Koga bira Crna Gora?

Publikacija prvi put, navodi se, pruža građanima i građankama Crne Gore dublji presek izborne ponude kroz strukturu kandidata/kinja izbornih listi, čime doprinosi njihovoj informisanosti, ali i transparentnosti ukupnog izbornog procesa.

U opštem preseku, u delu rodne strukture, sve liste su ispunile zakonsku normu od najmanje 30 odsto kandidatkinja, pa je u ukupnom zbiru od 1.113 kandidata/kinja, na listama 64 odsto muškaraca i 36 odsto žena.

Samo jednu od 15 listi vodi žena, ali i ima procenat zastupljenosti žena značajno iznad proseka – 58 odsto, a u pitanju je „Da. Mi možemo za građansku Crnu Goru“.

👉🗳️U susret vanrednim parlamentarnim izborima koji će biti održani za nekoliko dana, #CGO objavio je publikaciju „Koga bira Crna Gora – rodna, starosna, geografska i profesionalna struktura izbornih listi na vanrednim parlamentarnim izborima 2023. godine“.

🔎 Publikacija po… pic.twitter.com/W5MqpDNjIV

— CGO – CCE (@CGOCCE) June 7, 2023

Interesantno je da pored te liste, značajnije iznad proseka su i dve liste partija nacionalnih manjina – Bošnjačke stranke (BS) i Hrvatske građanske inicijative (HGI) sa po 41 odsto žena, kao i koalicija okupljena oko Demokratske partije socijalista (DPS) sa 40 odsto žena, dok na većini ostalih procenat zastupljenosti žena ostaje u granicama zakonskog minimuma ili ispod ovog istaknutnog.

Starosna struktura je heterogena, a prosečna starost onih koji žele da u narednom sazivu zastupaju građane/ke je 41 godina.

U tom kontekstu, najmlađa lista je PRAVDA ZA SVE! – DR VLADIMIR LEPOSAVIĆ sa prosečnom starošću od 33 godine, a najstarija HGI sa prosekom 51 godine.

Kada je regionalna struktura u pitanju, uočava se značajan disparitet u raspodeli kandidata/kinja po opštinama pri čemu dominiraju kandidati/kinje iz Glavnog grada koji čine 23,9 odsto od ukupnog broja.

Nijedna lista ponudom kandidati/kinja nije obuhvatila sve opštine, a najbliže tome su bile lista okupljena oko DPS-a, koalicija Demokrata i URE, i koalicija SNP i DEMOS-a. Manjinske liste Albanaca i Hrvata imaju najmanji obuhvat opština.

Kandidate/kinje karakteriše i raznolikost profesija, a za potrebe analize napravljena je kategorizacija od 13 oblasti.

U tom okviru, petina kandidata je iz oblasti ekonomije i menadžmenta, a slede obrazovanje i nauka, pa pravo, dok je najmanje penzionera.

Podaci su obrađeni na način koji ne otkriva lične podatke o kandidatima/kinjama za poslanike/ce, a pruža sve relevantne informacije postavljene istraživačkim zadatkom.

Dat je i pojedinačni presek za 15 izbornih listi.

Autorka publikacije je Milijana Radulović, koja je zapošljena u Državnoj izbornoj komisiji (DIK), a saradnik na njenoj izradi Damir Suljević iz CGO-a, koji je i član DIK-a ispred civilnog sektora i akademske zajednice.

Publikacija je izrađena je uz podršku Core grant regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, koji sprovodi Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Centar za istraživanja i javne politike (CRPM) i Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Norveške.