Komšić oštro o Šmitu: Histeričan kad mu se ukaže na greške i ima problem sa strukturom ličnosti 1foto BETAPHOTO (AP Photo/Armin Durgut)

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda hrvatskog naroda Željko Komšić je govorio za austrijski Der Standard o političkim aktuelnostima u BiH. Fokus je na odlukama visokog predstavnika Kristijana Šmita i uticajima na njegove odluke.

U intervjuu koji potpisuje Adelhid Volfl na početku navodi da je Komšić kandidat onih koji nisu za etnički nacionalizam, a da je njegov najveći protivnik Dragan Čović i HDZ koji na visokim funkcijama radije žele neke od svojih hrvatskih članova.

Na samom početku je upitan o tome koje su izborne reforme potrebne BiH na što je Komšić istaknuo presude Sjedić-Finci te slučaj Zornić, bez čije implementacije, ističe, nema bh. puta u EU. Takođe naglašava i da politički akteri u BiH ne žele zaista ulazak u EU, nego samo deklarativno, a da je haos ono što svima odgovara.

Veliki deo intervjua je posvećen visokom predstavniku u BiH te uticajima na odluke Kristijana Šmita, no prvo se osvrnuo na njegovu ličnost.

„Gospodin Šmit je vrlo čudna osoba. Ja bih ga opisao kao slona u prodavnici porculana. Najgore je to što izgleda da ga nije ni briga šta uništava u Bosni i Hercegovini. Nažalost, njegove reakcije su pomalo histerične kada se ukaže na njegove greške. Očigledno postoji problem u strukturi njegove ličnosti“, rekao je Komšić navodeći još i da ga smatra „inteligentnom osobom sa lošim namjerama“.

Govoreći o izmenama Izbornog zakona BiH i Ustava FBiH koje je Šmit doneo, Komšić naglašava da je napravio grešku više puta te da se to i vidi, sudeći po tome, da je pokušao popraviti ono što je donio na dan izbora u BiH.

„Napravio je brojne greške. Prvo je mislio da je izborni zakon riješio u korist HDZ-a. Onda se ispostavilo da to nije slučaj. Zato se uspaničio i tražio novu odluku. Ali opet je pogriješio jer bi njegova odluka za četiri godine mogla ići protiv interesa HDZ-a. Ne samo da je prekršio svaki demokratski princip, nego je pokazao i da ne razmišlja o tome kakve će biti posljedice. Ali što je najgore, međuetnički odnosi su se od njegovih odluka samo pogoršali“, kazao je.

Na pitanje da li su Šmitove odluke u BiH antimuslimanske, Komšić odgovara da su antibosanske.

„Neprijateljstvo prema muslimanima postoji u cijeloj Evropi, ali kada je u pitanju gospodin Šmit, rekao bih da on zapravo radi protiv Bosne i Hercegovine. Njegove odluke su upućene izvana, ali su u suštini usmjerene protiv Bosne i Hercegovine. Kada je riječ o antimuslimanskom raspoloženju, ono bi trebalo da bude od interesa za cijelu Evropu, a ne samo za ljude iz tog dijela Evrope. Nažalost, više nemamo ličnosti sa velikim idejama u Evropi. Evropa se raspada, šavovi se raspliću“, naveo je navodeći da i u Njemačkoj postoji otpor prema Šmitovoj politici.

Komšić poentira time da „Šmit radi sve ono što od njega traži američka ambasada u Sarajevu“.

„Činjenica je da preokret američke politike u cijelom regionu nije počeo s ovom američkom administracijom, već s Trampovom administracijom i izaslanicima Metjuom Palmerom i Ričardom Grenelom. O izbornom zakonu i ustavu smo već razgovarali 2017. godine. Ali sa ovom novom američkom administracijom, sada postoji intenzivan pritisak da se stvari urade onako kako su zamišljene. Mislim da američki državni sekretar Antony Blinken nema pravo znanje o tome šta se ovdje dešava. Njegov savjetnik, Derek Šole, vodi ga. Sebe vidi kao stručnjaka za Bosnu i Hercegovinu“, navodi on.

Naglašava da je Amerikancima trenutno stabilnost najvažnija u Albaniji, Srbiji i Hrvatskoj jer su to tri najveća nacionalistička centra na Balkanu.

„A Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bosna i Hercegovina treba da plate cijenu. Naravno, kosovski premijer Albin Kurti to ne prihvata na taj način. Ni ljudi u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini to ne prihvataju samo tako. Dakle, oni koji odbijaju su pod pritiskom. Ali to su upravo političari koji iskreno vjeruju u demokratiju i zapadne vrijednosti. Zato sam i pitao američkog ambasadora: Zašto, molim te, želiš da izgubiš prijatelje čak i ako ne dobiješ nove? Ali to očigledno nije važno“, naveo je Komšić.

Novinar Der Standarda upitao je Komšića da li SAD oživljava staro hegemonističko razmišljanje o BiH. Na šta mu je on kazao: „To je definitivno anahrona politika, to su stari šabloni, iako se celi svet, Evropa, promenio. I ovde u Bosni i Hercegovini se sve promenilo. Jedino što je ostalo isto su tragovi i rane od rata. U svakom slučaju, ova politika je izgrađena na potpuno lažnim temeljima“.

Prokomentarisao je i ulogu EU na procese u BiH kazavši da pružaju premalo otpora Amerikancima.

„Ne očekujem ništa spektakularno od EU. Kada su u pitanju odnosi EU i SAD, ponekad imam utisak da je Brisel više katolik od Pape. Sada je visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Žozep Borelj užurbano zaprijetio sankcijama Kurtiju, samo da pokaže da Amerikanci ne čekaju da učine isto. Ali svi oni griješe… Ne razumijem zašto Brisel i Vašington poduzimaju tako ishitrene, nervozne i nemarne korake. Samo postoje ljudi koji neće popustiti osim ako ih Amerikanci ne uvjere. I Amerikanci te ljude mogu negdje fizički odgurnuti u stranu, ali ideje tih ljudi i dalje ostaju među ljudima“, rekao je Komšić, prenosi Klix.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari