Komšić: Bili smo u pravu, naša politika dobila potpunu legitimaciju i od političkih institucija EU

Član Predsedništva BiH Željko Komšić pozdravio je usvajanje izveštaja. Kako je naveo u saopštenju, “evropski parlamentarci, a među njima i zastupnici EPP-a još jednom su odbacili prevaziđeni etnički koncept konstitutivnosti. Raduje što je evropskom parlamentu to već postala praksa. Pre par godina najavili smo političku borbu protiv tog koncepta, za koji smo rekli da je prevaziđen, u suprotnosti sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, i naišli na osude od strane pojedinih politika u Bosni i Hercegovini”. Međutim, dodaje, vreme je pokazalo da smo bili u pravu, a naša politika je dobila potpunu legitimaciju i od političkih institucija Evropske unije.

“Stoga ćemo i dalje nastaviti da se zalažemo za građansku državu, ma šta ko mislio o tome, jer imamo svoje principe. Konstitutivnost i korupcija su dva oka u glavi. Ovo društvo ako želi napred mora odbaciti i jedno i drugo.

Danas usvojeni izveštaj Paula Rangela ističe dve glavne prepreke napretku BiH prema integraciji u EU: bojkotovanje i povlačenje vođstva i predstavnika Republike Srpske iz državnih institucija, konkretno Milorada Dodika, i zastoj u pregovorima o reformi izbornog zakona u Federaciji BiH.

U izveštaju se poziva na ujednačene izborne i ustavne reforme u skladu s načelima EU te odlukama međunarodnog i ustavnog suda, što uključuje jednakost tri konstitutivnih naroda i svih građana. Izražava se žaljenje zbog nedostatka političke volje aktera sa svih strana da osiguraju uspješno okončanje pregovora o hitnoj reformi izbornog zakona.

Zastupnici su pozvali Bosnu i Hercegovinu na provedbu EU sankcija Rusija i upozorili da Moskva ima interes destabilizirati zemlju.

“Bosna i Hercegovina je na raskrsnici i sada je najvažnije da izađe iz slepe ulice u koju su je doveli secesionizam čelništva Republike Srpske i neuspeh da se pregovorima reši pitanje izbornih i ustavnih reformi”, rekao je Mihael Gahler (EPP) u ime izvestitelja.

Dodik ne može govoriti da je za pristupanje EU i istovremeno podržavati Putina i pokušavati razbiti Bosnu. HDZ ne može uporno pokušavati da se zacementira etnička podela diskriminatornim izbornim zakonom koji narušava načelo jedna osoba – jedna glas

Gahler je pozvao EU da uvede sankcije za čelnika bosanskih Srba Milorada Dodika koji je, nakon što se u Briselu obavezao na sprovođenje reformi, “odleteo u Sankt-Peterburg na susret s Vladimirom Putinom i odbio osuditi rusku agresiju na Ukrajinu”.

Pozvao je na kompromis u izbornim i ustavnim reformama predloživši da “ako se s jedne strane izborni zakon mijenja u skladu sa željama hrvatskih građana, onda bi se s druge strane opseg prava veta u Domu naroda možda mogao svesti na najvažnije tačke”.

Poverenik za krizne situacije Janez Lenarčič napomenuo je kako je Bosni i Hercegovini 23. juna Evropsko veće poslalo jasnu poruku da će dobiti status kandidata za EU ako sprovede osnovne reforme u skladu s 14 prioriteta koje je utvrdila Evropska komisija, od poštovanja demokratskih normi, vladavine prava, temeljnih prava do reforme javne uprave.

U ime kluba socijaldemokrata Ditmar Koster složio se da BiH treba dati status kandidata, ali je napomenuo da za to ona “treba sprovesti reforme protiv korupcije i osnažiti vladavinu prava”.

Slovenački evrozastupnik Klemen Grošelj je u ime kluba liberala ocenio da delovanje EU u Bosni i Hercegovini “nije ni geopolitičko ni strateško”, ali da je BiH bez obzira na sve probleme zaslužila status kandidata.

“Kao pijani se držimo 14 reformskih uslova koji su nastali u sasvim drugom političkom i pre svega bezbednosnom kontekstu”, rekao je i utvrdio da je neuspeh BiH posledica i nesposobnosti EU da deluje jedinstveno.

Bosna i Hercegovina je na raskrsnici i sada je najvažnije da izađe iz slepe ulice u koju su je doveli secesionizam čelništva Republike Srpske

“EU mora odlučno, uz jasan okvir uslovljavaja u metodologiji proširenja, prekinuti igre mačke i miša koje igramo s raznim domaćim političarima. Takve promene neće se svideti mnogim domaćim političarima, ali ionako se njima predugo uzaludno bavimo”, kazao je Grošelj.

U ime kluba Zelenih Tineke Strik upozorila je da je ruska agresija na Ukrajinu “proces integracije učinila još žurnijim jer destabilizacija regije ozbiljno preti”.

“Dodik ne može govoriti da je za pristupanje EU i istovremeno podržavati Putina i pokušavati razbiti Bosnu. HDZ ne može uporno pokušavati da se zacementira etnička podela diskriminatornim izbornim zakonom koji narušava načelo jedna osoba – jedna glas”, rekla je.

Odbačen amandman o konstitutivnosti naroda, Hrvati razočarani

Hrvatski evrozastupnici u raspravi su pak isticali potrebu poštovanja konstitutivnosti tri naroda u BiH i ukazivali na neodrživost sadašnjeg izbornog zakona po kojemu predstavnika Hrvata u predsedništvu BiH mogu birati i Bošnjaci.

Željana Zovko (HDZ/EPP) je u obraćanju rekla da “Evropski parlament treba promovisati poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine te podsticati ispravno srovođenje odluka Ustavnog suda BiH”.

Posebno je istakla potrebu da se postigne napredak u izbornoj reformi.

Zovko i njeni stranački kolege su na konačnu verziju izveštaja o Bosni i Hercegovini priložili amandman koji se poziva na Strateški kompas, smernicu spoljne i sigurnosne politike EU koja poziva na podršku suverenitetu, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, temeljenom na načelima jednakosti i nediskriminacije svih građana i konstitutivnih naroda, u skladu s Ustavom BiH.

HDZ-ova evrozastupnica Sunčana Glavak takođe je zatražila da se pristupi reformi Ustava i izbornog zakona, “kako bi se taj ključni preduslov koji često spominjemo mogao dovršiti za izbore u oktobru”.

Ladislav Ilčić iz Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) ocenio je da ”izveštaj ide u potpuno pogrešnom smeru” i “pojačava problem umesto da ga rešava”. “Jedino što može doneti trajni mir za Bosnu i Hercegovinu je pravedan odnos među narodima”, rekao je i postavio pitanje zastupnicima mogu li zamisliti da u Belgiji “Valonci biraju političke predstavnike Flamanaca kao što Bošnjaci biraju političke predstavnike Hrvata”.

Nezavisni zastupnik Mislav Kolakušić ustvrdio da je u BiH “najviše zakinut hrvatski narod” i problem BiH takođe pokušao približiti primerom Belgije.