Ko više podržava Vučića – Milorad Dodik ili Jelena Trivić?

Sagovornici su bili Aleksandar Savanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, i Srđan Puhalo, socijalni psiholog iz Banjaluke.

Bilo je reči o tome kako su se i vlast i opozicija u Republici Srpskoj utrkivali ko će više da pošalje svojih pristalica na Vučićev miting 26. maja u Beogradu, zašto opozicija u Republici Srpskoj, koja se bori protiv autoritarizma Milorada Dodika, na sva usta hvali Vučićev autoritarni režim, kako je Dodik u govoru na Vučićevom mitingu građane Srbije, koji protestuju protiv Vučića, nazvao satrapima i izdajnicima iza kojih stoje Britanci.

Razgovaralo se i o tome zašto je Jelena Trivić, predsednica nedavno formiranog Narodnog fronta, bila najglasnija u podršci Vučiću, ima li istine u pričama da Vučić tajno podržava Jelenu Trivić i njenu stranku ili su to neutemeljene spekulacije, da li se političke partije u Republiku Srpskoj dodvoravaju predsedniku Srbije jer veruju da će to im donijeti glasove na izborima, kao i o tome zašto je Nebojša Vukanović, lider stranke Za pravdu i red jedini javno odbio na ide na Vučićev miting i kako će to uticati na njegov politički rejting.

Omer Karabeg: Nedavno su članovi vladajućih i opozicionih stanaka iz Republike Srpske učestvovali na mitingu koji je pod nazivom Srbija nade organizovala Vučićeva Srpska napredna stranka.

Oni su bili tamo da daju podršku Aleksandru Vučiću. Zna li se koliko je pristalica vladajućih stranaka, a koliko opozicije bilo na to tom mitingu? Koliko su autobusa poslali jedni, a koliko drugi?

Aleksandar Savanović: Verovatno to znaju nadležne službe. Ali, načelno to nije bitno. Mnogo je gore što su se političke stranke u Republici Srpskoj uopšte uključile u tu vrstu stranačkog svrstavanja u Srbiji.

Ako za gospodina Dodika i možemo imati neku vrstu opravdanja s obzirom da je on predsednik Republike Srpske i po definiciji ima smisla da bude u dobrim odnosima sa predsednikom Srbije, za opoziciju nema nikakvog opravdanja. To je potpuno odsustvo i političke pameti, i političke vizije, i na kraju krajeva i pristojnosti.

U Srbiji trenutno svedočimo ozbiljnoj političkoj krizi, dubokoj podeli u srbijanskom društvu i pametno je ne mešati se u taj sukob.

Nažalost, kod nas ni vlast, ni opozicija nisu bili u stanju da se izdignu iznad najjeftinijih i najprizemnijih načina dodvoravanja nekom političaru. I kao što rekoh, ako za vladajuću koaliciju i možemo naći neko opravdanje, za opoziciju nema nikakvog opravdanja i mislim da je cijela ta priča zapravo veoma jadna. Sve u svemu, to je prava katastrofa.

Na Vučićev mig

Srđan Puhalo: Mislim da niko ne zna koliko je ljudi iz Republike Srpske bilo na tom mitingu. Niko nije brojao autobuse, niko nije brojao ljude, niko se nije hvalio time koliko je doveo ljudi. Ali tu nije važan sam broj. Važna je simbolika – da su partije iz Republike Srpske na Vučićev mig potrčale u Beograd.

Ne verujem da je tamo bilo mnogo ljudi iz Republike Srpske, ali važna je poruka koju Vučić šalje svojim biračima – da on može da inspiriše ljude iz Republike Srpske da dođu na njegov miting i da je on taj koji upravlja procesima ne samo u Srbiji, već i u Republici Srpskoj i u regionu.

Naravno da nema nikakvog opravdanja za prisustvo ljudi iz Republike Srpske na tom mitingu. Jer to nije bio miting Srbije, to je bio miting Srpske napredne stranke, znači, jedan stranački miting.

Jelena Trivić je prva najavila odlazak na taj miting, onda su svi iz opozicije hteli da anuliraju tu njenu, da kažemo, prednost, pa su i oni poletjeli na taj miting.

Taj potez i vlasti i opozicije apsolutno je besmislen. Ali njima je bilo važno da se pokažu kao patrioti i prijatelji predsednika Srbije jer to je to veoma važno biračima u Republici Srpskoj.

Aleksandar Savanović: Ne vidim da ima realnih efekata iskazivanja te podrške. Mislim da je potpuno normalno da vlada Republike Srpske i vlada Srbije budu u dobrim odnosima.

Međutim, u situaciji, koja vlada u Srbiji, oni koji su otišli na miting objektivno nanose štetu Republici Srpskoj.

Veliki broj ljudi u Srbiji je zgrožen takvim ponašanjem.

