karmel Agius, tadašnji predsednik Rezidualnog mehanizma (naslednika haškog Tribunala) ne prihvata olako zahteve, Krstićevi advokati su mu 2022. savetovali da uz apelaciju za puštanje uputi i pokajničko pismo.

No, ni u pismu Krstić nije spomenuo reč genocid. A i njegovo pokajanje mnogima je bilo upitno, jer od prvog do poslednjeg dana u sudnici nije saosećao sa žrtvama niti pokazivao kajanje.

Kako je Agius je bio pri kraju mandata odluku je prepustio svojoj naslednici Gracieli Gati Santana (predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove od 1. jula 2022.), koja je nakon sagledavanja apelacije, ali i pisma koje su joj uputila udruženja „Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa“ i Udruženja žrtava i svedoka genocida odbila Krstićev zahtev.

„Iako Krstić ima pravo da bude razmatrana njegova apelacija za prevremeno puštanje na slobodu pošto je odslužio dve trećine kazne, smatram da Zahtev treba odbiti. Velika težina njegovih zločina je A faktor koji snažno protivi prevremenom puštanju na slobodu, kao i njegova nedovoljna demonstracija rehabilitacije.

Nadalje, nema dokaza preda mnom koji bi dokazali postojanje uverljivim humanitarnim razlozima koji bi opravdali poništavanje ove negativne ocene. Na osnovu člana 26 Statuta i pravila 150 i 151, ovim ODBIJAM Prijavu. Sekretaru se NALAŽE da se srpskim vlastima i tužiocu dostavi javna redigovana verzija ove odluke čim je to moguće“, napisala je sukinja Santana u odluci novembra 2022.

Santana je u odluci navela da je njen prethodnik dobio i pismo Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ i Udruženja žrtava i svjedoka genocida u kojima su preneli stavove o Zahtevu.

„Odlučila sam da prihvatim pismo udruženja od 11. maja 2022. u kojem udruženja ističu da Krstić nikada nije pokazao ni jedan gest da mu je žao ili da je izrazio kajanje’ i smatraju da je svako ‘kajanje’ koje on pokazuje lažno i da ima za cilj samo da se čim pre pusti na slobodu”.

Udruženja su navela i da Krstić “nikada nije radio sa žrtvama” svojih zločina i nikada im nije rekao šta zna o “najvećem zločinu, masovnim grobnicama, nestalim osobama, ili imenima izvršilaca“.

Krstić je za načelnika Drinskog korpusa postavljen 13.jula 1995 a do tada je bio načelnik štaba/zamenik komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS).

Prvobitna optužnica protiv njega je podignuta 2. novembra 1998, a operativna optužnica podneta je 27. oktobar 1999, stoji u zvaničnom dokumentu na sajtu haškog suda.

Uhapšen je 2. decembra 1998. i već narednog dana prebačen u Hag.

Osuđen je za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja 2. avgusta 2001.

Presudom Žalbenog veća 19. aprila 2004. osuđen je za pomaganje i podržavanje genocida, zločine protiv
čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.

U Veliku Britaniju je prebačen 20. decembra 2004. na izdržavanje preostalog dela kazne. U izdržavanju kazne mu je uračunato vreme koje je proveo u pritvoru.

U u tuči u zatvoru „Wakefield“ u zapadnom Jorkširu 2010. je povređen kada su ga napala trojica zatvorenika.

U zatvoru u Poljsku prebačen je 20. marta 2014. Sada se nalazi u Pritvorskoj jedinici UN-a u Hagu.

Rođen je 15. februara 1948. u Vlasenici. Osnovnu i srednju školu je završio u Han Pijesku. Bio je raspoređen u sarajevski garnizon Jugoslovenske narodne armije od 1972. do 1981, gde je pohađao vojnu školu.

Raspoređen je u Negotin 1983. a posle tri godine u Prištinu radi obučavanja oficira i vojnika Prištinskog korpusa.

Kada je izvršena agresija na Bosnu i Hercegovinu 1992. vratio se sa porodicom u Republiku Srpsku i priključio se Vojsci Republike Srpske.

Vodio je vojne akcije u oblasti Vlasenice i Kladnja. Učestvovao je u vojnoj operaciji Krivaja ’95.