Koliko je realno da Crna Gora uđe u EU do 2028. godine?

Nakon što je tokom ljeta, posle višegodišnjeg zastoja, odblokiran proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) dobijanjem pozitivnog Izvještaja o ispunjenju privremenih mjerila za poglavlja 23 i 24 (IBAR), Crna Gora je početkom nedelje zatvorila dodatna tri poglavlja u pregovorima, piše Glas Amerike.

Poslednji put je poglavlja zatvorila 2017. godine i u novu godinu sada ulazi sa ukupno šest zatvorenih i – kako je u Briselu poručio crnogorski premijer Milojko Spajić – “puna entuzijazma da do 2026. zatvori preostala poglavlja i postane 28. članica EU do 2028″. Pregovori sa EU otvoreni su 2012. godine.

Međutim, postavlja se pitanje da li je ambiciozni cilj crnogorskih vlasti dostižan, odnosno da li će i Crna Gora i EU biti za to spremne. Politička volja za dalje širenje EU, barem sudeći po izjavama njenih najviših zvaničnika, postoji.

Nova visoka predstavnica za spoljnu politiku Kaja Kalas je u sredu, pred samit lidera EU i Zapadnog Balkana, poručila da Evropska komisija (EK) želi „stvaran napredak u procesu proširenja“ tokom trenutnog petogodišnjeg mandata.

Na pitanje Glasa Amerike da li je cilj Crne Gore da postane članica do 2028. godine realan, portparol EK odgovorio je da komisija „pozdravlja ambiciozan plan Crne Gore za napredak na putu pristupanja EU“ i da je „spremna da zemlji pomogne u njenoj ambiciji da se brzo kreće“.

Ostvarenje „plana zavisiće od sposobnosti Crne Gore da nastavi da napreduje u neophodnim reformama“, naglasio je portparol.

Prema zaključcima o proširenju, koje je Savet EU usvojio u utorak, ako Crna Gora održi napredak i sprovede neophodne reforme, „Savet je spreman da blagovremeno započne pripreme za izradu nacrta sporazuma o pristupanju“.

Uprkos pozitivnim signalima iz EU i napretku Crne Gore, datumi koje je zemlja postavila za završetak pregovora i ulazak u EU nisu kredibilni, ocjenjuje za Glas Amerike Majkl Li, generalni direktor za proširenje u Evropskoj komisiji od 2006. do 2011. godine i bivši dugogodišnji zvaničnik EK.

Li, trenutno profesor na Školi za napredne međunarodne studije (SAIS) univerziteta Džons Hopkins, ocenjuje da je trenutni napredak Crne Gore u procesu pristupanja EU kombinacija dva faktora – stvarnih zasluga same zemlje i geopolitičke situacije, potekle uglavnom od ruskog rata u Ukrajini, „zbog kojeg je proširenje sada prioritet za Brisel“.

U ovoj fazi integracije Crne Gore, kako ističe Li, prevladava geopolitički faktor, što neće biti slučaj u narednoj.

„Kako se bude približavao kredibilan datum za okončanje pregovora, moraćemo da se suočimo sa realnošću ne samo onoga što je Crna Gora zaista postigla kada je reč o konkretnim rezultatima, već i istinske spremnosti EU za proširenje“, kaže bivši zvaničnik EU za proširenje.

„Takođe, da li bi EU razmotrila mini proširenje samo sa Crnom Gorom, ili možda Crnom Gorom i Albanijom, da bi pokazala da je proces i dalje kredibilan i održiv. I da li bi Unija smatrala da su neophodne reforme u EU, naročito ukidanje veta na donošenja odluka o finansijama i spoljnoj politici, preduslovi za proširenje koji još nisu postignuti. Druga faza je kada se zaista približavate trenutku potpisivanja ugovora o pristupanju i ratifikaciji. I tada će zemlje članice, umesto uzimanja u obzir šireg geopolitičkih faktora, pomno da razmotre proces pristupanja i da li njihovo javno mnjenje i finansije mogu da se nose sa posledicama proširenja… Ako je moja analiza pogrešna i geopolitika bude prioritet i nekako svih 27 članica na to pristane, najraniji mogući datum (za pristupanje Crne Gore) bio bi 2030. I čak je to optimistično“.

Dimitar Bečev, visoki saradnik neprofitne organizacije Karnegi Evropa (Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir), saglasan je da je odluka EU da ubrza pristupanje Crne Gore kombinacija reformi koje je Podgorica sprovela i fokusiranja Brisela na proširenje kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

Međutim, za razliku od Lija, Bečev – koji se u Karnegiju između ostalog bavi pitanjima proširenja i Zapadnog Balkana – veruje da je članstvo Crne Gore u EU do 2028. ostvarljivo, „imajući u vidu brzinu pregovora“.

„Uniji je potrebna uspešna priča i Crna Gora je najbliža tome. Uz to, to što je mala zemlja implicira da ne bi poremetila unutrašnju ravnotežu u EU. Argument da bi proširenju trebalo da prethodi reformisanje institucija (EU) ne mora da važi za Crnu Goru, u poređenju sa recimo Ukrajinom“, istakao je Bečev u pisanom odgovoru na pitanja Glasa Amerike.

Majkl Li ne veruje da je to što je Crna Gora mala, dovoljno da se prevaziđu razlike među članicama kada je reč o suštinskim reformama u Uniji – ukidanju uslova da se odluke donose jednoglasno, odnosno veta u savetu ministara EU za spoljnopolitička i budžetska pitanja.

„Ne mislim da bi to bilo dovoljno da se prevaziđu razlike o ovom pitanjima između, recimo, Nemačke koja to smatra preduslovom za bilo kakvo proširenje i manjih članica, među kojima su Švedska i druge, koje veto smatraju svojom odbranom protiv ukaza većih članica i ne žele da ga se odreknu. Da li postoje stvarni izgledi da se taj uslov ostavi po strani u ime geopolitike ili da se nekako postigne napredak u usvajanju tih ključnih reformi u naredne 2 do 3 godine, da bi se Crnoj Gori omogućilo da postane članica? Ja iskreno sumnjam da postoje“.

U Evropskoj komisiji, u odgovoru na pitanje Glasa Amerike, insistiraju na tome da je pristupanje proces koji „jeste i biće zasnovan na zaslugama“ i da „u potpunosti zavisi od napretka“ koji zemlje kandidati postižu u ispunjavanju uslova za članstvo.

Nedovršene reforme i krize

Prema zaključcima Saveta EU, Crna Gora, iako napreduje, mora da poboljša rezultate kada je reč o nizu oblasti: istragama, krivičnom gonjenju pravosnažnim presudama, oduzimanju imovine stečene kriminalom, sveobuhvatnoj izbornoj reformi.

Problemi u pravosuđu, ali i kada je reč o korupciji i slobodi medija zabilježeni su i u izveštajima američkog Stejt departmenta i nevladine organizacije Fridom haus.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Crne Gore, objavljenom krajem oktobra, ocenjeno je da su crnogorske institucije krhke i ranjive na političke krize i potencijalne institucionalne blokade.

Dan nakon zatvaranja dodatnih poglavlja u Briselu, u Crnoj Gori je došlo do sukoba vlasti i opozicije oko penzionisanja sudija Ustavnog suda, koji je zemlju uveo u novu političku krizu.

Sukob je izbio zbog odluke Ustavnog odbora i parlamenta o penzionisanju jednog i namere skupštinske većine da u penziju pošalje još dvoje sudija Ustavnog suda.

Tome su se oštro usprotivile opozicione stranke i predsednik Jakov Milatović, koji su ocijenili da se time preuzimaju nadležnosti samog Ustavnog suda.

Opozicija je ocenila i da je riječ o ustavnom puču, dok je premijer Spajić odbacio navode o ustavnoj krizi u zemlji.

Zabrinutost zbog prekida mandata sudije izrazila je i Evropska komisija.

Prethodna duga blokada rada Ustavnog suda, zbog nedovoljnog broja sudija, pretila je da zaustavi pregovore Crne Gore sa EU.

Dodatni problem za Crnu Goru, u procesu pregovora, moglo bi da predstavlja i narušavanje odnosa sa Hrvatskom koja se usprotivila da Podgorica u ponedeljak zatvori i četvrto poglavlje – 31 o spoljnoj politici i bezbednosti.

Odnosi dve zemlje pogoršali su se posle odluke Skupštine Crne Gore da krajem juna usvoji Rezoluciju o Jasenovcu, uprkos ranijem protivljenju Zagreba.

Hrvatske vlasti su na to reagovale odlukom da trojicu crnogorskih zvaničnika – predsjednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića, potpredsjednika crnogoske Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića, proglase za nepoželjne u Hrvatskoj.

Između dve zemlje prethodno su postojale napetosti zbog i dalje nerešenih pitanja kao što su vlasništva nad školskim brodom “Jadran”, međusobno razgraničenje i procesuiranje ratnih zločina.

„Začarani krug nepoverenja“

Kakav god da bude epilog procesa pristupanja Crne Gore, članstvo do 2028. godine ili kasnije, ostaje činjenica da će u januaru 2025. godine biti 12 godina od kako je EU primila poslednju 27. članicu – Hrvatsku.

Zbog toplo – hladnog odnosa Brisela prema proširenju u tom periodu, deo javnosti i stručnjaka se pita da li je taj proces i dalje kredibilan i održiv i kakav se time šalje signal zemljama kandidatima, kojih je najviše sa Zapadnog Balkana.

„Proširenje je teško sprovoditi zbog prepreka u samoj Evropskoj uniji, kao i u zemljama kandidatima. Države kao što su Srbija i čini se Gruzija, izabrale su treći način – bliske ekonomske odnose sa Evropom bez velikog zalaganja za članstvo. Preferiraju da rade sa Rusijom i Kinom“, kaže Dimitar Bečev.

Majkl Li to opisuje kao začarani „krug nepoverenja“.

„Suočeni smo sa situacijom u kojoj, ako proces pristupanja nije kredibilan, zemlje kandidati oklevaju da ulože velike napore da sprovedu neophodne reforme. A na evropskoj strani, kada to vide, smatraju da te zemlje onda nisu ozbiljne u pogledu svojih ciljeva u procesu pristupanja“, kaže Li.

„I onda ulazimo u taj krug nepovjerenja gdje kandidati kažu da EU nije ozbiljna u pogledu pristupanja, a mi kažemo da kandidat nije ozbiljan u pogledu reformi. To je najočiglednije bilo u slučaju Turske. Apsolutno bi trebalo izbeći taj začarani krug u slučaju Zapadnog Balkana“, dodaje Li koji očekuje da se proces proširenja nastavi „u malim koracima“.

Veruje da će dugoročno gledano, proširenje biti zasnovano na konkretnom napretku pojedinačnih zemalja.

Dodaje, međutim, da ima onih koji veruju da su „geopolitički imperativi“ toliko snažni da će EU na kraju dati tome prioritet i dozvoliti pre svega Crnoj Gori, a „možda i nekim drugim zemljama kao što je Albanija“, da postanu članice ranije nego što se očekivalo.