Komšić o godišnjici genocida u Srebrenici: Zajednice koje slave tuđu smrt ne mogu opstati

Pokazuje i ko je sve i zašto blokirao njegovo donošenje, dodao je.

Komšić upozorava „da nema dijaloga s negatorima genocida, kao i da samo treba jačati državu“.

“Kroz ovih dvadeset i sedam godina primetna su dva procesa. Na jednoj strani baštinici političkih, vojnih i policijskih snaga koje su počinile genocid sve agresivnije, bestidnije i odvratnije slave genocid. Ovo je jedini genocid u istoriji koji se tako otvoreno, sistemski, putem skupština, vlada, javnih televizija, opština – slavi.

Institucije jednog entiteta, onog koji nosi naziv po političkoj tvorevini koja je sprovela genocid, naprosto su taj najteži zločin postavile kao najveću vrednost, glavni politički simbol, pa tako i ne vidimo razliku između vlasti i tzv. opozicije u entitetu RS.

Oni koji slave genocid su na putu, ne samo svoje propasti, nego i propasti novih generacija

Glasovi otpora su pojedinačni, nažalost. Ponekad je to negiranje, slavljenje i umanjivanje tako bezobrazno da se kao jedino ljudski politički ispravno rešenje nameće prekinuti razgovor, napustiti prostoriju u kojoj, mimo toliko presuda, svedoka, snimaka, grobnica i knjiga, neko opet cinično traži još dokaza”, ističe Komšić.

Mi i sa takvima, nažalost, moramo raditi i sarađivati, na to nas tera stvarnost: nepravedno uređenje države, granice, a nekad i geopolitička kretanja, kaže Komšić.

Dodaje da snage lojalne državi čine mnogo da se genocid pamti.

“S druge strane, političke, društvene, nevladine, naučne i ostale snage lojalne državi i vladavini prava učinile su mnogo da se genocid pamti i izučava, ne samo u zemlji nego i širom sveta. Genocid u Srebrenici neosporna je tačka u Njujorku, Berlinu, Briselu.

On se negira i slavi samo tamo gde su bile i ostale snage koje su ga sprovele ili podržavale: u Banjaluci, u Beogradu i, naravno, u Moskvi, kojoj, kao što vidimo kroz agresiju na Ukrajinu, zločin kao ratno i političko sredstvo nije nešto strano. Državi lojalne politike su, naravno, mogle i mogu više učiniti za grad Srebrenicu, ali i za celo srednje Podrinje, jer su u genocidu ubijani i ljudi iz Bratunca, Vlasenice, Milića…, navodi Komšić.

Govoreći o zločinu, koji je najstrašniji kojeg istorija pamti na tlu Evrope od Drugog svetskog rata, navodi da o tome najbolje govori to da „nisu s lica zemlje izbrisane samo porodice, nego cele zajednice, sela“.

Zato je stava da nakon genocida ništa ne može biti isto.

“Ali raduje me jedan trend, trend jačanja institucionalnog pamćenja, razvoj Memorijalnog centra, podrška koju ta institucija dobija od svih državi lojalnih kantona, opština i drugih organa. Došle su i nove generacije, koje taj genocid nisu doživele kao moja, ali kojima se ne mora nešto puno objašnjavati. Ponekad im čak i zavidim koliko precizno i odlučno govore o tome u kakvoj državi žele živeti i šta nikada više neće dopustiti.

Nema dijaloga s negatorima genocida a državu treba samo jačati

Mislim da te mlade ljude moramo više slušati i otvarati im prostor u političkom i društvenom radu”, kaže Komšić.

On tvrdi i da zajednice koje slave tuđu smrt i genocid ne mogu opstati. Uputio je poruku onima koji slave genocid kazvši da su „na putu, ne samo svoje propasti, nego i propasti novih generacija“.

“Volio bih da te političke elite, kakve-takve, u Srbiji i jednom delu Bosne i Hercegovine, pogledaju jednu Nemačku i jedan Japan, pa da vide gde su te zemlje danas, zahvaljujući, između ostalog, i tome što su se hrabro suočile sa svojim teškim zločinima. Zajednice koje slave tuđu smrt ne mogu opstati”, kazao je Komšić.

Poručio je preživelima, porodicama i bližnjima ubijenih da je obaveza svih probosanskih političara da ih slušaju, podržavaju i čine sve što mogu da njihovo iskustvo ne zaborave ni njihovi sugrađani niti celi svet.

Poručuje da je ključno osigurati vladavinu prava.

“Nije naš zadatak da bilo koga civilizujemo, nego da osigurano vladavinu zakona. To dokazuje da pre svega i samo rad, akedemski, naučni, diplomatski i aktivistički može doneti rezultate. O samim glorifikatorima ne treba mnogo razmišljati, oni sami sebe ne vide među civilizovanim svetom, i nije naš zadatak da bilo koga civilizujemo, ali moramo osigurati vladavinu zakona i to je ono na čemu ćemo još morati raditi decenijama.

Na svaku provokaciju treba reagovati što predanijim radom za jedno pravednije društvo i građansku državu”, naveo je Komšić.