Komšić: Konstitutivnost i domovi naroda alati susednih zemalja da se sputa BiH

U govoru je pozvao na sprovođenje svih presuda Evropskog suda za ljudska prava, kako bi se ostvarila jednakopravnost svih građana i otkonila postojeća diskriminacija u ustavnom sistemu BiH. Posebno je govorio o nejednakoj vrednosti glasa u odlučivanju u Parlamentarnoj skupštini BiH.

„Za razliku od perioda kada je 1949. osnovan Savet Evrope, kada je svet bio podeljen između onih koji su bili okrenuti liberalnoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji i drugih prema komunističkoj doktrini i centralizovanoj ekonomiji, danas imamo drugačije geopolitičke odnose u svetu, koji se temelje na multipolarnom svetu“. U takvim okolnostima, naveo je, postoji jedan broj zemalja koje nisu okončale svoje tranzicijske procese, prema načelima liberalne demokratije i tržišne privrede, što ih svrstava u veoma ‘lak plen’ za različite geopolitičke interese velikih igrača, prenosi klix.ba.

Dodao je da je BiH 1992. donela ustav Republike BiH, koji je već tada sadržavao temeljne principe liberalne demokratije i tržišne ekonomije, istovetne onima koji su ugrađeni u temelje Saveta Evrope.

“Međutim, proglašenje nezavisnosti BiH dovelo je do agresivne reakcije susednih zemalja, koje su u periodu ratnih dešavanja od 1992. do 1995. ili agresije na moju zemlju, putem njihovih ratnih i osvajačkih aktivnosti nastojale poništiti bilo kakvo postojanje BiH i preuzeti delove njene teritorije”, rekao je Komšić.

Naglasio je da je presudama Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju utvrđeno postojanje više udruženih zločinačkih poduhvata u kojima su učestvovali pojedinci i grupe iz BiH, kao i iz susednih zemalja, kojima je cilj bilo uspostavljanje etnički čistih teritorija, kako bi ih pripojili susjednim zemljama.

Dodao je da je Ustav BiH, definisan Dejtonskim mirovnim sporazumom, oktroisan ili nametnut i nije bio izraz demokratske volje građana BiH.

“U tom Ustavu, koji svi moramo poštovati, ostalo je mnoštvo otvorenih pitanja i nedorečenosti, što je ostavilo veliki prostor za različita proizvoljna tumačenja ili interpretacije, najčešće inspirisane partikularnim interesima različitih političkih elita, kako onih u BiH, tako i u susednim zemljama”, rekao je.

Naglasio je da, umesto da Ustav evoluira prema demokratskim standardima i vrednostima, aktivne etničke politike u BiH kreiraju veštački podeljeno i segmentirano društvo u kojem dominira pripadnost nekoj od etničkih zajednica, kao jedini validan iskaz za političko delovanje.

„Njihov povod za takve ambicije krije se u tom nesretnom terminu ‘konstituentnosti’, koji jeste spomenut u Ustavu Bosne i Hercegovine , ali u njemu nije nigde pravno razrađen, niti je rečeno ili utvrđeno šta to zapravo znači“, rekao je Komšić.

Dodao je da se zato javila nova praksa da se kroz korištenje tog termina ostvaruju različiti politički ciljevi, u čemu učestvuju domaći politički akteri uz podršku iz susednih zemalja.

U nastavku je rekao da je ta sistemska diskriminacija, zasnovana na etničkoj pripadnosti i mestu prebivališta, potvrđena presudama Evropskog suda za ljudska prava.

„Da li nam takvo nešto treba u sadašnjoj Evropi i u modernom liberalnodemokratskom poretku, pitanje je za sve nas, a ne samo za Bosnu i Hercegovinu?“, rekao je Komšić dodajući kako možemo ostvariti liberalnu demokratiju ako znamo da se u BiH politički forsira nametanje sistema nejednakosti.

„Očito je kako sadašnji politički sistem u Bosni Hercegovini, temeljen na etničkoj pripadnosti, stvara tri paralelna totalitarna sistema, temeljena na pripadnosti nekoj od tri etničke zajednice, kojima se nastoji vladati na autokratski način“, dodao je.