Stotinu hiljada ljudi po kiši izlazi da u Beogradu protestuje protiv vlasti i možete misliti šta ti ljudi misle o nama u Republici Srpskoj kada i naša vlast i opozicija daju podršku jednom režimu protiv koga je veliki dio građana Srbije.

Ne znam kakve su veze naših vladajućih i opozicionih stranaka sa Srpskom naprednom strankom i koalicijom na vlasti u Srbiji, ali, kakve god da su, one sigurno nisu toliko značajne da bi opravdale ovakav jedan faul i, rekao bih, čak nepristojan potez. Vrlo je loše za Republiku Srpsku i za sve nas da podržavamo bilo koju pojedinačnu opciju u Srbiji. To je nekorektno.

Mnogi od nas, i ja lično, imamo dvojno državljanstvo, ali, bez obzira na to, odnose vlasti i građana u Srbiji treba oni sami da regulišu, a ne da se mi miješamo u to. Nikakva korist od podrške Vučićevom mitingu ne može da opravda ovakav jedan politički gaf i političku nepristojnost.

Omer Karabeg: Zar nije nelogično da opozicija u Republici Srpskoj, koja se bori protiv Dodikovog autoritarnog režima, staje na stranu istog takvog režima u Srbiji koji vlastitu opoziciju proglašava izdajnicima na isti način kako i Milorad Dodik njih etiketira?

Srđan Puhalo: Na prvi pogled to nije logično, ali s druge strane itekako jeste. Pred svake izbore imamo dilemu koga vlast u Srbiji javno ili tajno podržava. Jer ona politička stanka, koju podržava vlast iz Srbije, ima posebnu težinu. To više nije samo partija iz Republike Srpske, već i partija na koju računa vlast u Srbiji.

Setićete se koliko je bure pre par godina izazvao dolazak Aleksandra Vučića u Bijeljinu, pa su mediji bukvalno prebrojavali s kim se u opoziciji rukovao, a s kim nije dok je šetao gradom.

Zbog toga će opozicija zanemariti sve ono što je govorila protiv autokrata i otići na miting da bi se dodvorila Aleksandru Vučiću.

Što se tiče Dodika, za njega je veoma važno da se pojavi u Beogradu i da govori jer on time šalje poruku ljudima u Republici Srpskoj da ima težinu ne samo u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, nego i u regionu. Jer, bože moj, on se obraća na velikom mitingu u Srbiji.

A s druge strane, čini mi se da Vučiću treba Republika Srpska da bi pokazao da se brine o Srbima ne samo u Srbiji, već i o onima izvan Srbije. Pošto ne može baš toliko da se razmaše na Kosovu, onda je Republika Srpska idealna, a možda pomalo i Crna Gora, za pokazivanje patriotskih osjećanja i patriotskih mišića.

Tako da od odlaska na miting svi imaju koristi – i Dodik, i Vučić, i opozicija.

Omer Karabeg: Gospodine Savanoviću, mislite li da opoziciji u Republici Srpskoj uopšte ne smeta način na koji vlada Aleksandar Vučić – kako kontroliše medije, kako kontroliše institucije?

Aleksandar Savanović: To je potpuno očigledno. Ja sam veoma razočaran. Oni su u više navrata pokazali da bi bili vrlo slični, ako ne i identični, s onim što već dugi niz godina radi gospodin Dodik. Mogu da navedem mnogo primera.

Pogledajte, kakav je odnos gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića prema LGBT zajednici i Prajdu.

Pogledajte stavove Jelene Trivić o miješanju crkve u državne poslove. Sve su to, da tako kažem, autokratske fore za pridobijanje glasača.

Upravo to je razlog zašto oni nemaju kredibilitet i teško da će takvom neautentičnom politikom u dogledno vrijeme uspjeti da osvoje vlast. Zašto bismo mi glasali za nekog drugog Dodika, manje ili više upeglanijeg od ovog koga već imamo?

Dežurna strašila

Omer Karabeg: Milorad Dodik je u govoru na mitingu u Beogradu nazvao građane, koji protestuju protiv Vučića, bulumentom, satrapima i izdajicama iza kojih stoje Britanci. Ni Vučić, čini mi se, nije mogao da smisli gore riječi o opoziciju. Da li je time Dodik učvrstio svoju poziciju kod Vučića?

Srđan Puhalo: Teško je reći. Dodik je svestan da te njegove reči nemaju veliku težinu u Srbiji. Mislim da je njegov govor više bio okrenut prema građanima Republike Srpske. Jer se ta njegova priča, čini mi se, mnogo više prima ovde nego u Srbiji, mada i tamo uzima maha.

