Komšić i Dunović otkrili spomen-obeležje Cvet Srebrenice u Italiji

Izgradnju spomenika, koji će simbolizovati trajno sećanje na dešavanja iz jula 1995. podržale su lokalne vlasti grada Rodno i Provincije Bergamo.

Komšić je poručio da će “Cvet Srebrenice” odnosno spomen-obeležje koje je nastalo zahvaljujući empatiji i saosećanju, slati glasnu poruku čitavom svetu, te biti nemi podsetnik nevinosti, bola i stradanja, ali ujedno i nade da ni jedan jedini čovek nikada više ne sme biti žrtva zločinačke ruke.

„U ime građana Bosne i Hercegovine koji žele mir želim vam zahvaliti na ovom izrazu poštovanja prema žrtvama genocida. To je snažna poruka da zlo koje se počini na jednom grupom ljudi zbog njihovog imena i porekla jeste zlo nad celim čovečanstvom, ali istovremeno i poruka da samo ujedinjeni se zločinu i genocidnim namerama možemo odupreti.

To je preduslov za izgradnju boljeg sveta, utemeljenog na vrednostima humanizma, i saradnje među ljudima i državama“, rekao je Komšić.

„Povodom 25. godišnjice obeležavanja genocida u Srebrenici, italijanski premijer tada je poručio da je ono što se desilo u Srebrenici bio poraz naših zajedničkih vrednosti.

Želim ovde podsetiti na tu važnu poruku koja je izrečena u ime države i građana Italije, i to naročito zbog toga što smo nažalost i danas svedoci zločina i kršenja osnovnih ljudskih prava, pa i međunarodnog prava u Ukrajini koja je izložena agresiji Rusije.

Evropa i čovečanstvo konačno moraju izvući pouke iz genocida u Srebrenici kako bi se nasilje kojem su danas ponovo izloženi nevini ljudi zaustavilo“, kazao je.

„Uzalud podsećamo na zločine ako se pred našim očima dešavaju novi zločini, i zato se svi moramo ujediniti u odbrani zajedničkih vrednosti, a mir i tolerancija među ljudima je jedna od osnovih vrednosti na kojima je utemeljena sama Evropska unija“, poručio je Komšić.

Zajedno sa Komšićem bio je i potpredsednik Federacije Bosne i Hercegovine Milan Dunović.

„Zajednički odajemo poštovanje žrtvama genocida u Srebrenici. Međutim, otvaranje spomen-obeležja Cvet Srebrenice tužan je događaj kojim se dostojanstveno sećamo žrtava najvećeg i najstrašnijeg zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata, genocida nad Bošnjacima u Srebrenici.

Svaki put kada dođem u Memorijalni centar u Potočarima osetim poniznost pred nadgrobnim spomenicima žrtava čiji je život, a često i mladost, prekinut rukama krvnika koji su, u svojim bolesnim mislima, osmislili sistematski plan uništenja jednog naroda kako u Srebrenici, tako i celoj Istočnoj Bosni.

Tako i danas, stojeći pred ovim spomenikom, pred cvetom punim krvi, ali i prkosa, smrti, ali i snage, osetim poniznost pred žrtvama, ali i poniznost pred preživelima koji sa toliko hrabrosti i snage tragaju za nestalima i bore se za pravdu i istinu. Svako od nas nosilaca javnih funkcija dužan je pomoći toj borbi i stati na stranu istine.

A istina je samo jedna. U julu 1995. počinjen je genocid nad Bošnjacima Srebrenice i Podrinja sa sistematski planiranom namerom potpunog istrebljenja jednog naroda. Taj plan osmislile su politike tadašnjih vođa Republike Srpske na čelu sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem, a sprovele tzv. Vojska RS-a uz logističku i vojno-policijsku podršku režima u Beogradu.

Tu istinu potvrđuju pre svega presude Međunarodnog suda u Hagu, ali i svedočanstva onih koji su imali snage svoje priče ispričati i time ostaviti trag o strahotama koje su preživeli. Svako relativiziranje ove činjenice predstavlja podršku politikama negiranja i nastavak genocidne ideje.

Posebno je važno da sećanje o genocidu živi i van Srebrenice i van Bosne i Hercegovine i zato ovaj spomenik, u Italiji, koji danas otvaramo predstavlja trajnu opomenu Evropi i svetu da ne smemo ostati nemi pred širenjem bolesnih genocidnih politika i ne smemo dopustiti da se Srebrenica ponovi bilo gde.

Nažalost, i pored svih dokaza, U Bosni i Hercegovini i regionu, nacionalističke ideje poricanja genocida žive i dalje, i dodatno otežavaju porodicama žrtava i preživelima da istraju u svojoj borbi za istinu, obezvređujući njihovu bol.

Važno je i da sa ovog mesta damo podršku i generacijama koje su rođene nakon genocida. Njihovi životi su tek počeli, rođeni su na zemlji natopljenom krvlju svojih predaka, a na njoj nastavljaju živeti.

Svaki od tih mladih života pokazatelj je da oni koji su imali genocidne ideje nisu uspeli u nameri da unište život i svaka od tih mladih osoba živa je opomena čovečanstvu da se opasnim politikama rata i mržnje mora stati u kraj.

Takođe, smatram da je žalosno što moje poštovanje prema žrtvama i nedvosmisleno priznavanje presuda međunarodnih sudova predstavlja retku retkost od predstavnika vlasti koji dolaze iz istog reda naroda kao i ja.

Time je veća moja obaveza da svake godine, 11. jula, budem u Potočarima, da govorim istinu i da javno pozivam na priznavanje genocida. Voleo bih da se po tome ne izdvajam i da svaki predstavnik vlasti klekne pred žrtvama i prizna utvrđenu i nedvosmislenu istinu. Genocid je počinjen i ostavio je crnu mrlju na prošlosti celog sveta“, kazao je Dunović.

On je uputio čestitku Udruženju građana BiH „Ljiljan Italije“ na uspešno realizovanom projektu.