Naglasio je da etničke politike u BiH, u momentu kad iscrpe sve druge alate kojim bi ovladale svojom etničkom zajednicom, posežu za emocijama i empatijom unutar svojih zajednica produciranjem straha.

Osvrnuo se i na predlog da se u BiH uspostavi princip koncosijacijske demokratije, kroz navodno kopiranje političkog sistema Belgije, Švajcarske, Severne Irske ili Južnog Tirola.

“Tu postoje najmanje dva problema. Prvo, što konsocijacijska demokratija nije isto što i liberalna demokratija, niti postoji u pomenutim zemljama ili delovima drugih zemalja, onako kako je konsocijacijska demokratija uopšte zamišljena”, rekao je Komšić.

Naglasio je da je drugi problem da takve zemlje ili delovi pojedinih zemalja imaju potpuno drugačiji istorijski kontekst od BiH da bi se njihov politički sistem mogao primeniti u našoj zemlji, a isto tako bi to dovelo do poništavanja temeljnih principa liberalne demokratije.

Dodao je da takve politike idu toliko daleko da negiraju postojanje bosanskohercegovačke nacije, već svaki izraz nacionalnosti žele prikazati kroz etničko poreklo.

“Želim danas kazati da sam ja po nacionalnosti Bosanac i Hercegovac i etnički Hrvat, jer je nacija izraz pripadnosti vlastitoj državi. Susedne zemlje negiraju bosanskohercegovačku naciju, nastojeći iskoristiti etničke identitete u mojoj zemlji u njihovu korist, stvarajući takav ambijent da bismo mi, Bosanci i Hercegovci trebali njih pitati za saglasnost, smemo li uopšte po nacionalnom opredeljenju biti Bosanci i Hercegovci. To je apsolutno neprihvatljivo i u potpunoj suprotnosti s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i temeljnim slobodama”, rekao je Komšić.

U nastavku je govorio o samom sistemu odlučivanja, rekavši da se postojanje bilo kakve većine u Predstavničkom domu PS BiH u celosti poništava kroz „entitetsko glasanje“ ili kroz Dom naroda PS BiH.

“Zar to nije vidan pokazatelj nejednakosti glasa zastupnika u dva doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, gdje glas jednog zastupnika iz Doma naroda, kojeg imenuju političke stranke, ima najmanje trostruko veću vrijednost od delegata iz Zastupničkoga doma, kojeg biraju građani Bosne i Hercegovine?“, istakao je Komšić.

Dodao je da primena koncepta „konstituentnih naroda“ i etničkog glasanja služi samo namerama da se BiH destabilizuje i spreči njen napredak.

U nastavku je kazao da se implementacija Evropskog suda za ljudska prava, kroz izmene Ustava i Izbornog zakona, koristi da bi se kreirao novi ustavni aranžman i izbori sistem s dubljom diskriminacijom koja bi bila zaklonjena iza nejednake vrednosti glasa građana BiH.

“U tome, nažalost, direktno učešće imaju i susedne zemlje, čiji je cilj veoma jasan – ostvariti sve ratne ciljeve koristeći politička i diplomatska sredstva u mirnodopskim uslovima. Njihova namera ogleda se u dva aspekta. Prvi da kroz izmene Ustava i Izbornog zakona Bosne i Hercegovine kreiraju takav sistem u kojem će te susedne zemlje imati ‘zlatnu deonicu’ ili ključnu reč u donošenju svih odluka u Bosni i Hercegovini, a time i potpunu kontrolu nad mojom zemljom. Takve namere lako ćete prepoznati svaki put kada oni govore o ‘konstituentnosti naroda’ ili u frazi da će prihvatiti sve ‘što se tri etničke zajednice dogovore'“, rekao je Komšić.

Dodao je da, kada vide da takvo nešto neće uspeti, onda oni posežu za njihovim saveznicima u BiH koji, u ime tih susednih zemalja, vrše blokade rada institucija BiH, nastojeći stvoriti privid da je BiH nefunkcionalna država.