Konatar: Spremni da preuzmemo odgovornost; Knežević: Za sve krivi Krivokapić i Abazović

„Teška vremena i politička kriza zahtevala je od nas teške odluke. Mi smo spremni da za ovu odluku preuzmemo odgovornost“, kazao je Konatar.

Kazao je da nema dilemu da su morali da donesu odluku o nepoverenju Vladi, jer je to, kako je kazao, potrebno da bi se odblokirali procesi.

„Svojim ponašanjem premijer i većina ministara od dana kada smo izneli legitimnu političku ideju olakšala mi je današnji govor jer je pokazalo da je to bila ispravna odluka. Takvo ponašanje nadam se da se više nikada neće ponoviti kada ljudi u izvršnoj vlasti shvate da nemaju podršku. Premijer je dozvolio sebi da poslanike naziva izdajnicima, preverantima“,naveo je Konatar.

Pitao je ima li većeg cilja nego da se Crna Gora pomiri, a kako kaže, danas smo manje pomireni nego pre izbora od 30. avgusta.

„Ja neću ovu fotelju ako ne mogu ništa da promenim“, naveo je poslanik GP URA.

Poslanik Demokratskog fronta (DF) Milan Knežević je kazao da može jasno da označi ko su krivci zbog situacije u kojoj su se našli država i izborna volja građana.

„To su ovđe neprisutni Zdravko Krivokapić i njegov albanski brat Dritan Abazović. Zato što su u septembru napravili savez u manastiru protiv DF-a i ubeđivali mitropolitia Amfilohija i vladiku Joanikija da će Dritan bolje štiti intrese Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Srba u Crnoj Gori“, kazao je Knežević.

Podsetio je na izbornu noć 30. avgusta kada je na desetine građana pevalo na ulicama „Nek’ se čuje sa nebesa, nema više DPS-a“ i poručio da „izgleda da je to samo bio san letnje noći“.

„Sad se peva ‘Nek se čuje sa nebesa, sve je više DPS-a, više supe manje mesa“, kazao je Knežević.

„Nije Dritan kriv, jer smo ukazali da Dritan neće štititi interese Srba. Nama je kriv Zdravko Krivokapić, čovek kojeg smo zajedno sa SPC episkopima i sveštenicima, kao totalnog anonimusa, izvukli iz prašnjavag kabineta i postavili ga da bude prvi na izbornoj listi“, kazao je Knežević.

Šef poslaničkog kluba opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković je kazao da se Crna Gora nalazi u najvećoj političko-ekonomskoj krizi.

On je rekao da je kazao da ova vlast neće trajati ni koliko sneg u Podgorici.

„To sam rekao ne zato što sam vidovit, nego što sam video na čemu je ta vlast zasnovana. Nije danas vreme za likovanje, a mogli bismo. Spremni smo da nakon pada ove Vlade, pričamo sa svima koji su dobronamerni i spremni smo da državom upravljamo na kvalitetan način i povedemo je putem prosperiteta“, rekao je Živković.

Kazao je da su predstavnici vlasti znali o kakvom se čoveku radi kada su birali Krivokapića za premijera.

„Narod dobro kaže dajte čoveku vlast da vidite kako će se ponašati, a ja kažem oduzmite mu vlast da vidite kako će se ponašati“, naveo je Živković.

Naveo je da je vlast konstituisana samo zbog mržnje prema DPS-u.

Poslanici crnogorskog parlamenta počeli su danas raspravu o nepoverenju Vladi na predlog koalicije Crno na bijelo Dritana Abazovića.

Prethodno poslanici nisu prihvatili da se raspravlja o Vladinom predlog o skraćenju mandata parlamentu – čije bi usvajanje bilo put u vanredne izbore. Nakon toga premijer Zdravko Krivokapić je napustio sednicu parlamenta.

Sednici parlamenta ne prisustvuje većina ministara kao ni potpredsednik Vlade Dritan Abazović.

Za smenu Vlade izvesno je da će glasati najmanje 44 poslanika opozicije i vladajuće koalicije „Crno na bijelo“ (GP URA i CIVIS) – tri više nego što je potrebno da bi Krivokapićev kabinet „pao“.

Pravni stručnjaci u Crnoj Gori nisu saglasni oko pravne procedure nakon izglasavanja nepoverenja Vladi.

U članu 110 Ustava Crne Gore piše da vladi prestaje mandat prestankom mandata Skupštine, podnošenjem ostavke, gubitkom poverenja i ako ne predloži budžet do 31. marta budžetske godine.

Pojedini pravnici smatraju da se gubitkom podrške skupštinske većine otvara prostor za izbor nove vlade u istom mandatu parlamenta. S druge strane, neki pravnici to osporavaju, tvrdeći da Ustav ne dozvoljava da se u toku mandata Skupštine bira nova vlada, s novim premijerom.

S izglasavanjem nepoverenja biće otvoreno i pitanje rokova u kojima je predsednik države obavezan da predloži novog mandatara za sastav vlade, jer oni nisu uređeni članovima 106 i 107 Ustava, koji tretiraju pitanje izglasavanje poverenja/nepoverenja vladi.

U članu 103 Ustava piše da šef države predlaže mandatara u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Pravnici ističu da bi, zbog pravne praznine, trebalo primeniti analogiju i ceniti da rok od 30 dana u kom je predsednik dužan da predloži mandatara, važi i u slučaju izglasavanja nepoverenja vladi.