„Ne deli ljude po nacionalnosti“: Ko je Talat Džaferi, prvi Albanac na čelu Vlade Severne Makedonije

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski podneo je u četvrtak ostavku na funkciju šefa Vlade, u okviru priprema za parlamentarne izbore.

U skladu s Pržinskim sporazumom, koji je postignut u junu 2015. za rešavanje tadašnje političke krize u zemlji, Vlada podnosi ostavku i 100 dana pre dana izbora bira se tehnička vlada koja će sprovesti izbore.

Džaferi će voditi tehničku vladu 100 dana do parlamentarnih izbora, zakazanih za 8. maj ove godine.

Talat Džaferi bio je pripadnik albanske Naconalne oslobodilačke vojske (ONA), poznatoj kao „makedonska OVK“.

Kako piše Kosovo onlajn, Džaferi je bio jedan od komandanata albanskih pobunjenika, koji su 2001. godine izazvali oružani sukob u zemlji napadom na makedonske snage bezbednosti.

Njegova 116. brigada vršila je vojne operacije u Gostivaru, ali se malo šta drugo zna o njegovim aktivnostima.

Taj sukob je potrajao gotovo cele te godine.

U njemu je život izgubilo nekoliko desetina makedonskih vojnika i policajaca, a rezultat je bilo potpisivanje Ohridskog sporazuma koji je garantovao veća prava Albancima.

Sukob je završen uz međunarodno posredovanje, pa je ONA predala oružje NATO – u.

Država je amnestirala Džaferija i njegove saborce, dodaje Kosovo onlajn.

Politički vođa separatističke „makedonske OVK“ bio je Alji Ahmeti, sadašnji lider Džaferijeve stranke Demokratske unije za integraciju, koja je postala najpopularnija politička stranka među Albancima u Severnoj Makedoniji.

Džaferi 2002. godine započinje političku karijeru.

Kandiduje se za poslanika iz redova Demokratske unije za integraciju (DUI).

Izabran je za narodnog poslanika i koordinatora poslaničke grupe te stranke.

U decembru 2004. godine imenovan je za zamenika ministra odbrane, što je bio do 2006. godine.

Neke njegove bivše kolege izjavile su da je on pravičan čovek koji ne deli ljude po nacionalnosti.

„Radila sam u kabinetu tadašnjeg zamenika ministra. Kada je Džaferi došao, doveo je sa sobom svoju albansku pomoćnicu… Međutim, nije bio zadovoljan njenim radom i odlučio je da me zadrži kao svoju saradnicu. Rekao mi je da mu je potreban neko ko poznaje posao, a da nacionalnost nije važna“, kazala je svojevremeno jedna Makedonka koja je tražila da ostane anonimna.

Dve godine kasnije, ponovo je izabran za narodnog poslanika iz redova DUI, kao i 2011. godine.

Tokom trećeg poslaničkog mandata, pažnju javnosti privukao je tako što je maratonskim govorima blokirao usvajanje tada kontroverznog Zakona o odbrani.

Džaferi je 18. februara 2013. je imenovan za ministra odbrane, što je izazvalo oštru reakciju makedonskih veterana iz sukoba 2001. godine, koji su zapretili protestima jer je ministar posato čovek koji se protiv njih borio kao komandant ONA-e.

„ONA (Oslobodilačka nacionalna armija) je sada na čelu vojske“, napisala je na svojoj Fejsbuk stranici Džaferijeva stranka, (DUI), inače, višegodišnji manjinski partner u vladi Nikole Gruevskog, prenosi Radio-televizija Vojvodine (RTV).

„Zbog jedinica na čelu sa Džaferijem i njenih metaka, nemam pola svojih unutrašnjih organa“, rekao je tada za BIRN penzionisani general Stojanče Angelov, pokazujući svoje ožiljke koji ga još podsećaju na brojne operacije kojima je podvrgnut 2001. godine.

Džaferi je tada izjavio da je njegov cilj da oružane snage pretvori u “simbol suživota, tolerancije i poštovanja različitosti”.

Na narednim izborima, 2016. godine po peti put je izabran za narodnog poslanika, a 28. aprila 2017. izabran je za predsednika Sobranja Severne Makedonije.

Ni taj izbor nije prošao bez reakcije, već je bio neposredni povod za nemire u makedonskom parlamentu.

Građani su se tada okupljali ispred Sobranja, protiveći se odluci SDSM tadašnjeg lidera Zorana Zaeva da sa albanskim partijama formira većinu, a pojedini su, nakon izbora Džaferija, upali u parlament.

Policija je reagovala, a bilans je bio – više od 100 povređenih, civila i policajaca.

Kosovo onlajn piše da je Džaferi preuzevši dužnost predsednika Sobranja 3. maja u kabinet uneo dve zastave Albanije, što je opet uznemirilo makedonsku javnost.

Ubrzo ih je i ukolnio, a to je, kako su tada preneli makedonski mediji, učinio na zahtev stranačkog šefa, pedsednika DUI Aljija Ahmetija, kojeg su pojedini ambasadori upozorili da je to nepotrebna provokacija.

Džaferi je ponovo za predsednika makedonskog parlamenta izabran i 2020. godine.

Talat Džaferi rođen je 1962. godine kod Gostivara.

Vojnu akademiju završio je u Beogradu i Sarajevu.

Od 1985. do 1991. godine služio je kao viši oficir u Narodnoj armiji bivše Jugoslavije.

U međuvremenu, od 1992. do 2001. bio je oficir Armije Severne Makedonije.