Komšić: Opstanak BiH ne zavisi od OHR-a, RS-u su od oružja ostali balvani

Jednom su to učinili, dodao je, pa su uz podršku ostatka Jugoslavije napali državu Bosnu i Hercegovinu. Sad iako to opet učine, to jeste, ako napuste institucije države, nemaju apsolutno nikakve snage, navero je Komšić.

Pojašnjava da više nemaju ni onaj ogroman nesrazmer u oružju da počine ono zbog čega utemeljitelji manjeg entiteta leže po zatvorima.

„Od oružja su im ostali samo balvani i tupani. Nikoga više ne bi trebale toliko uznemiravati te njihove stalne najave povlačenja iz institucija. Prvo, postavlja se pitanje, ako se to desi, kako će Milorad nahraniti hiljade ljudi koji ce ostati bez plata, hoće li im on plaćati kredite i školovati decu, kako će ih lečiti, od kojeg novca.

Izgleda da veću štetu po državu takva politika čini kad je u institucijama nego kada nije. BiH će nastaviti postojati i funkcionisati i bez njih“.

Međutim, upozorava da je evidentno da Dodik koristi, zajedno sa ekstremnim krugovima u Beogradu, proruski deo Evrope i Evropske unije, Evrope koja je premrežena ruskim uticajem, za separatističku politiku.

„Više od toga zabrinjava to što su neki na Zapadu spremni da to tolerišu. Velikosrpski separatizam u Bosni i Hercegovini igra na više karti, i na rusku, i na zapadnu, i na deo višegradske grupe, i na još neke karte. Dakle igraju na više opcija.

Bosanska strana, ona koja je za državu je dosledna i principijelna. Ona je geopolitički gledano sve karte bacila na samo jednu opciju. Postavlja se pitanje koliko je zapravo nužno a koliko ne, uvek igrati na jednu te istu kartu, pa čak i onda kada je to najbolja karta. Dosledno jeste, možda i najlogičnije kada se uzmu u obzir naši evroatlanski ciljevi. No danas svi u svetu igraju istovremeno na više karti“, kazao je presedavajući Predsedništva BiH.

Povodom izjave visokog predstavnika u BiH Kristijan Šmit u intervjuu za N1 da bi se BiH mogla raspasti bez OHR-a i stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, a Komšić kaže „da samo zavisi od postojanja OHR-a, Bosne i Hercegovine već ne bi bilo“.

„Dakle postojanje naše države ne zavisi od OHR. Ono ima svoju dublju istorijsku logiku. Međutim, želim isto tako da kažem i to da opstanak Bosne i Hercegovine zavisi od svih njenih građana, a naročito od onih koji je vole i koji se s njom poistovećuju. Ta izjava Šmita, najblaže rečeno je primerena njemu i njegovom karakteru, bahata je. Ne možete doći u nečiju kuću, u bilo kojem svojstvu, pa ni u svojstvu visokog predstavnika i poručiti da opstanak te kuće zavisi od pozicije koju imate.

Na takav odnos se ne može pristati. Razumem i to da je Šmit možda hteo poručiti nešto sasvim drugo, da smatra kako Bosni i Hercegovini još uvek treba OHR. Mogu da uvažim takvo mišljenje. Ali želim naglasiti da opstanak Bosne i Hercegovine zavisi od nas a ne od postojanja OHR-a. Bosne i Hercegovine je bilo i pre OHR-a, biće je i posle“, poručuje Komšić.

On kao „tragikomično“ opisuje Šmitovo odustajanje od posete Banjaluci nakon Dodikovih pretnji.

„Komično je po njega, po nas tragično. Dovodi sam sebe u poziciju dezorentisanog klovna. Ljudi se ismevaju sa njegovim objašnjenima odustajanja od odlaska u Banjaluku. Ne znam ni kojeg je đavola to najavljivao.

Ovako je ispao smešan i ponižen. Dodik je bio napravio korak unazad kada je najavu hapšenja Šmita preformulisao u to da Šmit nije dobrodošao. Šmit nije primetio taj momenat Dodikove slabosti. Umesto da ga iskoristi i ode kako je i planirao u Banjaluku, on to nije uradio, i sada mu je dao novu snagu.

U pozadini svega jeste Dodikov pritisak i zahtev za otimanjem državne imovine. Šmit nema mandat da Dodiku poklanja imovinu države Bosne i Hercegovine. Što se nas tiče Šmitu u Banjaluci mogu podići spomenik, mogu ga proglasiti počasnim građaninom, udeliti mu neko odlikovanje, ali jedno je sigurno, imovinu države Bosne i Hercegovine, ne može pokloniti ni Dodiku ni entitetu kojim predsjedava. To nećemo ni priznati niti prihvatiti“, poručio je Komšić.

Što se tiče evropske perspektive Bosne i Hercegovine, Komšić kaže da je ona definisana presudama Evropskog suda za ljudska prava. Poslednja među njima je presuda u slučaju Kovačević.

„Dodikovo ponašanje je kada je reč o evropskoj perspektivi potpuno irelevantno. Za nas je presuda Kovačević jedan orijentir i linija ispod koje se neće ići. Dakle, mi smo pred najvećom pravnom instancom u Evropi izdejstvovali pravo na borbu za građansku državu. Dobili smo crno na belo potvrdu da smo upravu u svemu onome o čemu govorimo kada govorimo o građanskoj državi. Sada je konačno jasno da se naša ideja ne može kompromitovati ničim, da joj svakojaka nazivanja od strane njenih političkih protivnika ništa ne mogu.

Mi ćemo se nastaviti boriti za građansku državu i za sve ono što u presudi stoji, a to je da Bosna i Hercegovina jedna izborna jedinica, da nema domova naroda ili da se potpuno promeni i njihov način biranja ali i nadležnosti, da nema etničkih blokada, da se Predsedništvo BiH bira iz jedne izborne jedinice. Od toga zavisi evropska perspektiva, od realizacije ideje građanske države Bosne i Hercegovine, a ne od bilo čijeg ponašanja“, smatra Komšić.

Povodom aktuelne situacije, Komšić kaže da je važno očuvati mir, da građani nastave živeti u miru, da nastave privređivati, da se razvijamo kao kao društvo i kao pojedinci, i zato su, razume se, potrebni stabilnost i sigurnost.

„Jednako tako važno je i razbiti taj strah od sukoba. Ne smemo se prepustiti strahu od sukoba, strahu koji parališe, pa da zbog tog straha naštetimo državi. Ne treba da se pribojavamo neprijatelja ove države. Na kraju krajeva, bez intervencije sa strane, neprijateljima ove države, od oružja, kao što sam već rekao, ostali su samo balvani i tupani! Treba ih držati na oku.

Što se tiče političkih sukobljavanja njih će uvijek biti jer politika i jeste sukob mišljenja i interesa“,zaključio je Komšić.