Komšić: BiH želi da doprinese borbi protiv klimatskih promena, ali nam treba pomoć drugih zemalja

Komšić je u svom obraćanju istakao da se svet u ovom trenutku suočava sa posledicama pandemije korona virusa, kao i klimatskim promenama koje budućnost čine neizvesnom.

„Važno je postići zajednički dogovor na koji način ubrzati globalno delovanje protiv klimatskih promena, kako bi se porast temperature zadržao ispod 1,5 stepeni Celzijusa, te sprečilo da klimatske promene izmaknu kontroli“, kazao je on.

Komšić je naveo da BiH ulaže napore u smanjenje emisija stakleničkih gasova, ali da će u narednom periodu morati ulagati i više energije i novca kako bi dostigla postavljene ciljeve.

Predsedavajući Predsedništva BiH dodao je da je ta zemlje u aprilu dostavila Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) svoj ažurirani Utvrđeni doprinos (NDC), potvrđujući svoju opredeljenost ispunjavanju Pariškog klimatskog sporazuma.

„Dostavljanjem ovog dokumenta, BiH je jedna od prvih zemalja Zapadnog Balkana koja je usvojila ažurirani NDC sa planom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 33,2 odsto do 2030. i skoro 66 odsto do 2050. godine“, kazao je Komšić.

Dalje je kazao da je u cilju dalje dekarbonizacije energetskog sektora, u novembru 2020, BiH potpisala Sofijsku deklaraciju, čime je preuzela obavezu da će zajedno sa EU raditi na tome da Evropa bude klimatski-neutralan kontinent do 2050. godine.

Prema njegovim rečima, jedna od najvažnijih aktivnosti na kojoj se trenutno radi na tom planu je izrada Integrisanog energetskog i klimatskog plana za period 2021-2030. (NECP BiH).

Komšić je naveo da će bh. plan definisati ciljeve za povećanje mera energetske efikasnosti, povećanja udela obnovljivih izvora energije i smanjenja emisija stakleničkih gasova do 2030. godine, kao i potrebne politike i mere za njihovo ostvarivanje.

„Cilj je da se odrede ambiciozni ciljevi za svaku od dimenzija Plana, za koje smatramo da je realno da budu dostignuti do 2030. godine, a koji će omogućiti dalji razvoj energetskog sektora Bosne i Hercegovine“, naglasio je on.

Još je kazao da se u okviru izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana radi i na izradi Mape puta za tranziciju regiona bogatih sa ugljem.

„Takva tranzicija regiona bogatih sa ugljem i kompletnog energetskog sektora u BiH mora biti pravedna i omogućiti prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije, bez gubitka radnih mesta“, ocenio je Komšić.

Govoreći o sektoru energije, on je kazao da je za BiH od najveće važnosti definisati načine finansiranja energetske tranzicije.

„Energetska tranzicija zahtevaće značajna ulaganja u tehnologije i infrastrukturu s niskim udelom ugljika. U tom smislu, BiH a će, kao i niz drugih zemalja, trebati značajnu međunarodnu finansijsku pomoć i podršku za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2050. godine sa posebnim fokusom na plansko zatvaranje rudnika uglja i obustavljanje rada elektrana na ugalj“, istakao je Komšić.

On je naveo da BiH želi dati svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena, ali to neće moći da učini sama, već će joj trebati podrška i saradnja sa državama koje svojim znanjem i resursima mogu ovaj proces ubrzati.