Nama su Britanci dežurna strašila. Setite se one priče o 40 Britanaca koji su se pre desetak godina za vrijeme izbora navodno nalazili u hotelu Tuzla, pa onda priče o britanskim specijalistima za psihološko ratovanje koji su doleteli uoči prošlih izbora. Britanci su strah i trepet za svakog “pristojnog“ Srbina.

Pitanje je, međutim, koliko Milorad Dodik uopšte nešto znači prosečnom glasaču u Srbiji i da li to što on tamo kaže uopšte ima neku težinu. Ja mislim da nema. Setimo se kako je Dodik učestvovao u predizbornim kampanjama Demokratske stranke kada je na njenom čelu bio Boris Tadić. Tada je vrlo ružno govorio o sadašnjem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj stranci.

On koristi svaku priliku da se dodvori onome ko je u tom trenutku na vlasti. A kada dođe do promene, kao što se desilo dolaskom Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji, onda se ti odnosi peglaju. Ali ne zato što se oni međusobno vole ili uvažavaju, već zato što im je interes na prvom mestu. Interes je ono čime se rukovode i Vučić u Srbiji i Dodik u Republici Srpskoj.

Zato vrlo naivno zvuči ono što u poslednje vrijeme možemo čuti u nekim medijima da će Vučić vrlo lako pustiti Dodika niz vodu. Iluzorno je svoditi odnos Vučića i Dodika na lične animozitete ili lično prijateljstvo. Oni su vrlo pragmatični političari i oni će se zarad svoje koristi posećivati, zajedno slikati, piti čaj u pet u Beogradu i sve to objavljivati na Instagramu.

To će raditi dokle kod od toga imaju koristi. Onoga trenutka kada jedan od njih izgubi vlast, ta ljubav će naprasno nestati kao da je nikada nije ni bilo.

Čini mi se da mediji u Bosni i Hercegovini to nikako ne žele da shvate već pokušavaju da sve svedu na neke lične animozitete tražeći simboličke geste u prisustvu Adama Šukala, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, na osnivačkoj skupštini Narodnog fronta ili u tome što je televizija Una, za koju kažu da je bliska Dodikovom sinu Igoru, direktno prenosila proteste u Beogradu.

Dodik umesto Dodika

Omer Karabeg: Gospodin Puhalo je pomenuo da je Jelena Trivić, predsednica nedavno osnovanog Narodnog fronta, bila najglasnija kada je reč o odlasku na Vučićev miting. Ona je rekla da nema razloga za proteste protiv Vučića i nazvala je to podrivanjem. Zašto je ona bila prva i zašto je bila toliko glasna?

Aleksandar Savanović: To bi trebalo nju da pitate. Ovde postoji neka priča da ona ima podršku predsednika Srbije Vučića u smislu logistike i finansiranja njene stranke. Da li je to istina ili ne – zaista ne znam.

Šta god da je razlog, čak i da je ta priča o podršci i istinita, to i dalje ne opravdava njen postupak. Mislim da je to na samom početku diskreditovalo politički projekt koji je gospođa Trivić pokrenula.

Ponavljam, zašto bismo glasali za opozicionu stranku koja ima potpuno identična stanovišta sa vladajućim strankama o svim bitnim pitanjima kao što su članstvo u NATO paktu, odnos prema Srbiji, crkvi i LGBT populaciji.

U čemu je razlika?

Gospođa Trivić je zaista obrazovanija od Dodika, ali Dodik je mnogo iskusniji političar.

Često se Dodiku spočitava kako je govorio najružnije stvari o Vučiću, a sada isto tako govori o Vučićevoj opoziciji. Naravno da je njegova retorika neprihvatljiva i pre svega nekulturna. Ali, ako apstrahujemo tu retoriku, ta podrške nije ništa spektakularno. Ona je zapravo i vrlo logična.

Najnormalnija je stvar da vladajuće koalicije u Republici Srpskoj i Srbiji podržavaju jedna drugu. Meni je mnogo gora odluka opozicije da se uključi u celu tu priču jer oni zaista nemaju nikakvo opravdanje za to računajući i gospođu Trivić i njenu novu stranku.

Omer Karabeg: Ali oni su računali će imati neke koristi od toga jer narod u Republici Srpskoj s velikim odobravanjem gleda ono što radi vlast u Beogradu, pa smatraju da će im to doneti glasove.

Aleksandar Savanović: Ne mislim da narod u Republici Srpskoj s preteranim odobravanjem gleda na vlast Aleksandra Vučića. Znate kako, svaka vlast, pa tako i Srpska napredna stanka i gospodin Vučić, uradi mnogo dobrih, ali i mnogo loših stvari.

U poslednje vreme, nažalost, u vladavini SNS-a dolaze do izražaja loše stvari vezane za korupciju, sumnjive i čak kriminalne stvari poput Savamale, progona tužiteljki koje su procesuirale pripadnike režima itd.

To je kulminiralo s ovim ubistvima.